оҳта фани буйича саволлар (60 та савол)

DOCX 15 sahifa 33,6 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 15
охта фани буйича саволлар (60 та савол) i. кириш 1. охта фани нимани урганади топографик анатомия одам танасидаги аъзо ва системаларнинг жойланиши ва уларнинг узаро муносабатини ургатадиган фандир. оператив хирургия фани операция килиш учун аъзо ва системаларга бориш йуллари хамда операцияни кандай усулда олиб боришни ургатади. топографик анатомия чодам танасини турли кисмларга булиб ургатади. 2. танани ташки ориентирлари табиий тери бурмалари; тана юзасидаги дўнглик ва чуқурликлар; суяк дўмбоқлари; мускуллар контурлари; қон томирлар пульсацияси 3. фасция нима ва нимадан ташкил топган. фасциялар булиниши. yuzaki fastsiya – zichligi, tuzilish xususiyatlari, teriga yoki ostidagi to‘qimalarga munosabati, ikkinchi varag‘ining bor yoki yo‘qligi ham aniqlanadi. xususiy fastsiya – qalinligi, tuzilishi, mushaklararo to‘siqlar hosil bo‘lishidagi o‘rni, ularning g‘ilofli og‘riqsizlantirishdagi ahamiyati va boshqalar aniqlanadi. 4. юмшок тукималарнинг зичлиги буйича турланиши 5. анестезии турлари 6. вишневский буйича огриксизлантириш техникаси 7. оберест-лукашеевич буйича огриксизлантириш техникаси 8. утказувчи ва умумий анестезия ii. юкори муча. 1. юкори муча (кўлнинг) кисми кул …
2 / 15
— regio m anus. бу соха ÿ3 навбатида к а ф т олди (устки) — regio carpi, кафт сохаси — regio metacarpi ва бармок (digiti) сохаларига булинади. 2. елка камари сохаси ва чегариси yelka kamari (yelka usti). yelka kamari to‘rtta sohadan tashkil topgan bo‘lib, bularga 1) o‘mrov osti (regio infraсlavicuularis); 2) deltasimon soha (regio deltoidea); 3)kurak sohasi (regio scapularis); 4)qo‘ltiq osti (regio axillaris) sohalari kiradi. 3. a. axillaris топографияси (кўлтик ости сохаси буйича булиниши). к,ултик ости сохаси олдинда — катта кукрак мускулининг пастки чеккаси, оркадан — орканинг сербар мускули ва катта юмалок мускули, ичкарида юкорида кайд этилган мускулларнинг пастки чеккасидан кукрак кисмида шартли равишда утказилган чизик, ташкарида худди ÿrna мускулларнинг пастки чеккалари оркали, кулнинг ички юзасидан утказилган чизик билан чегараланади. кул танадан узоклаштирилганда култик ости'сохаси чукурчага fassa axillaris (ёки камгакка) ухшаш куринишга эга булади. тери, фасция, ёг катлами, кон томир-нервлар олиб ташланганда, бу соха бушликка (cavum s.spatium axillaris) айланади. култик …
3 / 15
ifa, qon tomirlari atrofida joylashadi. limfa suyuqligini orqaning yuqori qismidan va yelka bo‘g‘imidan qabul qiladi. markaziy limfa tugunlari (nodi lymphatici axillares centrales) qo‘ltiq osti chuqurchasi yog‘ qavatining markazida joylashib, ayrimlari qo‘ltiq osti chuqurchasi fastsiyasining yuzasida ham joylashishi mumkin. bular qo‘ldan, ko‘krak devoridan, orqadan, ko‘krak ichidan limfa suyuqligini qabul qilad 5. курак сохасида мушаклар жойлашуви. 6. елка бўгими yelka bo‘g‘imi (articulatio humeri). yelka bo‘g‘imi yelka suyagining boshi (caput humeri) bilan, kurak suyagining bo‘g‘im chuquri (cavitas glenoidalis) birikishidan hosil bo‘ladi. ammo yelka suyagining sharsimon boshi bo‘g‘im chuqurligidan ancha katta bo‘lganligi sababli, unda yaxshi o‘rnasha olmaydi. shuning uchun ham bo‘g‘im chuqurining atrofini fibroz tolali tog‘aydan hosil bo‘lgan lab (labium glenoidale) o‘rab turadi. bu lab, birinchidan, kurakning bo‘g‘im yuzasini chuqurlashtirib, uni yelka suyagining boshiga moslasa, ikkinchidan, yelka suyagini har xil zarbalardan saqlaydi. bo‘g‘imning ustini kurakning akromion va tumshuqsimon o‘simtalari va ularning orasidagi bog‘lam (ligamentum coracoacromialis) gumbaz sifatida yopib turadi. oldindan va ichkaridan esa bo‘g‘imning …
4 / 15
ssimus dorsi, biceps brachiis) mushaklari hamda yelka suyagining ichki va tashqi domboqchalari sohasi. ikki boshli mushakni ikki yon tomonlari boylab tashqi va ichki egatchalar, ularning orqasida esa uch boshli mushakning dombogi bilinib turadi. yelka arteriyasining pulsi ikki boshli mushakning ichki yuzasida yaxshi aniqlanadi va uni shu yelka suyagiga bosib, qon ketishini toxtatish mumkin. 9. тирсак сохаси веналари, тирсак сохаси веналари анастомози. tirsak sohasining tashqi tomonidan – v. cephalica, ichki tomonidan – v. basilica, o‘rtasida- v. mediana cubiti nomli teri osti venalari o’tadi. 10. тирсак бўгими тирсак бугими — (articulatio cubiti) учта суякларнинг, яъни елка суягининг пастки (дистал), учи билан, билак ва тирсак суяклари юк,ори (проксимал) учларининг узаро куш илиш идан хосил булади. тирсак бугими мураккаб тузилган бугим хисобланиб, куйидагича хосил булади: 1. елка суягининг медиал томонида ж ой лаш ган галтак (trochlea)тирсак суягидаги яримойсимон кемтикка (incicura uvlnaris) мос ке- либ, елка тирсак 6ÿfhmh — ariculatio humeroulnaris ни х,осил килади. 2. …
5 / 15
хши унналади. тирсак усиридан то бигизсимон усиригача тирсак суягини пайпаслаб топиш мумкин. билак суяги эса билакнинг латерал чеккасидан, тахминан урта кисмидан топилади. билак суягининг бигизсимон усиги, тирсак суягининг худди уш а усиги пастида жойлашган. агарда кул кафти сикилса ва articulatio radio — carpea сохасидан букилса, у холда билак олдинги сохасининг пастки булагида мускул пайлари ва эгатлар кузга ташланади. 12. билак сохаси олд юзаси билакнинг олдинги сохаси (regio antebrachii anterior). териси орка сохага нисбатан анча юпка ва харакатчан. тери ости ёр катлами чакалокларда яхши тараккий этган, калинлиги 4 мм гача етади. бу каватда юзаки кон томир ва нервлар — бош вена хамда n.cutaneus antebrachii lateralis (билак суяги томонидан), асосий вена ва n.cutaneus antebrachii medialiis (тирсак томонидан) ётади. булар орасида v.mediana antebrachii жойлашган. бош вена ва асосий вена билак сохаси пастки учдан бир кисмининг орка юзасида жойлашган юзаки фасция нихоятда юпка. хусусий фасцияси анча мустахкам, пишик булиб, билакни хар томонлама урайди ва …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 15 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"оҳта фани буйича саволлар (60 та савол)" haqida

охта фани буйича саволлар (60 та савол) i. кириш 1. охта фани нимани урганади топографик анатомия одам танасидаги аъзо ва системаларнинг жойланиши ва уларнинг узаро муносабатини ургатадиган фандир. оператив хирургия фани операция килиш учун аъзо ва системаларга бориш йуллари хамда операцияни кандай усулда олиб боришни ургатади. топографик анатомия чодам танасини турли кисмларга булиб ургатади. 2. танани ташки ориентирлари табиий тери бурмалари; тана юзасидаги дўнглик ва чуқурликлар; суяк дўмбоқлари; мускуллар контурлари; қон томирлар пульсацияси 3. фасция нима ва нимадан ташкил топган. фасциялар булиниши. yuzaki fastsiya – zichligi, tuzilish xususiyatlari, teriga yoki ostidagi to‘qimalarga munosabati, ikkinchi varag‘ining bor yoki yo‘qligi ham aniqlanadi. xususiy fastsiya – qalinligi, tuzi...

Bu fayl DOCX formatida 15 sahifadan iborat (33,6 KB). "оҳта фани буйича саволлар (60 та савол)"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: оҳта фани буйича саволлар (60 т… DOCX 15 sahifa Bepul yuklash Telegram