yulduz vaqtidan orta cha quyosh vaqtiga o'tish

PDF 5 стр. 353,8 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 5
7–мавзу: ўртача қуёш вақтидан юлдуз вақтига ўтиш. юлдуз вақтидан ўртача қуёш вақтига ўтиш № vii. маърузада қуйидаги ўртача қуёш вақтидан юлдуз вақтига ва юлдуз вақтидан ўртача қуёш вақтига ўтиш ҳақида маълумотлар берилган эди. ўртача қуёш вақт бирилигидан юлдуз вақтига ўтиш. ўртача экваториал қуёш экватор бўйлаб бир текис ҳаракат қилганлиги сабабли чорак йилда 90° га тенг f ни босиб ўтади ва ўртача қуёш суткалари уларга мос келувчи юлдуз суткаларига нисбатан 6 юлдуз соатига кеч тугайди. ярим йилдан сўнг қуёш кузги тенгкунлик  нуқтасига келади ва ўртача қуёш суткалари юлдуз суткаларига нисбатан 12 юлдуз соатига кеч тугайди, яъни 1/2 юлдуз суткасига кеч тугайди. тўлиқ йил даврида ўртача экваториал қуёшнинг кечикиши 24 юлдуз соатига яъни бир юлдуз суткасига тўғри келади. демак, бир тропик йилдаги ўрта қуёш суткалари юлдуз суткаларига нисбатан бир суткага камроқ бўлади, яъни 365,2422 ўртача қуёш суткалари 366,2422 юлдуз суткаларига тенг бўлади. бундан қуйидаги муносабатларни олишимиз мумкин: 1.ўртача қуёш суткаси  …
2 / 5
уёш бирлигида ифодаланган вақт оралиғини юлдуз вақт бирлигига ўтказиш учун унга m редукциясини қўшиш керак. m редукциясининг қийматлари астрономик йилномалардан m қиймати асосида олинади. vii.1 – шакл юлдуз вақт бирлигидан ўртача қуёш бирлигига ўтиш. юлдуз бирлигида ифодаланган вақт оралиғини ўртача қуёш бирлигига ўтказиш учун қуйидаги тенгликни ёзишимиз мумкин: 366,2422 юлдуз сугкаси =365,2422 ўрта қуёш суткаси. бу тенгликдан қуйидаги иборани оламиз: 1 юлдуз суткаси =        2422,366 12422,366 ўртача қуёш суткаси, ёки 1 ўртача юлдуз суткаси = (1– ) ўртача қуёш суткаси, бy epда 00273,0 2422,366 1  . хулоса қилсак, бир юлдуз суткаси ўртача қуёш суткасига нисбатан 0,00273 ўртача қуёш суткасига ёки 3m55,909s ўрта қуёш вақт бирлигига қисқадир. яъни: 1 юлдуз суткаси =24h–3m55,909s =23h56m04,091s ўртача қуёш вақт бирлиги. шу асосда қуйидаги ибораларни ёзиш мумкин: •1 юлдуз соати = (1m–9,830s)–59m50,170s ўртача қуёш вақт бирлиги; •1 юлдуз минути = (1m–0,164)=59,836s ўртача қуёш вақт бирлиги; •1 юлдуз …
3 / 5
зунламали пунктнинг маҳаллий ярим тунга мос юлдуз вақти ..тяs ни топиш учун 0s миқдорни 24 56,563 sm га камайтириш керак бўлади, яъни 24 56,5630.. sm тя ss  бўлади. берилган маҳаллий ўртача вақт mt ни юлдуз вақт бирликларида ифодалаб, шу ..тяs миқдорга қўшсак, у ҳолда ўша моментдаги маҳаллий юлдуз вақти s ни ҳосил қиламиз. ktsktss m sm mтя        24 56,5630..  бўлади. бу ерда коэффициент 002738,1k бўлиб, берилган  меридиандаги ўртача қуёш вақтини юлдуз вақтига айлантиришда қўлланилади. юлдуз вақти бирликларидан ўртача қуёш вақти бирликларига ўтишда 997270,0'k коэффициентдан фойдаланилади. бу ҳолда ўртача қуёш вақти юлдуз вақти билан қуйидагича боғланишда бўлади:   ' 24 56,563' 0.. kssksst sm тяm               ўртача қуёш вақтидан юлдуз вақтлиги (ёки аксинча) ўтиш формулаларига асосланиб ҳисоблашларда (11) да келтирилган «жадваллар» бўлимидаги 12, 15 ва 16 жадваллардан …
4 / 5
қори кульминацияда турган бўлсин. у ҳолда 15 март куни ўртача қуёш вақти бўйича mh3017 , юлдуз вақти ҳисобида h7 га мос бўлар экан. (бу усулда, 0s нинг мазкур сана мобайнида қуёш суткасига нисбатан ортиб бориши ҳисобга олинмайди, албатта). турли вақт ўлчов системаларига доир масалаларни ечишдан олдин берилган вақтлар (уларнинг бир қисми календарлардан, справочниклардан олиниши мумкин) ёзиб олинади, кейин керакли формулалар ёзилади ва сўнгра масалани ечишга киришиш анча қулай бўлади. мисол: тошкентда декрет вақти smh 42715 бўлганда, самарқанднинг ўртача  mt вақтини, пояс вақтини   2nt ва декрет вақтини   2дt аниқланг. шаҳарларнинг координаталари кўрсатилган махсус жадваллардан ва пояс карталаридан тошкент ва самарқанднинг географик узунламаларини   ҳамда пояс номерларини  n ёзиб оламиз ва берилган сонларни ёзамиз. тошкент: 5n самарқанд: 42 n smh дt 42715 1  smh 322742  формулалар: h д ntt 10   0ttm 2121 nntt дд  ечиш йули: smh дt 42715 1 …
5 / 5
ҳисобланг. 2. иш бажараётган кунда декрет вақти smh дt 152811 бўлган пайтда ўзингиз яшаётган географик узунлама  да юлдуз вақти s – ни ҳисоблаб топинг. (керакли формулалардан ва жадваллардан фойдаланинг). амалий машғулот юзасидан хисобот. 7) а)тошкент  n mh дt 424 б) қарши  n mh дt 424 шаҳар  n mt nt дt 8) йил …………………..сана………………………. дt ……………………..,  ……………………….., nt ………………………, mt …………………………, 0s ……………………., sm563 24   , 56 ………, ktm ………………., s ………………….

Хотите читать дальше?

Скачайте все 5 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "yulduz vaqtidan orta cha quyosh vaqtiga o'tish"

7–мавзу: ўртача қуёш вақтидан юлдуз вақтига ўтиш. юлдуз вақтидан ўртача қуёш вақтига ўтиш № vii. маърузада қуйидаги ўртача қуёш вақтидан юлдуз вақтига ва юлдуз вақтидан ўртача қуёш вақтига ўтиш ҳақида маълумотлар берилган эди. ўртача қуёш вақт бирилигидан юлдуз вақтига ўтиш. ўртача экваториал қуёш экватор бўйлаб бир текис ҳаракат қилганлиги сабабли чорак йилда 90° га тенг f ни босиб ўтади ва ўртача қуёш суткалари уларга мос келувчи юлдуз суткаларига нисбатан 6 юлдуз соатига кеч тугайди. ярим йилдан сўнг қуёш кузги тенгкунлик  нуқтасига келади ва ўртача қуёш суткалари юлдуз суткаларига нисбатан 12 юлдуз соатига кеч тугайди, яъни 1/2 юлдуз суткасига кеч тугайди. тўлиқ йил даврида ўртача экваториал қуёшнинг кечикиши 24 юлдуз соатига яъни бир юлдуз суткасига тўғри келади. демак, бир тропик …

Этот файл содержит 5 стр. в формате PDF (353,8 КБ). Чтобы скачать "yulduz vaqtidan orta cha quyosh vaqtiga o'tish", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: yulduz vaqtidan orta cha quyosh… PDF 5 стр. Бесплатная загрузка Telegram