geologik, gidrometrologik xavfli hodisalar. qurg`oqchilik va yong`inlarda fuqaro muhofazasi

PPT 54 pages 9.1 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 54
слайд 1 ассалому алайкум азиз талабалар ! 4-mavzu: geologik, gidrometrologik xavfli hodisalar. qurg`oqchilik va yong`inlarda fuqaro muhofazasi. amaliy mashg`ulotning maqsadi: - geologik, gidrometrologik xavfli hodisalar haqida tushuncha; - qurg`oqchilik va yong`inlarda fuqaro muhofazasi; - favqulodda epidemiologik, epizootik va epifitotik vaziyatlar; - ekologik turdagi favqulodda vaziyatlarda fuqaro muhofazasi; kutilayotgan natijalar: mashg`ulоt o`tilgandan kеyin talabalar bilishlari kеrak: - geologik favqulodda xodisalar va ularning kelib chiqish sabablari; - qor ko‘chkilari, kuchli shamollar (dovullar), jala va boshqa xavfli gidrometereologik hodisalar; - binolar, muhandislik kommunikatsiyalari va uy-joylaming yemirilishiga; -tabiiy ofat, yirik falokat va fojia natijasida zararlanganlarga tibbiy yordam ko‘rsatishni tashkil etish ko`nikmalariga ega bo`lishi; mavzuda ko`rib chiqiladigan savоllar: geologik xavfli hodisalar gidrometeorologik xavfli hodisalar favqulodda epidemiologik, epizootik va epifitotik vaziyatlar lokal, mahalliy, respublika va transchegarali favqulodda vaziyatlar ekologik turdagi favqulodda vaziyatlar tabiiy ofat, yirik falokat va fojia natijasida zararlanganlarga tibbiy yordam ko‘rsatishni tashkil etish дарс мақсади: табиий офатлар тўғрисида маълумот бериш. керакли жиҳозлар: плакат, схема …
2 / 54
лар сонига ҳамда моддий йўқотишлар миқдорига қараб) кўра 4 гуруҳга бўлинади: 1. локал (объект миқёсидаги) фв; 2. маҳаллий фв; 3. республика (миллий) фв; 4. трансчегаравий (глобал) табиий ва техноген хусусиятли фавқулодда вазиятлар ўзбекистон республикаси ҳудудида юқори даражали табиий ва тёхноген хусусиятли фавқулодда вазиятлар эҳтимоли сақланиб қолмокда. бу, ўз навбатида уларни башорат қилиш, мониторингини олиб бориш, огоҳлантириш ва бартараф этиш учун катта куч ва моддий харажатларни талаб қилади. юзага келиши мумкин бўлган табиий хусусиятли фавқулодда вазиятлар ўзбекистон республикаси ҳудудининг геологик-географик ўзига хослиги табиий хусусиятдаги турли фавқулодда вазиятларнинг рўй бериш эҳтимолини юзага келтиради. хавфли табиий жараёнлар (зилзила, ер чўкиши, селлар, ўпирилиш, геологик емирилиш (карст), ер ости сувларининг кўтарилиши, сув сизиб чиқиши (суффозия ва ҳоказо) республика ҳудудида фаол ривожланаяпти. уларнинг аҳоли пунктлари, саноат-фуқаро объектлари, дам олиш ҳудудлари, автойўллар ва каналларнинг алоҳида қисмлари яқинида тобора кўпроқ юзага келиши катта моддий зарар етказмокда. республиканинг 15 миллиондан ортиқ киши истиқомат қилувчи каттагина қисми сейсмик фаол ҳудудда …
3 / 54
ин, қурғоқчилик, ер сурилиши ва бошқалар. бу хилдаги табиий офатлар бир-бирига боғлиқ ҳамда боғлиқ бўлмаган ҳолда алоҳида юзага келиши мумкин. республикамиз ҳудудларида учрайдиган табиий офатларнинг ҳосил бўлишида геофизик, геологик, гидрогеологик, атмосфера ва бошқа омиллар асосий ўринни эгаллайди. улар оқибатида ҳаёт хавфзлиги бузилади, инсонлар нобуд бўлади, иқтисодиёт объектларига турли даражада моддий зарар етказилади. табиий офатлар содир бўлиши оқибатида зарарланиш фавқулодда вазиятларнинг қуйидаги кўринишларини, яъни бузилиш, ёнғин чиқиши, сув тошқини, турар жой иншоотларининг кўчки, ер ўпирилиши, қор кўчкиси, сел қуйқумлари остида қолиб кетиши ва ҳ.к. билан характерланади. гидрометеорологик хавфли ҳодисалар. қор кўчиши, кучли шамол (довул), жала каби об-ҳавонинг кескин ўзгариши натижасида турли дам олиш масканларига, сайёҳлар ва спортчиларнинг жароҳатланишига, аҳоли пунктларига жиддий зарар етказилишига сабаб бўлувчи нохуш вазиятлар мажмуаси. сел, сув тошқини, тўпланиши оқибатида фаровон ҳаётни издан чиқарувчи, аҳоли турар жойларига, саноат ва қишлоқ хўжалиги объектларига жиддий таъсир кўрсатиши натижасида шошилинч кўчириш тадбирлари билан тугалланадиган хавфли вазиятлар. сув тошқини ва унинг талафотлари …
4 / 54
а реки пскем оползень – скользящее смещение вниз по склону массы рыхлой горной породы или грунта под влиянием силы тяжести. кўчки-гравитация таъсирида бўшашган тог ъ жинслари ёки тупроқ массаси қиялигидан пастга сурувчи кўчишдир. ураганы бўронлар, бўронлар ва tornado, бури и смерчи ветер - это движение, перемещение воздуха параллельно земной поверхности, возникающее в результате неравномерного распределения тепла и атмосферного давления и направленное из зоны высокого давления в зону низкого давления. шамол-бу ҳаракат, ҳавонинг ер юзасига parallel ҳаракати бўлиб, иссиқлик ва атмосфера босимининг нотекис тақсимланишидан келиб чиқади ва юқори босимли зонадан паст босимли зонага йўналтирилади. бўрон, тўфонлар, tornado бурей называют ветер, скорость которого достигает от 62 до 105 км/ч. на море термину «буря» соответствует синоним «шторм». ураган - это ветер, скорость которого составляет более 120 км/час. в зависимости от скорости, различаются: ураганы (120-140 км/час), сильные ураганы (скорость более 170 км/час). смерч - это атмосферный вихрь, возникающий в грозовом облаке и распространяющийся по …
5 / 54
иқариш циклининг ва одамлар ҳаёти фаолиятининг бузилишига олиб келадиган авариялар, ёнғинлар ва портлашлар; ёнғин инсонлар ҳаёти ва соғлиғига таҳдид солувчи, моддий бойликлар йўқ қилиб ташланиши билан бирга кечувчи назоратдан чиқиб кетган ёниш жараёни ёнувчан модда горючее вещество оксидловчи, (кислород) окислитель учқун источник зажигания ёнғиннинг келиб чиқиши учун уч омилни бир вақтнинг ўзида бир жойда бўлиши кифоядир, яъни ёнувчан модда, оксидловчи (кислород), учқун (аланга) ёнғин ва портлашларнинг асосий сабаблари ва турлари: ёнғин хавфсизлик қоидаларига амал қилмаслик фуқароларнинг лаёоқадсизлиги, эътиборсизлиги электр симларининг носозлиги ёнғиннинг кенг тус олиш сабаблари: ёнғин содир бўлган жойларда ён атрофнинг қизиб кетиши; бирламчи омили: ёнғинда ёнаётган жойлардан чиқаётган тутун ва захарли моддалар; ёнғин содир бўлган жойларда ва теварак атрофда ҳаво ҳароратининг ўзгариши. -ёнғин содир бўлган бино деворларининг қулаб тушиши; иккиламчи омили: -портлаш ва ёнғин содир бўлган жойларда турли кимёвий ва захарли моддаларнинг атрофга тарқалиши; -ёнғинни сув билан ўчириш- да турли кимёвий моддлар қоришмаси натижасида портлашлар юз бериши. ёнғиннинг …

Want to read more?

Download all 54 pages for free via Telegram.

Download full file

About "geologik, gidrometrologik xavfli hodisalar. qurg`oqchilik va yong`inlarda fuqaro muhofazasi"

слайд 1 ассалому алайкум азиз талабалар ! 4-mavzu: geologik, gidrometrologik xavfli hodisalar. qurg`oqchilik va yong`inlarda fuqaro muhofazasi. amaliy mashg`ulotning maqsadi: - geologik, gidrometrologik xavfli hodisalar haqida tushuncha; - qurg`oqchilik va yong`inlarda fuqaro muhofazasi; - favqulodda epidemiologik, epizootik va epifitotik vaziyatlar; - ekologik turdagi favqulodda vaziyatlarda fuqaro muhofazasi; kutilayotgan natijalar: mashg`ulоt o`tilgandan kеyin talabalar bilishlari kеrak: - geologik favqulodda xodisalar va ularning kelib chiqish sabablari; - qor ko‘chkilari, kuchli shamollar (dovullar), jala va boshqa xavfli gidrometereologik hodisalar; - binolar, muhandislik kommunikatsiyalari va uy-joylaming yemirilishiga; -tabiiy ofat, yirik falokat va fojia natijasida zararlanganlarg...

This file contains 54 pages in PPT format (9.1 MB). To download "geologik, gidrometrologik xavfli hodisalar. qurg`oqchilik va yong`inlarda fuqaro muhofazasi", click the Telegram button on the left.

Tags: geologik, gidrometrologik xavfl… PPT 54 pages Free download Telegram