tabiatni muhofaza qilishning ilmiy nazariy asoslari

PPT 37 sahifa 3,6 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 37
powerpoint presentation tabiatni muhofaza qilishning ilmiy nazariy asoslari 1.ekologiyada muhit tushunchasi. 2. ekologik omillar va ularning tasnifi. 3. ekologik omillar: tirik organizmlarga ta‟sir etish umumiy qonuniyatlari. 4. organizm va moslashish мухит тушунчаси қуруқликдаги ҳаёт ўзининг эволюцион ривожланиши жараёнида шундай босқичларни ўтдики, бунинг натижасида ер юзидаги ўсимлик ва ҳайвон турлари тузилишида, яшаш шароитларида катта ўзгаришлар рўй берди. odatda tabiiy va sun‟iy muhitlar ajratiladi. tabiiiy muhitni suv, quyosh, shamol, havo, yer, o‟simlik va hayvonot dunyosi kabi tabiiy omillar majmui tashkil etadi. sun‟iy muhit inson tomonidan yaratilgan bo‟lib, bunda insonning mehnat mahsuli yotadi. tabiiy va sun‟iy muhitlar bir-biri bilan chambarchas bog‟liq. ularning bog‟liqligini ekologik muhit tushunchasi ifodalaydi.tirik organizmlar, oziqlanishi va yashashi uchun ishonchli himoyalangan yashash muhitini qidiradi. chigirtka, kapalak va shu kabi boshqa hasharotlar oziq ovqatini va yashashi uchun inlarini qurishda o`simliklardan foydalanadi. cheklovchi omillar cheklovchi omil tirik va notirik organizmlarning ekotizmini o'z ichiga oladi.cheklovchi omil aloqada bo'luvchibir nechapopulyatsiyaga ta'sir eta oladi. biroz …
2 / 37
omillariga bardoshliligi ham hisoblanadi kooperatsiya - ikki organizm bir-birlari bilan kooperatsiya hosil qiladilar. bunday kooperatsiya ikki organizm uchun ham ustunliklarga ega. masalan, krablar bilan kovakichlilar bunga misol bo„la oladi. kovakichlilar krablarning orqasiga yopishib olib (ba‟zan ularni krablarning o„zlari o„tqazib oladilar) ularni dushmanlardan, himoya qiladilar. kovakichlilar esa o„z navbatida krablardan transport vazifasida foydalanadilar hamda ulardan qolgan ovqat qoldiqlari bilan ovqatlanadilar. mutualizm. birlashgan ikki populyatsiya ham faqat foyda ko„radi, bu birlashish ular uchun foydalidir, bunday birlashgan organizmlar tabiiy sharoitda biri ikkinchisiz hayotkechira olmaydi. masalan, termitlar va ularning ichaklarida yashovchi xivchinlilar bunga yaqqol misoldir. bunda xivchinlilar termitlar qabul qilgan kletchatkani hazm qilishga yordam beradilar, chunki termitlar kletchatkani mustaqil o„zlashtira olmaydilar. мухит омиллари мухит- бу теварак атрофимиздаги барча тирик организмларни ўраб олган худуд тушунилади сунъий мухит- инсонлар таъсирида табиий мухит – табиий пайдо бўлган. организмлар 4 та мухитда тарқалган 1. тупроқда. 2. сувда. 3. хавода. 4 организмни ўзида. мослашиш 1 морфологик мослашиш. 2. физиологик …
3 / 37
исми ўсимликлар ютадиган қуёш энергиясига тўғри келади. ердаги ҳаёт қуёшдан ерга тушадиган нур миқдори ва унинг спектрал таркибига боғлиқ, ердаги энергия балансининг 99,9 фоизи қуёшдан келадиган ёруғлик миқдорига тўғри келади. қуёшдан тушадиган энергияни йилига 100 % деб олсак, шундан 34% озон катламида, 19% атмосфера хавосида тутиб колинади, факат 47% ерга тугри ва сочилган радиацияшаклида ҳайвонларнинг ёруғликка қараб мўлжал олиши барча турдаги ҳайвонлар учун ёруғлик асосий омиллардан бири ҳисобланмайди, шундай бўлишига қарамасдан ҳайвонлар ҳаётида кун чиқиб турган соатлардаги қуёш нурлари муҳим аҳамиятга эга. ҳайвонларнинг ҳар хил турлари ёруғликнинг маълум спектр таркибини талаб қилади. еруғлик интенсивлиги ва узунлигининг нормадан четга чиқиши уларнинг ҳаётий фаолиятига салбий таъсир қилади ва ўлимига сабабчи бўлади; олимлар ҳайвонларни ёруғлйкка бўлган талабига қараб қуйидаги турларга бўладилар: ёруғсевар (фотофил) ва соясевар (фотофоб); эврифот (ёруғликнинг кенг доирасига мослашган) ва стенофот (ёруғликнинг қисқа чегараланганлигига бардош берадиган). еруғлик ҳайвонлар учун маълум бўшлиқда мўлжал олишда муҳим шароит ҳисобланади. хайвонларни ўраб олган нарсалардан қайтаётган …
4 / 37
ҳолатни қуруқликдаги гулли ўсимликларнинг эволюцияси тула тасдиқлайди. ўсимликлар ёруғлик режимига бўлган талабига кўра қуйидаги экологик гуруҳларга бўлинади. 1.ёруғсевар ёки гелиофит ўсимликлар. қуёш нури кучли таъсир этадиган очик, жойларда ўсади. бу хилдаги ўсимликларга ёруғсевар ўсимликлар дейилади. ўрмонлардаги кенгбаргли дарахт навларига, нинабарглилардан қарағайга ёруғлик қанчалик кўп ва кучли таъсир этса, уларнинг ҳаётий, жараёнлари шунча яхши ва нормал ўтади, маданий ўсимликлардан ғўза ўсимлиги ҳам ёруғликсевар. ўсимликдир. 2.соясевар ёки сциофит ўсимликлар соя жойларда ўсади ва ёруғликка талабчан бўлмайди. бундай ўсимликларга, асосан, ўрмонларда ўсадиган қирққулоқ, грушанка ва шуларга ўхшаш бошқа ўт ўсимликларни мисол тариқасида келтириш мумкин. ўрмонлар кесилиши натижасида у ердаги ўт ўсимликларга ёруғлик кучли таъсир этади. шу сабабли уларнинг барглари сарғайиб қурий бошлайди. 3.сояга ва ёруғликка чидамли ёки факулътатив гелиофит ўсимликлар ёруғда ҳам, сояда ҳам ўсиши мумкин. лекин ёруғ жойларда улар нисбатан яхши ўсади. бу ўсимликлар бошқа ўсимликларга қараганда ёруғлик муҳитининг ўзгаришига тезроқ мослашади. ҳ а р о р а т маълумки, оқсилнинг нормал …
5 / 37
га таъсири намлик организмларнинг ривожланишида ниҳоятда катта аҳамиятга эгадир. сув табиатнинг энг нодир инъомидир. органик дунёнинг, жумладан ўсимлик, ҳайвонларнинг ҳаёт манбаи ва инсон фаолияти ҳам сувга боғлиқдир. сув минерал хомашё, қишлоқ хўжалиги ва саноатнинг ажралмас қисмигина эмас, балки у маданият воситаси ҳамдир. тоза, чучук сув жуда қимматли модда бўлиб, ундан тўғри фсшдаланиш ниҳоятда катта аҳамиятга эга. чунки организмлар ҳужайрасида содир бўладиган барча экологик жараёнлар ва организмларда кечадиган ҳаётий ҳодисалар учун муҳитда етарли миқдорда сув бўлиши керак. ўрта осиёда ҳаво таркибидаги сув буғлари жуда ҳам чеклангандир, айниқса чўл шароитларида улар умуман бўлмаслиги ҳам мумкин. шунинг учун ердаги организмлар ҳар хил сув режимига эга бўлган муҳитларга мослашишга мажбур бўлганлар. ўсимликларнинг сув балансини бошқаришга мосланиши сувўтларнинг ҳаёти ҳам сув билан боғлиқдир. ўсимликларнинг яшаши учун сув қанчалик зарур бўлишига қарамасдан ер юзасининг турли минтақаларида ўсадиган тубан ва юқори ўсимликлар сув билан бир хил меъёрда таъминланмаган. ана шунинг учун ҳам ер куррасидаги ўсимликлар сув билан …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 37 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"tabiatni muhofaza qilishning ilmiy nazariy asoslari" haqida

powerpoint presentation tabiatni muhofaza qilishning ilmiy nazariy asoslari 1.ekologiyada muhit tushunchasi. 2. ekologik omillar va ularning tasnifi. 3. ekologik omillar: tirik organizmlarga ta‟sir etish umumiy qonuniyatlari. 4. organizm va moslashish мухит тушунчаси қуруқликдаги ҳаёт ўзининг эволюцион ривожланиши жараёнида шундай босқичларни ўтдики, бунинг натижасида ер юзидаги ўсимлик ва ҳайвон турлари тузилишида, яшаш шароитларида катта ўзгаришлар рўй берди. odatda tabiiy va sun‟iy muhitlar ajratiladi. tabiiiy muhitni suv, quyosh, shamol, havo, yer, o‟simlik va hayvonot dunyosi kabi tabiiy omillar majmui tashkil etadi. sun‟iy muhit inson tomonidan yaratilgan bo‟lib, bunda insonning mehnat mahsuli yotadi. tabiiy va sun‟iy muhitlar bir-biri bilan chambarchas bog‟liq. ularning bog‟liqligin...

Bu fayl PPT formatida 37 sahifadan iborat (3,6 MB). "tabiatni muhofaza qilishning ilmiy nazariy asoslari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: tabiatni muhofaza qilishning il… PPT 37 sahifa Bepul yuklash Telegram