қорин парда

PPT 25 pages 2.4 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 25
bones, part 1: the appendicular skeleton тошкент кимё халқаро университети тиббий фундаментал фанлар кафедраси маъруза №4 мавзу: қорин парданинг тузилиши ва унинг қорин бўшлиғи аъзоларига муносабати. синуслар, халталар, чўнтаклар, уларнинг жарроҳлик амалиётидаги аҳамияти. маърузачи т.ф.д. хатамов а.и. қорин парда қорин парда, peritoneum, ҳар томонлама берк сероз қопча бўлиб, икки варакдан: 1) қорин бўшлиғи деворларига ёпишиб турувчи париетал варақ, peritoneum parietale ва 2) қорин бўшлиғи аъзоларини ўраб, уларнинг энг ташқи сероз пардасини ҳосил қилувчи висцерал варақ, peritoneum viscerale дан иборат. бу икки варақнинг оралиғида ёриқ шаклидаги бўшлиғи бўлиб, cavum peritonei дейилади. cavum peritonei аёлларда бачадон найлари орқали ташқи муҳит билан алоқада бўлади. қорин парда бўшлиғида оз миқдорда сероз суюқлик бўлиб, liquor peritonei дейилади. қорин парда суюқлиги аъзоларнинг ўзаро ишқаланишини енгиллаштиради. қорин парданинг париетал варағи, узлуксиз ҳолда қорин бўшлиғининг олд ва ён деворларига ёпишиб туради. сўнгра юқорида диафрагманинг пастки юзасига ва қорин бўшлиғининг орқа деворига ўтади. бу ерда ички аъзоларга учраб, уларни …
2 / 25
ади. қорин парда ўроқсимон бойламнинг орқа томонида диафрагмадан жигарнинг диафрагмал юзасига ўтиб, жигарнинг тожсимон бойлами lig. coronarium hepatis ҳосил қилади. жигарнинг тожсимон бойлами жигарнинг чап ва унг четларида учбурчаксимон бойламлар lig. triangulare dextrum et sinistrum ни ҳосил қилади. қорин парда жигарнинг диафрагмал юзасидан унинг олдинги ўткир қирраси орқали висцерал юзасига ўтиб, бу ердан бошқа аъзоларга: ўнг бўлакдан ўнг буйракнинг юқори учига ўтиб lig. hepatorenale, жигар дарвозасидан ошқозоннинг кичик эгрилигига тортилиб lig. hepatogastricum, ўн икки бармоқ ичакка тортилиб, lig. hepatoduodenale ни ҳосил қилади. бу охирги икки бойлам икки варақ қорин пардадан иборат бўлиб, кичик чарви omentum minus деб ҳам аталиб, бу икки варақ висцерал қорин парда орасида қонтомир, лимфатомир, лимфатик тугун ва нервлар жойлашади. ошқозоннинг олд ва орқа юзасидан ўровчи бу икки варақ унинг катта эгрилигида яна учрашади ва кўндаланг чамбар ичакнинг, ингичка ичакнинг олд юзасидан пастга йўналиб, катта чарви omentum majus нинг олд пластинкасини ҳосил қилади. бу пластинка ҳар хил …
3 / 25
л қилади. қорин парда colon ascendens олд ва икки ёнидан ўрайди. сўнгра ўнг буйракнинг пастки қисми олд юзасини ўраб, медиал йўналишда m.psоas ва сийдик йўлининг олд юзасидан ўтиб, ингичка ичак тутқичи илдизи radix mesemterii олдида ичак тутқичнинг ўнг варағига буралиб ўтади. ингичка ичакни ҳар томондан сероз парда билан таъминлаб, ичак тутқичнинг чап варағига ўтади. ичак тутқичининг чап варағи ўз илдизи соҳасида қориннинг орқа деворидаги париетал вараққа ўтади. ва чап буйракнинг пастки қисмини қоплаб colon descandens га ўтади. пастга тушувчи чамбар ичак ҳам юқорига кўтарилувчи чамбар ичак билан бир хил ҳолда қорин пардага нисбатан жойлашади. сўнгра қорин парда яна қориннинг олд деворига ўтади. қорин парда қорин парданинг тузилишини ўзлаштириши осон бўлиши учун, унинг бўшлиғи 3 қаватга: юқори, ўрта ва пастки қаватга бўлинади. қорин парда бўшлиғининг юқори қавати учта ҳалтага bursa hepatica, bursa pregastrica ва bursa omentalisга бўлинади. bursa hepatica, жигар ҳалтаси жигарнинг ўнг бўлагини ўз ичига олиб ошқозон олди ҳалтаси bursa …
4 / 25
бармоқ ичакнинг юқори қисми билан, орқадан пастки венани ёпиб турувчи қорин парда варағи ва ташқарироқда жигарнинг орқа қиррасидан ўнг буйракка тортилган lig. hepatorenale билан чегараланади. чарви ҳалтасининг кириш тешигига яқин, lig. hepatoduodenale нинг орқасида жойлашган қисми унинг даҳлизи, vestibulum bursae omentalis дейилади. чарви ҳалтасининг даҳлизи юқоридан жигарнинг думли бўлаги билан, пастдан ўн икки бармоқ ичак ва pancreas нинг боши билан чегараланади. қорин парда ҳалталари чарви ҳалтаси bursa omentalis чарви ҳалтасининг юқори деворини жигарнинг думли бўлагининг пастки юзаси ҳосил қилса, орқа деворини, қорин бўшлиғи орқа деворига тегиб турган аъзоларни – аорта, пастки кавак вена, ошқозон ости бези, чап буйрак ва буйрак усти безини олд томондан ёпиб турувчи париетал қорин парда ҳосил қилади. қорин парданинг ушбу варағи ошқозон ости безининг олд қиррасидан олд ва пастга давом этиб, катта чарвини орқа варағини ҳосил қилади ва ўз навбатида mesocolon transversum ёпишиб, чарви ҳалтасининг пастки деворини ҳосил қилади. чарви ҳалтасининг чап деворини талоқ бойламлари- lig. …
5 / 25
ади. катта чарви ўзида кўп сонли лимфатугунларни тутади. катта чарвига бағишланган жуда кўп илмий мақолалар, монографиялар мавжуд. бу адабиётларда катта чарвининг клиник аҳамияти очиб берилган. катта чарви катта чарви қорин бўшлиғининг посбони ҳисобланади. сероз парда таркибида жуда еўп лимфоцитлар йиғилади ва улар ҳимоя вазифасини бажаради. катта чарвидан хирургик амалиётда пластик материал сифатида кенг қўлланилади.қорин парда бўшлиғининг ўрта қавати, агар катта чарви ва кўндаланг чамбар ичакни юқорига кўтарилса, кўздан кечиришга осон бўлади. агар икки ён томондан юқорига кўтарилувчи ва пастга тушувчи чамбар ичакларни, ўртадан эса ингичка ичак тутқичини чегара деб олинса, қорин парда бўшлиғининг ўрта қавати тўртта бўлимга бўлиниши кўриш мумкин: қориннинг икки ён девори ва colon ascendens ва colon descendens оралиғида чап ва ўнг ён каналлар, canales lаteralis dexter et sinister жойлашса, ингичка ичак тутқич, йўғон ичак билан чегараланган жойни юқоридан пастга ва чапдан ўнгга қийшиқ йўналган икки ичак тутқич синуслари sinus mesentericus dexter et sinister га бўлиб қўяди. ичак …

Want to read more?

Download all 25 pages for free via Telegram.

Download full file

About "қорин парда"

bones, part 1: the appendicular skeleton тошкент кимё халқаро университети тиббий фундаментал фанлар кафедраси маъруза №4 мавзу: қорин парданинг тузилиши ва унинг қорин бўшлиғи аъзоларига муносабати. синуслар, халталар, чўнтаклар, уларнинг жарроҳлик амалиётидаги аҳамияти. маърузачи т.ф.д. хатамов а.и. қорин парда қорин парда, peritoneum, ҳар томонлама берк сероз қопча бўлиб, икки варакдан: 1) қорин бўшлиғи деворларига ёпишиб турувчи париетал варақ, peritoneum parietale ва 2) қорин бўшлиғи аъзоларини ўраб, уларнинг энг ташқи сероз пардасини ҳосил қилувчи висцерал варақ, peritoneum viscerale дан иборат. бу икки варақнинг оралиғида ёриқ шаклидаги бўшлиғи бўлиб, cavum peritonei дейилади. cavum peritonei аёлларда бачадон найлари орқали ташқи муҳит билан алоқада бўлади. қорин парда бўшлиғида оз ...

This file contains 25 pages in PPT format (2.4 MB). To download "қорин парда", click the Telegram button on the left.

Tags: қорин парда PPT 25 pages Free download Telegram