o‘zbekistonda kadrlar tayyorlash modeli va mujassamlashtirilgan ta’lim tizimi

PPTX 23 стр. 609,8 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 23
2- mavzu o‘zbekistonda kadrlar tayyorlash modeli va mujassamlashtirilgan ta’lim tizimi. 2- mavzu o‘zbekistonda kadrlar tayyorlash modeli va mujassamlashtirilgan ta’lim tizimi. reja: 1. o‘zbekiston respublikasi konstitusiyasi ta’lim va tarbiya jarayonlarining asosiy qonun hujjati. 2. o‘zbekiston respublikasining “ta’lim to‘g‘risida”gi qonuni. 3. o‘zbekiston respublikasining kadrlar tayyorlash milliy dasturi. м’aruza 1. ўзбекистон республикаси конституцияси таълим ва тарбия жараёнларининг асосий қонун ҳужжати. ўзбекистон республикасининг конституцияси демократик давлатнинг конституцияси сифатида 1992 йил 8 декабрда қабул қилинди. ўзбекистон республикасининг 2017 йил 29 августда қабул қилинган ўзбекистон республикаси конституциясининг ўзига хос хусусиятларини қуйидагиларда: биринчидан, ушбу ҳужжатда ҳуқуқий ва сиёсий онгнинг энг юксак ютуқларини, хозирги замон, конституциявийлик илмини ўзига жалб этгани, ўзбек халқи маданияти ва миллий анъаналарининг чуқур илдизларига суянилганлиги; иккинчидан, бу ҳужжат, ўзбекистон республикасидаги аввалги ижтимоий-иқтисодий, сиёсий тизимни амалда бошқа тизимга айланганлигини, тубдан ўзгариш рўй берганини конституциявий мустаҳкамлаганлигини кўриш мумкин. бир сўз билан айтганда ўзбекистон республикасининг конституцияси мазмунан янги сиёсий ҳужжатдир. унда ижтимоий-сиёсий хусусият, уни ривожлантиришнинг асосий ғоялари, …
2 / 23
иборат: биринчидан, конституциямиз ўзининг туб моҳияти ва фалсафаси, мақсадлари ва ғояларига кўра янги ҳужжатдир. иккинчидан, конституциямиз ўзининг ички тузилиши ва янги конституциявий институтлари билан ажралиб туради. учинчидан, асосий қонун бошқа конституциялардан фарқли ўлароқ, ўта мафкуралаштириш ва сиёсийлаштириш руҳи билан суғорилмаган. унда коммунистик мафкура, синфийлик, партиявийликдан асар ҳам йўқ. тўртинчидан, конституциямиз жаҳон ҳамжамияти томонидан эътироф этилган халқаро ҳуқуқ талаб ва қоидаларига жавоб берадиган тарзда тайёрланган. бешинчидан, конституциямиз жаҳон конституциявий тажрибасига кенг таяниши ва ижобий томонлардан атрофлича фойдаланганлиги билан ҳам ажралиб туради. конституциямиз энг тараққий этган мамлакатлар, хусусан, ақш, туркия, франция, германия швеция, италия каби fарб давлатлари, руҳияти ва этник жиҳатлардан бизга яқин бўлган япония, миср, ҳиндистон ва бошқа шарқ давлатларининг бой тажрибасидан энг демократик жиҳатларини, инсонпарварлик ғояларини тараннум этувчи халқаро ҳужжатларнинг талабларини ўзида жамлаган. олтинчидан, конституциямизни мустақил давлатимиз равнақининг ҳуқуқий кафолати даражасига кўтарувчи энг муҳим белги унда жаҳоннинг илғор конституциявий тажрибасини миллий-маънавий ва ҳуқуқ қадриятларимизга, ўзбек халқининг бой тарихига уйғунлаштирилиб қўлланилганидадир. …
3 / 23
тилган. таълим олиш ҳуқуқини амалга ошириш қуйидагилар орқали таъминланади: таълим олиш учун зарур ижтимоий-иқтисодий шароитларни яратиш; давлат ва нодавлат таълим муассасаларининг тармоғини яратиш; давлат таълим стандартлари доирасида таълим олишнинг барча учун имконияти борлиги; давлат таълим муассасаларидаги таълимнинг бепуллиги; таянч маълумот олишнинг мажбурийлиги; таълимнинг турли шаклларини қўллаш; таълим муассасаларининг сиёсий партиялар ва ижтимоий-сиёсий харакатларга қарам эмаслиги. ўзбекистон республикасининг “таълим тўғрисида”ги қонуни. дастлаб ўзбекистон республикасининг “таълим тўғрисида”ги қонуни 1997 йил 29 августда қабул қилинган бўлиб ушбу қонун 5 бўлим ва 34 моддадан иборат эди. ушбу қонуннинг мақсади: таълим соҳасидаги муносабатларни тартибга солишдан иборат. қонун фуқароларга таълим, тарбия бериш, касб-ҳунар ўргатишнинг ҳуқуқий асосларини белгилайди ҳамда ҳар кимнинг билим олишдан иборат конституциявий ҳуқуқини таъминлашга қаратилган. таълим олиш ҳуқуқи: жинси, ирқи, миллати, тили, дини, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, шахсий ва ижтимоий мавқеидан қатъи назар, ҳар кимга таълим олиш учун тенг ҳуқуқлар кафолатланади. таълим ташкилотларини ривожлантириш; таълим ташкилотларида инновацион фаолиятни қўллаб-қувватлаш ва ўқув дастурларини инновацион технологияларни …
4 / 23
аётган фуқаролиги бўлмаган шахслар таълим олиш учун ўзбекистон республикаси фуқаролари билан тенг ҳуқуқларга эга “таълим тўғрисида”ги қонунга асосан таълим соҳасидаги давлат сиёсатининг асосий принциплари қуйидагилардан иборат: таълим соҳасидаги асосий принциплар қуйидагилардан иборат: таълим устуворлигининг тан олиниши; таълим олиш шаклини танлаш эркинлиги; таълим соҳасида камситишларга йўл қўйилмаслиги; таълим олишга доир тенг имкониятларнинг таъминланиши; таълим ва тарбияга миллий ҳамда умуминсоний қадриятларнинг сингдирилганлиги; таълим ва тарбиянинг инсонпарварлик, демократик хусусияти; таълимнинг узлуксизлиги ва изчиллиги; ўн бир йиллик таълимнинг ҳамда олти ёшдан етти ёшгача бўлган болаларни бир йил давомида умумий ўрта таълимга тайёрлашнинг мажбурийлиги; давлат таълим стандартлари ва давлат таълим талаблари доирасида таълим олишнинг ҳамма учун очиқлиги; ўқув дастурларини танлашга доир ёндашувнинг ягоналиги ва табақалаштирилганлиги; инсоннинг бутун ҳаёти давомида таълим олиши; жамиятда педагогларни ижтимоий ҳимоя қилишнинг кафолатланганлиги; таълим тизимининг дунёвий хусусиятга эгалиги; билимлилик, қобилиятлилик ва истеъдоднинг рағбатлантирилиши; таълим тизимида давлат ва жамоат бошқарувининг уйғунлиги; таълим фаолияти соҳасидаги очиқлик ва шаффофлик. таълим турлари таълим турлари қуйидагилардан …
5 / 23
бошқаруви органларини, шунингдек уларнинг тасарруфидаги ташкилотларни ўз ичига олади. таълим тизими ягона ва узлуксиздир. ўзбекистон республикасининг таълим тизими ўз ичига қуйидагиларни олади: -давлат стандартларига мувофиқ таълим дастурларини амалга оширувчи давлат ва нодавлат таълим муассасалари; -таълим тизимининг фаолият кўрсатиши ва ривожланишини таъминлаш учун зарур бўлган тадқиқот ишларини бажарувчи илмий-педагогик муассасалар; -таълим соҳасидаги давлат бошқарув органлари, шунингдек уларга қарашли корхоналар, муассасалар ва ташкилотлар. ўзбекистон республикасида таълим мактабгача таълим, умумий ўрта таълим, ўрта махсус, касб-ҳунар таълими, олий таълим, олий ўқув юртидан кейинги таълим, кадрлар малакасини ошириш ва уларни қайта тайёрлаш, мактабдан ташқари таълим турларида амалга оширилади. таълим олиш шакллари: таълим олиш шакллари қуйидагилардан иборат: ишлаб чиқаришдан ажралган ҳолда таълим олиш (кундузги); ишлаб чиқаришдан ажралмаган ҳолда таълим олиш (сиртқи, кечки, масофавий); дуал таълим; оилада таълим олиш ва мустақил таълим олиш; катта ёшдагиларни ўқитиш ва уларга таълим бериш; инклюзив таълим; экстернат тартибидаги таълим; мудофаа, хавфсизлик ва ҳуқуқни муҳофаза қилиш фаолияти соҳасида кадрлар тайёрлаш. масофавий таълим …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 23 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "o‘zbekistonda kadrlar tayyorlash modeli va mujassamlashtirilgan ta’lim tizimi"

2- mavzu o‘zbekistonda kadrlar tayyorlash modeli va mujassamlashtirilgan ta’lim tizimi. 2- mavzu o‘zbekistonda kadrlar tayyorlash modeli va mujassamlashtirilgan ta’lim tizimi. reja: 1. o‘zbekiston respublikasi konstitusiyasi ta’lim va tarbiya jarayonlarining asosiy qonun hujjati. 2. o‘zbekiston respublikasining “ta’lim to‘g‘risida”gi qonuni. 3. o‘zbekiston respublikasining kadrlar tayyorlash milliy dasturi. м’aruza 1. ўзбекистон республикаси конституцияси таълим ва тарбия жараёнларининг асосий қонун ҳужжати. ўзбекистон республикасининг конституцияси демократик давлатнинг конституцияси сифатида 1992 йил 8 декабрда қабул қилинди. ўзбекистон республикасининг 2017 йил 29 августда қабул қилинган ўзбекистон республикаси конституциясининг ўзига хос хусусиятларини қуйидагиларда: биринчидан, ушбу ҳ...

Этот файл содержит 23 стр. в формате PPTX (609,8 КБ). Чтобы скачать "o‘zbekistonda kadrlar tayyorlash modeli va mujassamlashtirilgan ta’lim tizimi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: o‘zbekistonda kadrlar tayyorlas… PPTX 23 стр. Бесплатная загрузка Telegram