урта асрларда шарк мамлакатлари санъати

DOC 10 стр. 1,2 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 10
«маъқуллайман» урта асрларда шapk мамлакатлари санъати урта осиё ва эрон урта аср маданиятининг мухим учокларидан хисобланади. феодализм даврида урта шарк мамлакатлари халклари санъати урта осиё, закавказье ва эроннинг антик даври санъати анъаналарига таянган холда ривожланди. vii—viii асрларда бу мамлакатлар ерларининг араблар томонидан, кейинрок xi асрда турклар, xiii асрда мугуллар томонидан босиб олиниши бу ердаги халклар санъатига, унинг таракиётига уз таъсирини утказди. буни араблар истило дилган ерларда ислом дини таркалиши ва шу дин билан боглик холда диний меъморлик биноларининг пайдо булиши ва ривожланишида куриш мумкин. 5000 yillik madaniy boyliklari va 20 dan ortiq unesco’ning butunjahon madaniy merosi ro‘yxatiga kiruvchi tarixiy qadamjolari, takrorlanmas me’moriy yechimlari bilan mashhur. ushbu boyliklar nafaqat eron xalqlarining, balki butun insoniyatning ham madaniy merosi hisoblanadi. quyida ulardan ayrimlari bilan tanishtiramiz. eron arxeologik tojining marvaridi: mil. avv. vi asrga borib taqaladigan me’moriy majmua o‘zining ulkan zinapoyalari, marmar saroylari va ibodatxonalari bilan mashhur. shahar ko‘plab istilochilar tomonidan egallangan. zabt etishlar …
2 / 10
plangan mozaikadan iborat va u ichki tarafni yorqin qilib ko‘rsatadi. maqbara xiv asrda malika tashi xotun tomonidan ahmad ibn muso qabri ustida quriladi. malika tomonidan me’moriy obidaga oltin suvi yuritilgan o‘ttiz jildlik noyon qur’on karim nusxasi hadya qilinadi. malika qurdirgan binolardan asar ham qolmagan bo‘lsa-da, u tortiq qilgan muqaddas kitob nusxasi saqlanib qolgan. u hozirda sherozdagi fors muzeyida saqlanadi.shoh chirog‘ maqbarasi, sheroz турт айвонли бинолар курилиши бу даврда кенг таркалди. бу типдаги бинолар диний меъморликда (мачит, м а д раса) хамда граждан меъморлигида (сарой, карвонсарой) кенг фойдаланилди. турт айвонли бинолар, одатда, катта туртбурчак шаклида курилган булиб, унинг уртаси ховли, турт томони эса ховлига каратиб курилган найзасимон аркали айвон билан ураб чикилган. мачитнинг олд томонида катта пешток ва миноралар мавжуд. булардан ташкари, бу асрларда пештокли-куббали бинолар хам куплаб курилди. xii асргача курилган биноларнинг купгина 1кисми, асосан, пишик гишт ва турли хилдаги терракота плиталари билан безатилган. кейинги асрлардан бошлаб сирли сопол плиталар, …
3 / 10
ан даврига кадам хуйди. бу ривожланиш xv асргача давом этди. xurosondagi kobus maqbarasi меъморлик, амалий-декоратив санъат ва миниатюра борасида сезиларли ютуклар кулга киритилди. бу даврда хурилган бинолар ичида турт айвонли мачитлар алохида урин эгаллаб, исфахон ва бощка шахарларда куплаб курилган. эронда сакланиб долган купгина макбаралар даврнинг хурматли кишиларига атаб курилган. улар бир неча куринишда, яъни минорасимон, кубсимон ёки купкиррали призмасимон шаклда булиб, тепа кисми эса ярим сфера шаклидаги гумбаз ёки чодирасимон шакл билан тугалланган. баъзи макбаралар пешток гумбаз типида булган. эроннинг купгина шахар ва кишлокларида купрох минорасимон макбаралар кенг таркалган. хуросондаги кобус макбараси шундай типда ишланган хадимий (1006—1007) ёдгорликлардан хнсобланади. урта асрлар араб халифалиги санъати арабистон ярим оролида маданият жуда кадим замонларда вужудга келди. бу ерда эрамиздан аввалги мингинчи йиллардаёк бой кулдорлик давлатлари мавжуд булган. арабистон ахолисининг купчилик хисми чорвачилик билан шугулланган. vii асрнинг бошларига келиб, араб жамоаси ичида содир булган ички синфий табакаланиш ва сиёсий вазият араб давлатининг вужудга …
4 / 10
н жуда занф эди. шунинг учун ix—x асрларда халифалик катор феодал давлатларга парчаланиб кетди. урта осиё, закавказье, миср ва includepicture "https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:and9gcsxuc2iwvybtucjtujookflwo41zrp_c4ucra&usqp=cau" \* mergeformatinet магриб эса, араб давлати хукмдорлигидан озод булди. якин шарада содир булган социал-тарихий жараён шимолий африка ва олд осиёда янги араб миллатини сурия, ироц, миср, тунис, жазоир, марокаш каби араб давлатларини юзага келтирди. бу давлатларнинг санъати ва маданияти узига хос йулда ривожланиб борди. шу билан бирга, бу мамлакатлар санъати ва маданиятида мавжуд ухшашликларни инкор этмаслик керак. бунга сабаб, араб мамлакатларида феодализм тараедиётидаги йул ва усулларнинг бир-бирига якинлигидир. урта аср араб санъати равнакига ислом динининг таъсири хам сезиларли булди. бу, айникса, меъморлик, амалий-декоратив санъатда яккол куринади. халифалик даврида граждан ва дин билан боглик булган бинолар куриш авж олди. шу даврдаги шахарлар катор янги типдаги бинолар билан бойиди. мачит ва мадрасалар, карвонсарой ва миноралар, тим ва саройлар ≪мусулмонлар≫ шахарининг узига хос томонини белгиловчи мухим ва ажралмас элементларга айланди. vii асрда …
5 / 10
вли найзасимон аркли айвонлар билан ураб чизилган. айвон устунлари мустахкам туртбурчак минорасимон шаклда ишланган. мачит жуда катта булиб, унда бир вактнинг узида мингдан ортик одам намоз укий олган. мачитнинг безатилиши хам содда ва катъий. унинг деворлари, арка ва карнизлари уймакорлик санъати билан пардозланган. араб реалистик санъати рассомлик ва хайкалчилиги дин таъсирида булди. дин уларнинг кенг планда ривожланишига йул куймади. реалистик санъатнинг монументал формалари деярли яратилмади. кулёзмалар учун ишланган миниатюраларда, декоратив рельефларда хамда амалий санъатда реал вокелик, унинг ≪жонли образлари≫ кенг учрайди. бунга сабаб, албатта, хукмдор синф орасида диний карашлар бир хил эмаслигидир. араб тасвирий санъатида урта аерлар санъатига хос хусусиятлар мавжуд. воцелик шартли, баъзан рамзий шаклларда ифодаланади. лекин бу тасвирларнинг поэтик тили уткир ва таъсирчандир. урта аср араб санъатига хос булган фазилат, бу унинг ёркин декоративлигидадир. бу хусусият образ тузилишининг асосини ташкил этади. образларнинг жойлашиши, ёркин рангларнинг нисбат ва ритмикаси, ишлатилган чизикларнинг мусихавийлиги ва нафислиги унинг характерли томонини белгилашда мухим …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 10 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "урта асрларда шарк мамлакатлари санъати"

«маъқуллайман» урта асрларда шapk мамлакатлари санъати урта осиё ва эрон урта аср маданиятининг мухим учокларидан хисобланади. феодализм даврида урта шарк мамлакатлари халклари санъати урта осиё, закавказье ва эроннинг антик даври санъати анъаналарига таянган холда ривожланди. vii—viii асрларда бу мамлакатлар ерларининг араблар томонидан, кейинрок xi асрда турклар, xiii асрда мугуллар томонидан босиб олиниши бу ердаги халклар санъатига, унинг таракиётига уз таъсирини утказди. буни араблар истило дилган ерларда ислом дини таркалиши ва шу дин билан боглик холда диний меъморлик биноларининг пайдо булиши ва ривожланишида куриш мумкин. 5000 yillik madaniy boyliklari va 20 dan ortiq unesco’ning butunjahon madaniy merosi ro‘yxatiga kiruvchi tarixiy qadamjolari, takrorlanmas me’moriy yechimlari bi...

Этот файл содержит 10 стр. в формате DOC (1,2 МБ). Чтобы скачать "урта асрларда шарк мамлакатлари санъати", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: урта асрларда шарк мамлакатлари… DOC 10 стр. Бесплатная загрузка Telegram