extrapoliminal tuberkulez (ŭtat)

PPT 99 sahifa 13,6 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 99
ўпкадан ташқари аъзолар туберкулези (ўтат) ўпкадан ташқари аъзолар туберкулези (ўтат) тошкент тиббиёт академияси фтизиатрия кафедраси доцент: ходжаева м. и. extrapulmonary tb. tuberculosis and hiv / aids. based on the above it can be concluded that the knowledge of diagnostic methods - typical symptoms, subjective and objective data, the identification of the mbt in the sputum, radiological and instrumental methods enable detection of extrapulmonary tuberculosis in the early stages of development, carry out an effective treatment for tuberculosis. and also conducted a thorough presentation of hiv / aids, its etiopathogenesis, currents and conditions of tuberculosis process in patients with hiv infection. feature of current tb-hiv pulmonary and extrapulmonary nature, as well as the treatment of tuberculosis in hiv infected patients. маъруза режаси ўпкадан ташқари аъзолар туберкулёзи (утат) ҳақида қисқача тушунча. утат ўзига хос клиник кечиши ва ташхислаш усуллари одам иммуне танқислик вируси (оив) тузилиши, юқиш ёъллари оив инфексияси билан зарарланган шахсларда …
2 / 99
цария, сша, канада) силнинг умумий шаклларида ўтаснинг миқдори 25% дан 50% гачани ташкил этади (гарбуз а.е., 1998; васильев а.в., 2000). ушбу маълумотлар шундан дарак берадики ўтас билан оғриган беморларнинг бир қанчаси аниқланмай қолмоқда, шунингдек мдҳ мамлакатларида ҳам. ўтат ривожланишии: микроциркулятор бассейни кенглиги; қон оқимининг секинлиги; тмб нинг микроциркулятор оқимдан капилляр томирлардан бевосита тўқимага ўтиши. мбт тарқалиш йўллари морфологик кўриниши: специфик яллиғланиш жараёни: казеоз-некротик масса; грануляцион тўқима – лимфоид, эпителиоид ва гигант пирогов-лангханс хужайралари; перифокал реакция. жараён ривожланганда деструкцив ўзгаришлар кузатилади ўтат кўкрак ичи лимфа тугунлари туберкулези периферик лимфа тугунлари туберкулези милиар туберкулез марказий асаб тизими туберкулези (менингоэнцефалит) – маъруза №8 суяк ва бўғимлар туберкулези сийдик ва айрув аъзолари туберкулези ичак, қорин парда ва қорин парда тутгичи лимфа тугуни туберкулези кўз туберкулези тери туберкулези биринчи марта аниқланган актив ўтас беморларида ўтас нинг таркиби (%да) суяк-бўғим сили пер.лимфа тугунлари сийд.айирув тизими суяк ва бўғимлар туберкулези патологик жараённинг ривожланиш босқичлари: преартритик (преспондилитик) - …
3 / 99
йрак узи буйрак тб абдоминал туберкулез абдоминал туберкулез – жигар, талоқ, ичак, қорин парда ва мезентериал лимфа тугунларининг туберкулези. абдоминал туберкулез кечишида яллиғланиш жараёнига регионар ва мезентериал илдизи лимфа тугунлари-нинг қўшилиши асосий ўрин эгаллайди. жигар туберкулези жигар гематоген йўл орқали зарарланади. жигар паренхимасида типик туберкулез гранулемалари, йирик казеоз ўчоқлар - туберкулемалар хосил бўлади. сўрилганда майда чандиқлар ва петрификатлар қолади. жигар тб чарви лимфа тугунлари туберкулези (мезоденит) чарви лимфа тугунлари туберкулези шакллари: гиперпластик фиброз-казеоз фиброз кечиши сурункали бўлиб, ремиссия ва қайталанади. ингичка ичак ва ичак тутқичидаги туберкулез тошмалари қорин парда тб (перитонит) қорин парда туберкулези шакллари: сероз (экссудатив) ёпишқоқ (адгезив) қуруқ (тугун-ўсмасимон) казеоз-ярали қорин парда тб периферик лимфа тугунлари тб патоморфологик шакллари: гиперпластик ёки инфильтратив фиброз-казеоз ёки казеоз фиброз ёки индуратив ичак туберкулези ичак туберкулези кўпинча илиоцекал сохада жойлашади. ичак туберкулези шакллари: ярали гипертрофик (стенозланувчи) ярали-гипертрофик ичак тб (перфорация) периферик лимфа тугунлари тб тери ва тери ости клетчатка тб специфик яллиғланиш …
4 / 99
тиноваскулитлар ва б. тб иридоциклити шох парда эндотелийсидаги преципитатлар сил иридоциклити орқа стромал синехиялар камалак пардани субатрофияси сил кератоувеити даводан олдин даводан кейин * ўтатнинг клиник белгилари: холсизлик тез чарчаш иштаха пасайиши озиб кетиш тана хароратининг кутарилиши кечаси куп терлаш курук ёки балгамли йутал хансираш кон туфлаш ва упкадан кон кетиши кукрак кафаси ва махаллий огриклар махаллий гиперемия, инфилтрат, яралар ва окма яралар. мбт текширув объектлари: балгам, сийдик бронхиал альвеоляр ва ошкозон ювиндиси плеврал ва цереброспинал суюкликлар перикардиал, синовиал, асцитик суюкликлар лимфа тугунлари биоптатлари суяк кумиги пунктуати, теридаги гранулияциялар, йиринг ва бошкалар. инструментал текширувлар: рентгенология (рентгеноскопия, рентгенография, томография, кт, мрт, контраст рентгенография, бронхография) туберкулин синамалари (кох синамаси) узи бронхоскопия, торакоскопия, цистоскопия, артроскопия, лапораскопия асоратлар: абсцесслар оқмалар ички аъзолар амилоидози туберкулез ва оив/оитс тошкент тиббиёт академияси фтизиатрия кафедраси туберкулез ва оив/оитс оив/оитс ва туберкулёз тарихи туберкулёз қадимги касаллик. 1882йилда. (роберт кох), бактериали табиатини аниқлади биринчи антибактериаль восита – стрептомицин 1946 йилда …
5 / 99
ммунодефицит вирусга яқин иккала вирус оитс чақиради, лекин оив-2 инфицирланган беморларда енгил кечади одам иммунодефицит вируси оив асосан учта йўл билан юқади: жинсий парентерал (қон орқали) перинатал оив инфекциясини табиий кечиши юқиш ўткир истма даври сероконверсия белгисиз даври оитс клиник юзага чиқиш даври терминал даври туберкулёз ва оив/оитс тарихи 1993 йил– бсст тб глобал муаммо эканлигини эълон қилди. 2001 йил – бмт оив/оитс глобал муаммо эканлигини эълон қилди. 2002 йил охирида оив/оитс глобал кўрсаткичлари оив билан инфицирланганлар – 42 млн. (35,9-44,3) оив-инфекциясини янги холати- 2002 й. - 4,6 млн. (4,3-6,4) оитс ўлим холатлари сони 2002 й. – 3,1 млн. (2,8-3,5) рекомендации по проведению совместных программ по борьбе с тб и вич-инфекцией, воз, 2003 оив/тб муаммосининг долзарблиги тб муаммосининг дунёдаги хозирги холати оив-инфекциясининг кенг тарқалганлиги билан изохланади. оив/тб муаммосининг долзарблиги туберкулёз асосий оппортунистик инфекция хисобланади: 70% оис-инфицирланганлар туберкулёз билан касалланади. улардан 32 % туберкулёздан ўлади. (p.c. hopewell, r.e. chaisson, 2000) оивда …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 99 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"extrapoliminal tuberkulez (ŭtat)" haqida

ўпкадан ташқари аъзолар туберкулези (ўтат) ўпкадан ташқари аъзолар туберкулези (ўтат) тошкент тиббиёт академияси фтизиатрия кафедраси доцент: ходжаева м. и. extrapulmonary tb. tuberculosis and hiv / aids. based on the above it can be concluded that the knowledge of diagnostic methods - typical symptoms, subjective and objective data, the identification of the mbt in the sputum, radiological and instrumental methods enable detection of extrapulmonary tuberculosis in the early stages of development, carry out an effective treatment for tuberculosis. and also conducted a thorough presentation of hiv / aids, its etiopathogenesis, currents and conditions of tuberculosis process in patients with hiv infection. feature of current tb-hiv pulmonary and extrapulmonary nature, as well as the treatmen...

Bu fayl PPT formatida 99 sahifadan iborat (13,6 MB). "extrapoliminal tuberkulez (ŭtat)"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: extrapoliminal tuberkulez (ŭtat) PPT 99 sahifa Bepul yuklash Telegram