vtulka d - 40, d - 28 h8 detalini tayorlash texnologik jarayonini ishlab chiqish va detalni tayorlashda qullaniladigan moslamani loyixalash

DOC 34 стр. 377,5 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 34
o`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi buxoro muhandislik-texnologiya instituti “texnologoyalar va jixojlar” kafedrasi 5321500 – texnologiyalar va jixozlar (mashinasozlik) yo`nalishi bo`yicha mashinasozlik texnologiyasi fanidan kurs loyihasi mavzu: «vtulka» d – 40, d – 28 h8 detalini tayorlash texnologik jarayonini ishlab chiqish va detalni tayorlashda qullaniladigan moslamani loyixalash. bajardi: 10– 12 tjms guruni talabasi avezov doston rahbar: asistent. oripov z.b. kurs loyihasi kafedra mudiri tomonidan ko`rib chiqildi va himoyaga ruxsat etildi. “t va j” kafedrasi mudiri: dots. s.s.musayev buxoro – 2016 y. кириш мустақиллик йилларида юртимизда таълим соҳасини тубдан ислоҳ этиш, бу борада самарали миллий моделни шаккиллантириш, ҳар томонлама етук ва баркамол авлодни тарбиялаш бўйича амалга оширилган кенг кўламли ишлар, эришилган ютуқларни халқаро жамоатчилик вакиллари иштирокида атрофлича ўрганиш ва таҳлил этиш ҳамда шу асосда келгусидаги аниқ амалий чора тадбирларни белгилаб олиш мумкин. аввало шуни таъкидлаш зарурки, бундан 15 йил олдин қабул қилинган, кадирлар тайёрлаш миллий дастури деб ном олган …
2 / 34
уал бойликни эгаллашнинг энг муҳим шарти ҳисобланган хорижий тилларни ҳам чуқур ўрганишлари учун катта аҳамият бермоқдамиз [1]. ривожланган давлатлар сафидан ўрин олишини ўз олдига мақсад қилиб республикамиз халқ – хўжалигининг барча тармоқлари каби машинасозликда ҳам илғор технологияларни жорий этиш ва шу орқали ишлаб чиқаришни жаҳон андазалари даражасига олиб чиқишга ҳаракат қилмоқда. ўзбекистонимизни ҳар томонлама ривожланиши учун етук кадрларни тайёрлаш, уларга илм – фаннинг энг илғор ютуқлари орқали билим беришда президентимиз айтганларидек “...кучли руҳий қувват берадиган миллий маданиятимиз, шарқ фалсафасининг ҳаётбаш ва теран булоқларидан баҳраманд бўлиш муҳимдир”. ишлаб чиқаришнинг барча тармоқларига янги техникани етказиб берадиган машинасозлик мамлакатни техник жиҳатдан ривожланишини белгилайди ва янги мустақил республикамизнинг моддий базасини яратишда ҳал қилувчи аҳамиятга эга. машинасозликдаги ишлаб чиқариш воситаларини, шунингдек хўжалигимизнинг барча тармоқларини замонавий янги техника билан қуроллантириш учун фан ва техниканинг энг сўнгги ютуқлари асосида янги технологик жараёнларни ишлаб чиқариш зарур. машинасозлик саноатида металл ва металмас материаллардан хилма – хил деталлар тайёрлаш учун …
3 / 34
оладиган, жуда пухта ва мустаҳкам бўлиши билан бирга уни тайёрлаш қулай ва арзон бўлишидир. бу каби талабларга жавоб излаш учун завод ва фабрикаларда қўлланиладиган сифатли металлардан энг биринчи кесиб ишлашда қўлланиладиган кесувчи асбобларнинг геометриясини тўғри танлаб, ишланадиган детал материалининг хоссаларини ўрганиб чиқиб, кесувчи асбоб конструкцияси лойиҳаланади. шунинг учун машинасозликни ривожлантиришга ҳар доимо ҳам биринчи даражали аҳамият берилган ва берилмоқда [3]. мустақилликнинг биринчи йиллариданоқ асакада “ўздэу авто” қўшма корхонасининг қурилиши ва бу корхонада енгил автомобилларнинг, самарқандда “сам коч авто” қўшма корхонасида микроавтобус ва юк ташувчи автомобилларни ишлаб чиқарила бошланиши ва бошқалар бундан далолат бермоқда. машинасозлик саноатининг ривожланганлик даражаси унда ишлатилаётган технологик жараёнларнинг самарадорлиги билан белгиланади. бозор иқтисоди шароитида ишлаб чиқарилаётган маҳсулотнинг сифатини ошириш ва унинг таннархини камайтириш товар рақобатбардошлигини оширади, ишлаб чиқаришнинг янада ривожланишига ва халқ фаравонлигини ошишига олиб келади. ишлаб чиқарилаётган маҳсулотнинг сифат ва таннархи, унинг конструкциясини пухталиги, ишлаб чиқариш маданияти ва бошқа факторлар қаторида ишлаб чиқариш технологиясига ҳам кўп …
4 / 34
штампланади ва қиринди кесиб олиш йўли билан шаклга келтирилади. дастгоҳсозлик ва асбобсозлик саноати машинасозликнинг юраги ҳисобланади. турли хилдаги машина ва аппаратлар ишлаб чиқаришда металл кесиш асбоблари жуда катта аҳамият касб этади. металларга механик ишлов бериш жараёнини самарадорлигини ошириш учун металларга термик ишлов бериш жараёнлаарин янгилаш, кесувчи асбобларни ишлаб чиқарувчи завод ва цехларни сонларини қисқартириб, ҳар бир завод ёки цехда ишлаб чиқарилаётган асбоблар турини камайтириш ва махсус асбоблар ишлаб чиқаришни ошириш керак. энг йирик илмий ишлардан 1880 – 1906 йилларда ўтказилган ф.тейлор тадқиқотлари бўлди. тейлорнинг металларни кесиш ва ишлаб чиқаришни ташкил этиш бўйича қилган ишларининг натижалари ҳозирги пайтда ҳам кесиш маромларини ва кесиш кучларини аниқлаш у яратган боғликлардан фойдаланилмоқда. хх аср бошларида кесиш кучини ўрганиш билан бир қаторда кесувчи асбобнинг турғунлиги ва кесишдаги иссиқлик ҳодисаларини текшириш ҳам ўрганила бошланди. 1914 – 1915 йиллардаги петроград политехника институтида я.г.усачёвнинг тадқиқотлари алоҳида эътиборга лойиқдир. бу тадқиқотлар металларни кесиш жараёнини ўрганишдаги янги йўналишга асос солган. …
5 / 34
лар, билимли устозларнинг зиммасига тушади. шу сабабли юксак малакали талаба ёшларни тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш масалаларига катта эътибор қаратильщкда. республикамизда халқ хўжалигининг барча тармоқлари каби машинасозлик соҳасини ҳам талаб доирасида ревожлантириш, бу сохани жахондаги илглр мамлакатлар каторига кушиш бугунлик куннинг асосий вазифаларидан биридир. илғор технологияларни жорий этиш ва шу орқали таълим мазмунини жаҳон андозалари даражасига олиб чиқиш учун катта ишлар бажарилмоқда. курс ишининг мақсади 30 хм материалидан тайёрланган токарлик дастгоҳининг етакловчи вал деталига термик ишлов бериш технологиясини ишлаб чиқиш. курс лойихасининг вазифаси: деталнинг конструкцияси, хизмат вазифаси, деталнинг технологиясозлигини таҳлил қилиш, ишлаб чиқаришни ташкил этиш типини аниқлаш, детал учун тайёрланма танлаш ва асослаш, механик ишлов бериш маршрутини ишлаб чиқиш, технологик операцияларни лойиҳалаш, қуйимларни ҳисоблаш, кесиш режимларини ҳисоблаш, технологик жиҳозларини танлаш, техник меъёрлаш, дастгоҳ мосламасини ишлаб чиқиш ва ҳисоблаш. ишнинг долзарблиги: корпус ва корпуссимон деталлар ҳозирги замон техникасида жуда ҳам куп қулланилиб келмоқда бу типидаги деталлар бази ҳолларда валсимон деталларга кийдирилган …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 34 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "vtulka d - 40, d - 28 h8 detalini tayorlash texnologik jarayonini ishlab chiqish va detalni tayorlashda qullaniladigan moslamani loyixalash"

o`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi buxoro muhandislik-texnologiya instituti “texnologoyalar va jixojlar” kafedrasi 5321500 – texnologiyalar va jixozlar (mashinasozlik) yo`nalishi bo`yicha mashinasozlik texnologiyasi fanidan kurs loyihasi mavzu: «vtulka» d – 40, d – 28 h8 detalini tayorlash texnologik jarayonini ishlab chiqish va detalni tayorlashda qullaniladigan moslamani loyixalash. bajardi: 10– 12 tjms guruni talabasi avezov doston rahbar: asistent. oripov z.b. kurs loyihasi kafedra mudiri tomonidan ko`rib chiqildi va himoyaga ruxsat etildi. “t va j” kafedrasi mudiri: dots. s.s.musayev buxoro – 2016 y. кириш мустақиллик йилларида юртимизда таълим соҳасини тубдан ислоҳ этиш, бу борада самарали миллий моделни шаккиллантириш, ҳар томонлама етук ва баркамол авлод...

Этот файл содержит 34 стр. в формате DOC (377,5 КБ). Чтобы скачать "vtulka d - 40, d - 28 h8 detalini tayorlash texnologik jarayonini ishlab chiqish va detalni tayorlashda qullaniladigan moslamani loyixalash", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: vtulka d - 40, d - 28 h8 detali… DOC 34 стр. Бесплатная загрузка Telegram