nutritsiologiya

PPTX 6 sahifa 601,9 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 6
nutritsiologiya haqidagi tushuncha, vazifasi, maqsadi va rivojlanish tarixi. nutritsiologiya haqidagi tushuncha, vazifasi, maqsadi va rivojlanish tarixi. nutritsiologiya (lot. nutritio - «ovqatlanish» va yunoncha logos -«bilim, fan») - ovqatlanish xaqidagi fan bo’lib, ozuqa moddalarining funktsional, metabolik, gigienik, klinik jixatlarining o’zaro taʻsirlashishi va ularning organizmga kursatadigan taʻsirini o’rganadi.nutrisiologiya-ovqatlanishning tibbiy muammolarini o’rganuvchi fan bo’lib u bir qancha soxalarni ,shu jumladan,xujayra va to’qima trofikasi,gastro’enrologiya,diyetologiya (parxezshunoslik) soxalarini qamrab oladi. клиник диетологиянутрициология фанининг бир кисми булиб,у патологик жараён билан шикастланганорган ва системаларда модда алмашинув холатларини озик-овкат махсулотларининг дориворлик хусусиятлари,организм мухитига таъсип механизмларини инобатга олган холатдакасалликни даволаш,унингзурикишининг олдини олишга каратилган тадбирларни мажмуасидир. шифокорлар кадимги давлатлардан бошлаб,даволовчи восита сифатида касал одамнинг овкатланишига катта ахамият беришган.тиббиёт тарихини урганишда асосий манбалар булиб хизмат киладигон кадимий кулёзмаларга мисрлик ва яхудий шифокорлари беморларни даволаш учун турли хил овкатлардан фойдаланишган.омон колган кадимий матнларда таъкидланганидек,бизнинг давримизга кадар яшаган мисрликлар,юнонлар,яхудийлар,римликлар,араб халклари овкатланишнинг мухим дориворлик ахамиятини жуда яхши тушунишган.шу сабабли,бу халкларнинг енг узокни курган ва илгор …
2 / 6
тланиш ва айникса пархез овкатланишга катта эътибор беришган. кадимги мисирда ковун ва тарвузнинг диурезга таъсири маълум булган,ич котиши,купол толали сабзовотлар,мевалар ва дон махсулотлари ишлатилган.урта асирларда маданиятнинг пасайиши даврида фармакотерапия деярли факат гуллаб-яшнаган.инсониятни овкатланиши ва унга мос касалликларда даво чоралари эрамиздан аввалги 19 асрда хиндистондааюведа(хаёт хакида илм) китобида баён этилган.кейинчалик эрамиздан аввалги 4 асрда буйук юнон алломалари томонидан овкатланиш масалалари ва улар ёрдамида даволаш,касалликларни олдини олиш муаммоларига илмий амалий ёндошганлар. гиппократ озик овкат махсулотлари таркиби хилма-хил,бу таркибни кучайтириш ва сусайтиришни билиш керак,овкатланиш ёшга,касбга,вазнга ва об-хавога богликлигини урганган.бизнинг замонгача етиб келган ёзма манбаларга кура овкатланиш одам организмини функциясини бажаришда мухум рол уйнайди. кадимги юнон файласуфлари овкатланишни тизимли равишда материал хаёт категориясига киритадилар.пифагор шогирди алкмеон кротонский овкатланишни ортикча ва кам истеъмол килиш хакида тадкикот олиб борган.эмпедокл акрагский овкатланишда озик моддаларни ахамияти хакида фикирлар билдирган. гиппократ узининг «пархез (диета) хакида» деб аталган асарида овкатланиш мавзусида куйидагиларни тавсия этган: -инсон томонидан истемол килинадигон озик-овкат махсулотлари …
3 / 6
ки уз соглигини сакламокчи ва мустахкамломокчи булса,овкатланиш тартибига,истемол килинаётган овкатнинг сифатига,микдорига,овкатни истемол килиш вакти ва унинг хазм булиш жараёнига асосий этиборни каратмоги ва куйидаги коидаларга риоя килмоги лозимлиги такидланган. - овкатни факат очлик хисси булганда истемол килинг, -янги пиширилган овкатни истемол килишга харакат килинг, -овкатни рухий ва жисмоний тинч холатда истемол килинг. -овкатни секин,шошилмасдан,яхшилаб чайнаб енг. -куп овкат ейишдан сакланинг. ибн сино кексаларда овкатни оз-оздан 4-5 маротаба овкат хазмига караб истемол килишни буйуради.овкат рационида кексаларга асал,анжир,олхури мевалари,карам,лавлаги,пиёз,саримсок пиёз сабзовотлари,эчки сути,зайтун еги кабиларни истемол килишни тавсия этиб,аччик,уткир овкатларни истемол килмасликка чакиради.ибн сино кексалар кун тартибида энг аввало уйку ва бедорлик (сергакликни),унумли овкатланишни,сунг жисмоний машкларни куйади.ибн сино кексайишга жараён сифатида караб,уни ухлаш,овкатланиш ва харакатларни тартибига риоя килган холда умрни узайтириш мумкин деб хисоблайди,шунингдек,турли сабзовотлар(сабзи,шолгом,пиёз),мевалар (хурмо,урик,анжир,узум) ва полиз экинларини (ковок,ковун) касалликларни даволашда кенг куллаган. абу бакир мухаммад ар розиё «тиббиётга оид билимлар мажмуаси» номли тупламида касалликларни даволаш ва уларга хос булган овкатланиш хакида …
4 / 6
nutritsiologiya - Page 4
5 / 6
nutritsiologiya - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 6 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"nutritsiologiya" haqida

nutritsiologiya haqidagi tushuncha, vazifasi, maqsadi va rivojlanish tarixi. nutritsiologiya haqidagi tushuncha, vazifasi, maqsadi va rivojlanish tarixi. nutritsiologiya (lot. nutritio - «ovqatlanish» va yunoncha logos -«bilim, fan») - ovqatlanish xaqidagi fan bo’lib, ozuqa moddalarining funktsional, metabolik, gigienik, klinik jixatlarining o’zaro taʻsirlashishi va ularning organizmga kursatadigan taʻsirini o’rganadi.nutrisiologiya-ovqatlanishning tibbiy muammolarini o’rganuvchi fan bo’lib u bir qancha soxalarni ,shu jumladan,xujayra va to’qima trofikasi,gastro’enrologiya,diyetologiya (parxezshunoslik) soxalarini qamrab oladi. клиник диетологиянутрициология фанининг бир кисми булиб,у патологик жараён билан шикастланганорган ва системаларда модда алмашинув холатларини озик-овкат махсулотла...

Bu fayl PPTX formatida 6 sahifadan iborat (601,9 KB). "nutritsiologiya"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: nutritsiologiya PPTX 6 sahifa Bepul yuklash Telegram