институционализм ва номукаммал рақобатли бозор назариялари

PPTX 35 pages 3.0 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 35
презентация powerpoint 10-мавзу: институционализм ва номукаммал рақобатли бозор назариялари режа: 1. институционализмнинг вужудга келиш шарт-шароитлари ва белгилари 2. институционализм асосчиларининг концепциялари 3. э. чемберлиннинг монополистик рақобат концепцияси 4. ж. робинсоннинг номукамалл рақобат назарияси 5. неоинституционализмнинг умумий тавсифи ва йўналишлари 6. р. коузнинг иқтисодий таълимоти 7. “ижтимоий танлов” назарияси тавсия этилаётган адабиётлар: 1. iqtisodiy ta’limotlar tarixi: o’quv qo’llanma / sh. toshmatov, n.i. xasanxonova –t.: iqtisodiyot dunyosi, 2020. 276-289 betlar 2. история экономических учений: учебник / я.с. ядгаров. — 4-е изд., перераб. и доп. — м.: инфра-м, 2018. с. 332-354 3. history of economic thought: a critical perspective i e. k. hunt and mark lautzenheiser; foreword by robin hahnel.-3rd ed. new york. m.e. sharpe, inc., 2011. p. 316-346 4. history of economic thought http://www.hetwebsite.net/het/thought.htm институционализм лотинча «instituto» - фаолият шакли, урф-одат, тартиб, ташкил этиш моҳияти – иқтисодиётни давлат томонидан тартибга солиш учун турли институтлардан фойдаланиш зарурлигини асослаш. институтлар оила касаба уюшмалари моно-полиялар …
2 / 35
институционализм назариясининг ривожланиш босқичлари т.веблен (1857-1920), ж.р.коммонс (1862-1945), у.митчелл (1874-1948), ж.гобсон (1858-1940), у.гамильтон ж.м.кларк, а.берли, г.минз а.лоу, г.мюрдаль, ж.к.гэлбрейт, р.хейлбронер xx асрнинг 20-30 йиллари институционализмнинг кенг тарқалиши урушдан кейинги кечки институционализм иқтисодиётдаги қарама-қаршиликларни изоҳлаб бериш. ф.рузвельтнинг «янги курс» ислоҳотларини амалга ошириш бўйича тавсияномалар хх асрнинг 60-70 йиллари ижтимоий-институционал йўналиш, яъни неоинституционализм неоклассиклар ва институционализм мезон неоклассиклар (иқтисодий инсон) институционализм (институционал инсон) вақти xvi-xx асрлар xx асрнинг 20-70-йиллари ривожланиш жойи ғарбий европа ақш даври индустриал постиндустриал (ахборот) таҳлил услубиёти индивидуализм индивидлар бирламчи, институтлар иккиламчи холизм институтлар бирламчи, индивидлар иккиламчи усули дедукция (умумийликдан хусусийликка) индукция (хусусийликдан умумийликка) оқилона фаолият тўлиқ чекланган мақсад нафлилик, фойдани максималлаштириш маданият, таълимга интилиш, уйғунликка эришиш ҳоҳиш истак мустақил белгиланади маданият, жамоа орқали белгиланади қатнашчилар ҳулқи алдаш ва мажбурлаш йўқ алдаш ва мажбурлаш мавжуд институционализмнинг ривожланиш йўналишлари ижтимоий- психологик т. веблен ижтимоий- ҳуқуқий д. коммонс эмпирик у. митчелл ижтимоий-руҳий (психологик) йўналиш торстейн веблен 1857-1929 веблен йирик буржуазия манфаатларига …
3 / 35
й имкониятларини намойиш этиш билан орқали субъектив ҳоҳиш-истак билан боғлиқ ҳолда амалга ошса талаб қонуни бузилади. аҳолининг муайян гуруҳлари ўртасида мазкур товарлар ва хизматлар нархи пасайиш ўрнига ўсиши юз беради. p q нарх самараси веблен самараси ижтимоий-ҳуқуқий йўналиш битимларнинг махсус шакли (меҳнат ва капитал муносабатлари) - бир хил ҳуқуқларга эга капиталист ва ишчи ўртасида тижорат битимини тузишга олиб келади. битим тузиш жараёнида тижорат ва ҳуқуқий хусусиятига эга низолар келиб чиқади. ушбу низолар соф ҳуқуқий жиҳатдан давлат томонидан тартибга солинади. джон роджерс коммонс 1862-1945 коммонс жамоа фаолияти, трансакциялар, «босим ўтказувчилар гуруҳи» (ишчилар ва тадбиркорлар, харидорлар ва сотувчилар, фермерлар ва деҳқонлар, кредиторлар ва қарз олувчилар …) каби таҳлил категорияларини муомалага киритди. эмпирик институционализм митчелл «инқироз» атамасини «ишбилармонлик цикли» атамасига алмаштирди. унинг фикрича, иқтисодиётнинг циклик ривожланиши тасодифий ҳолат эмас, балки капиталистик иқтисодиётнинг доимий хусусиятидир. у капиталистик ишлаб чиқаришни давлат томонидан тартибга солиш, иқтисодиётни ижтимоий жиҳатдан назорат қилиш (хусусан, ишсизликни давлат томонидан суғурталаш тизими) …
4 / 35
ашмаслиги ва б.) реал ҳаёт талабларига жавоб бермай қўйди. монополлашувнинг салбий оқибати сифатида 1929-1933 йиллардаги жаҳон иқтисодий инқирозини келтириш мумкин. сабаблари 1) саноат ва қишлоқ хўжалигидаги истеъмолга нисбатан ортиқча ишлаб чиқариш 2) молия бозорини тартибга солиш дастакларининг мавжуд эмаслиги. бу ҳолат қимматбаҳо қоғозлар бозорида фирибгарликнинг авж олиши, пировардида биржалар инқирозига олиб келди. 14 номукаммал рақобат назарияси муаллифлари монополистик рақобат модели муаллифи эдвард хейстингс чемберлин (1899-1967) жоан вайолет робинсон (1903-1983) гарвард университети профессори кембриж университети профессори бозор баҳоси бозор иштирокчиларининг коллектив фаолияти туфайли юзага келмайди, чунки товар маҳсулотларининг турли-туманлиги (дифференцияси) ҳаридорларни бу товарлар баҳоси тўғрисида тўлиқ ахборотлардан, фирмаларни танлашда рақобатдан маҳрум этади. номукамалл рақобат назарияси муаллифи номукаммал рақобат - бозор таркибининг мукаммал рақобат учун мос келмаслиги ҳолати. номукаммал рақобатнинг кенг тарқалган турлари: монополия - бозорда ягона сотувчининг мавжудлиги (масалан, газ таъминоти бозори); олигополия - бозорда бирор бир товарни сотишда чекланган фирмалар ҳукмронлик қилиши (масалан, мобил хизматлар бозори); монополистик рақобат – ўхшаш, …
5 / 35
маркетлар) бозорга киришда тўсиқларнинг мавжудлиги 1. давлат томонидан берилган махсус ҳуқуқ (маҳаллий ҳокимиятларда транспорт, почта, коммунал ва алоқа хизматларини кўрсатиш бўйича монопол ҳуқуқларнинг берилиши). тармоққа киришдаги тўсиқлар: 2. патентлар ва муаллифлик ҳуқуқи (бундай ҳуқуқлар маълум муддатгача кучга эга бўлади). 3. бирон-бир ишлаб чиқариш ресурси таклифига эгалик қилиш (масалан, «де бирс» компанияси жаҳонда сотиладиган, қайта ишланмаган олмоснинг 85%ини назорат қилади). 5. тармоққа киришда харажатларнинг юқорилиги (айрим тармоқларда иш бошлаш жуда катта харажатларни талаб қилади). boeing, airbus 4. реклама (pepsi ва coca-cola) ва дифференциациялашган маҳсулотлар (жуда кўп турдаги маҳсулотларни ишлаб чиқариш рақобатчиларга тўғри келмайди). янги институционал иқтисодиёт (инг. new institutional economics) ёки неоинституционализм — неоклассик йўналишга тааллуқли янги иқтисодий назария. р. коузнинг 1937 йилда нашр этган «фирмалар табиати» номли мақоласида асос солинган. неоинституционализм қуйидаги омилларни таҳлил қилишга алоҳида эътибор қаратишади: неоинституционализм назария алоҳида индивиднинг иқтисодий ҳатти-ҳаракати билан бир вақтда институтиционал таркибни ўрганишга устуворлик беради. индивид, унинг манфаатлари, ҳоҳиш-истаклари институционал муҳит таъсирида шаклланади. …

Want to read more?

Download all 35 pages for free via Telegram.

Download full file

About "институционализм ва номукаммал рақобатли бозор назариялари"

презентация powerpoint 10-мавзу: институционализм ва номукаммал рақобатли бозор назариялари режа: 1. институционализмнинг вужудга келиш шарт-шароитлари ва белгилари 2. институционализм асосчиларининг концепциялари 3. э. чемберлиннинг монополистик рақобат концепцияси 4. ж. робинсоннинг номукамалл рақобат назарияси 5. неоинституционализмнинг умумий тавсифи ва йўналишлари 6. р. коузнинг иқтисодий таълимоти 7. “ижтимоий танлов” назарияси тавсия этилаётган адабиётлар: 1. iqtisodiy ta’limotlar tarixi: o’quv qo’llanma / sh. toshmatov, n.i. xasanxonova –t.: iqtisodiyot dunyosi, 2020. 276-289 betlar 2. история экономических учений: учебник / я.с. ядгаров. — 4-е изд., перераб. и доп. — м.: инфра-м, 2018. с. 332-354 3. history of economic thought: a critical perspective i e. k. hunt and mark lautzenh...

This file contains 35 pages in PPTX format (3.0 MB). To download "институционализм ва номукаммал рақобатли бозор назариялари", click the Telegram button on the left.