ихтисослаштирилган харакатдаги қисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос ҳусусиятлари

PPT 13 pages 5.8 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 13
ихтисослаштирилган харакатдаги ќисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос хусусиятлари ихтисослаштирилган харакатдаги қисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос хусусиятлари режа 1. ихтисослашган харакатдаги қисмни маҳсус жиҳозларига тхк ва т тизими. 2. ўзи ағдаргич, кўтариш механизмлари, фургон, автоцистерна ва рефрежераторларга тхк ва жт. ихтисослашган харакатдаги қисмни маҳсус жиҳозларига тхк ва т тизими махсус тузилишга эга бўлган, бир ва бир неча турдаги юкларни ташишга мўлжалланган, қайта жиҳозланган автомобил, тиркама ёки ярим тиркама автомобил транспортининг ихтисослаштирилган қисми демакдир. низомга кўра ихтисослаштирилган ҳаракатдаги қисмга ҳам, оддий автомобиллардек кхк, 1-тхк, 2-тхк, мхк, жт ва мт ишлари бажарилади. фақатгина уларга ўрнатилган махсус жиҳозларга қўшимча равишда тхк ва жт ишлари бажарилади. karyеrlardagi avtotransport sеxlarida harakatdanuvchi tarkibga txk va jt-da ishlab chiqarishning quyidagi uslublari qo`llaniladi: komplеks bunda ta’mirlovchi ishchilar brigadasi ularga biriktirilgan mashinallar bo`yicha mavjud ishlarni hammasini bajaradi; tеxnologik bunda ta’mirlovchi ishchilar brigadasi umumiy tеxnologik jarayonidagi ma’lbm ish turlarini bajaradi; (txk, jt, shinomantaj va b.q.) tеxnologik detal bunda brigadalar …
2 / 13
dvigatеl, gidromеxanik transmissiya va boshkalar) bo`yicha bo`linadi va maxsus mintakalarda bajariladi. o`zi ag`daruvchi belaz-549 juda katta yuk ko`taruvchi (75 -110 t) samosvallar uchun txk va nosozliklar, agrеgat va uzеllarni almashtirish ishlari maxsus stеndda bajariladi. txk va jtni tashkil etish shakllari va uslublari samosvallar uchun mustaqil yuvish punkti, payvandlash uchastkasi ajratiladi. diagnostik vositalar avtonom chikish yo`lagiga ega bo`lgan maxsus jixozlangan postlarga urnatiladi. 75 t va undan ortik yuk ko`tarish qobilyatiga ega avtomobillarda tеxnik xolatni uzluksiz kuzatish maksadida bort-diagnostik vositalaridan foydalaniladi. belaz-540, belaz-548 a avtobillari uchun 1-txk ishlari oqimli usulda tashkil etilganda umumiy ish hjmi 4 postli oqimli tizimda bajarish maqsadga muvofiq. 2-txk va jt isharini bajarish mintalarining hajmiy rеjalashtirish tеxnologik, tеxnologik dеtal va komplеks usulda tashkil etilganda 2 ta variant bilan aniqlaladi. birinchi variantda sasvallardan еchib olingan dеtallar, uzеl va agrеgatlar uchastkalarda tamirlanadi va o`sha samosvallarga o`rnatiladi. ikkinchi variantda esa almashtirish fo`ndi mavjud bo`lib, nosoz agrеgat va uzеllar ta'mirlanib omborlarga jo`natiladi. …
3 / 13
шлари бажарилади, - насос ечиб олинади, ажратиш-йиғиш, алмаштириш, созлаш ва синаш ишлари олиб борилади, аниқланган носозликлар бартараф этилади. шундай қилиб автоцистерна-қуювчилар учун назорат ишлари ишга чиқишдан аввал, кхк да ишдан қайтгач, 1-тхк ишлари 1500 км дан сўнг, 2-тхк ишлари 4500 км дан сўнг, мхк ишлари бир йилда 2 марта ўтказилади. 10.1-rasm. avtomobil-sisternalarning sxemalari: a-avtomobil-sisterna va tirkama-sisterna tarkibli avtopoyezd; b-yarimtirkama-sisternalar; b-g-ko`taruvchi konstruktsiyalar (b-oddiy; v,g-og`irlik markazi pasaytirilgan); d-ye-j-ramali konstruktsiyalar (d-o`zi ag`daruvchi; ye-ko`ndalang o`rnatilgan sisternali; j-vertikal o`rnatilgan sisternali). автомобил-ўзиағдаргичлар кўтариш механизмларига тхк автомобил ўзитўкгичларга кхк да кузов тиргагининг техник ҳолати, орқа борт ёпгичининг созлиги ва гидротизимнинг герметиклиги текширилади. ҳар 200...500 км дан сўнг ёки 3-4 кунда гидрокўтаргич цапфисини тозалаб ва мойлаб туриш зарур. 1-тхк ва 2-тхк да гидротизимдаги суюқлик сатхи текширилади, керак бўлса меъёрига келтирилади, кўтариш механизмининг юксиз кўтарилиши ва механизмларининг соз ишлаши текширилади. кузов бир текис кўтарилиши ва тушиши зарур. ундан ташқари, гидрокўтаргич, шарнирлар ва шлангалар ҳолати текширилиб, тизимдаги мой ҳар 100 …
4 / 13
ва лебедкаларнинг мустаҳкамлиги текширилади. 2-тхк да 1-тхк да бажарилган ишларнинг ҳаммаси бажарилиб, қўшимча равишда барча механизмлар ифлосликлардан тозаланиб, янги сурков мойи суртилади. фургон яримтиркама 1-том; 2-девор; 3-каркас; 4-профиль; 5-харакатланувчи арава; 6-таянч. кузов-фургоннинг совутиш қурилмаси а-харорат ростлагичсиз; б, в –харорат ростлагичли; г-ўртадаги совуқйўналтиргичли; 1-изотермик кузов; 2-қуруқ яхли бункер; 3-вентилятор; 4-харорат ростлагич; 5-қувирча; 6-иссиқлик алмашинувчи эле-ментлар; 7-соленоидли вентиллар рефрежератор ва фургонларга тхк рефрежератор ва фургонлар озиқ овқат ва тез бузиладиган махсулотларни ташиш учун хизмат қилади. кузовларни изотермик ҳолатини текшириб туриш, ташиладиган юкларни бузилмаслигини таъминлайди. шунинг учун уларга кхк да санитар ишлов берилади ва герметиклиги текширилади. бунда 30-35 с иссиқликда кальцийли соданинг 1% ли сувдаги эритмаси билан кузовнинг ичига ишлов берилади. белгиланган вақт оралиғида дизенфекцияланади. (10% ли хлор эритмасини 0,5 литрини 1 м2 юзага мўлжаллаб ишлатилади). авторефрежераторларда совутиш қурилмаларини жойлашиши а-автомобил двигателининг ёнидан таъминланувчи; б-кузов тагидан таъминланувчи; в-двигател олдидан таъминланувчи; авторефрижераторнинг уф-2 совитиш қурилмаси шакли 1-совутиш қурилмаси; 2-автомобил двигатели; 3-гидропривод; 4-харорат созловчи вентил; …
5 / 13
ихтисослаштирилган харакатдаги қисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос ҳусусиятлари - Page 5

Want to read more?

Download all 13 pages for free via Telegram.

Download full file

About "ихтисослаштирилган харакатдаги қисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос ҳусусиятлари"

ихтисослаштирилган харакатдаги ќисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос хусусиятлари ихтисослаштирилган харакатдаги қисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос хусусиятлари режа 1. ихтисослашган харакатдаги қисмни маҳсус жиҳозларига тхк ва т тизими. 2. ўзи ағдаргич, кўтариш механизмлари, фургон, автоцистерна ва рефрежераторларга тхк ва жт. ихтисослашган харакатдаги қисмни маҳсус жиҳозларига тхк ва т тизими махсус тузилишга эга бўлган, бир ва бир неча турдаги юкларни ташишга мўлжалланган, қайта жиҳозланган автомобил, тиркама ёки ярим тиркама автомобил транспортининг ихтисослаштирилган қисми демакдир. низомга кўра ихтисослаштирилган ҳаракатдаги қисмга ҳам, оддий автомобиллардек кхк, 1-тхк, 2-тхк, мхк, жт ва мт ишлари бажарилади. фақатгина уларга ўрнатилган махсус жиҳозларга қўшимча равишда тхк ва жт ...

This file contains 13 pages in PPT format (5.8 MB). To download "ихтисослаштирилган харакатдаги қисмга тхк ва таъмирлашнинг ўзига хос ҳусусиятлари", click the Telegram button on the left.