хотира микросхемалари ва уларни кулланиши

DOC 44,5 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1404135682_51453.doc хотира микросхемалари ва уларни кулланиши хотира микросхемалари ва уларни кулланиши р е ж а : 1. хотира курилмалари турлари. 2. sram ва dram ларни имконият ва камчиликлари. 3. хотира курилмалари характеристекалари. персоналp компpютерлада оператив хотирлаш курилмаларни (ram) икки тури ишлатилади. бирнчиси статик (sram-statik ram) ва динамик (dram-dynamic ram). статистик хотира курилмаларини ячейкалари икки тугун холатда тура оладиган турли вариантларда ясалган триггерлардан иборат. бу триггерлар ихтиёрий бир тугун холатда истаганча вакит тура олади. факат бу холларда курилмага электр манбаъи (энергияси) берилиб туриши керак. статистик микросхема ячейкаси адресига мурожат килинганда унга адрес туласича берилиб, ички дешифратор ёрдамида сигналга айналтирилиб, аник ячейкага узатилади. бундай тилдаги хотира ячейкалари ячейкаси жуда киска ишга тушиш вактига (бирнеча ун на носекунд) эга, бу микросхемалар жуда оз солиштирма зичликга (битта корпусга м бит атрофида) ва катта электр энергиясини истемол килади. шунинг учун бу принципда ишловчи хотира асосан буфер хотира (кэш-хотира) сифатида фойдаланилади. динамик хотирлаш курилмалари маълум жойда …
2
айта регенирация келинади. шунинг учун хотира барча ячейкаларини регенирация килиш учун бирча ячейкалар каторига мурожат килиш етарли. динамик хотира ячейкалари катта ишга тушиш вактига эса, лекин солиштирилса зичлиги катта (унлаб мбит битта корпусга) ва электр энергияни кам истемол килади.бундай хотира системалари компpютерда асосий хотира сифатида кулланилади. sram ва dram курилмаларини одатда асинхрон курилмалар деб хам аталади. чунки бошкариш сигналлари ва укиш-ёзиш ихтиёрий вакт моментида бажарилиши мумкин. лекин сигналларни узатишда улар орасидаги зарурий оралик вакти сакланиши керак. бу орлик вакт (химоялаш вакти хам дейилади) сигналларни стабилаш учун зарур булади. бундан ташкари синхрон куринишли хотиралар хам мавжуд. улар ташкий синхрон сигналларни кабул килади. юкорилардагидан ташкари fрm dram(fоst рage mоde dram-тез бетма-бет мурожатли динамик хотира). бу тип хотираларни dram дан фарк шундаки ячейка сатр адреси топишгандан кейин куп маротаба устун адресларга мурожат кила олади. cas дан олиб ras схемаси кулланилади. хозирги замон микропроцессорлари ички ва ташкий буйрук ва берилганларни буферлари мавжудлиги туфайли хотира …
3
икросхема sram 8 разядли структурага эга (8к*8, 16к*8, 32к*8, 64к*8, 128к*8) ва 486 учун 256 кб кэш 8 та 32к*8 ёки 4 та 64к*8 микросхемасидан иборат. иккита 128 к*8 микросхемасини куйиб булмайди, чунки берилган шинаси 32 разрядли, булиб факат 4 та параллел микросхема бериши мумкин. 30 контактли simm 8 - разрядли структурага эга ва 286, 386 sx ва 486 lc да иккитадан. 386 dx да, 486 dlc ва оддий 486 да 4 тадан. 72 контактли simm 32 разрядли структурага эга шуниниг учун 486 да биттадан куйилиши мумкин. рentium ва рentium рrр ларда иккитадан куйиш мумкин, чунки улар 64 разрядли компpютерлар. микросхемага мурожат вакти микросхемаларни ишлаш вактини белгилайди. одатда у микросхема номи нихоясида теридан кейин наносекундларда курсатилади. адабиётлар. 1. д. гукин. ibm-совместимкй персоналpнкй компpютер. м.мир, 1993 г. 2. докуметации компpютера ibm рс/2. 3. фигурнов в.э. ibm рс для полpзователя. м. инфра-м, 1995 г. 4. добринин а. источники беспробойного питания. журнал “хард …
4
хотира микросхемалари ва уларни кулланиши - Page 4
5
хотира микросхемалари ва уларни кулланиши - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"хотира микросхемалари ва уларни кулланиши" haqida

1404135682_51453.doc хотира микросхемалари ва уларни кулланиши хотира микросхемалари ва уларни кулланиши р е ж а : 1. хотира курилмалари турлари. 2. sram ва dram ларни имконият ва камчиликлари. 3. хотира курилмалари характеристекалари. персоналp компpютерлада оператив хотирлаш курилмаларни (ram) икки тури ишлатилади. бирнчиси статик (sram-statik ram) ва динамик (dram-dynamic ram). статистик хотира курилмаларини ячейкалари икки тугун холатда тура оладиган турли вариантларда ясалган триггерлардан иборат. бу триггерлар ихтиёрий бир тугун холатда истаганча вакит тура олади. факат бу холларда курилмага электр манбаъи (энергияси) берилиб туриши керак. статистик микросхема ячейкаси адресига мурожат килинганда унга адрес туласича берилиб, ички дешифратор ёрдамида сигналга айналтирилиб, аник ячейка...

DOC format, 44,5 KB. "хотира микросхемалари ва уларни кулланиши"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.