matematik statistika elementlari

PPT 66 pages 2.8 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 66
чизи=ли алгоритм маълумотлар банкидан фойдаланиб чизи=ли алгоритм тузинг ма’ruza № 3 matematik statistika elementlari. tibbiyot nati-jalarining statistik tahlili. ma’lumotlarning korrelyasion-regression analizi. modellashtirish. modellashtirishning tibbiyotda qo‘llanishi. математик статистика ҳақидаги таълимотни тушунтириб, унинг тиббиётдаги ўрни, қўлланилишини тушунтириш. ўрганилаётган жараённи тавсифловчи тўпламни статистик элементлари (м,g,m, r) ни аниқлаш ва уларга таъриф бериш. маъруза мақсади режа: 1. кириш 2. тиббий биологик тажрибалардан олинган натижаларни статистик қайта ишлаш. 3.тажриба натижаларининг статистик тахлили. математик статистика элементлари 4. статистик натижаларни баҳолаш: стъюдент, фишер, манн-уитни мезонлари. 5. тиббий биологик жараенни тавсифловчи параметрлар орасидаги боғланишни ўрганиш.корреляцион-регрессион анализ. 6. моделлаштириш. моделлаштиришнинг тиббиётда ва стоматологияда қўлланиши. математик статистика xvii асрда яратилган ва уни бернулли я., лаплас п., пуассон с. асарларида укиш мумкин. математик статистика ёрдамида оммавий ходисалар хакидаги ахборотларга ишлов бериш усуллари ва назарияси урганилади. статистик изланишларнинг асосий манбаи статистик маълумотлардир. статистик маълумотлар деганда, кандайдир тупламга кирувчи маълум бир хусусиятли объектлар тушунилади. математик статистиканинг, асосий усулларидан бири, танлов усулидир: асосий туплам …
2 / 66
,10,10,10,7 вариацион катор куринишида ёзамиз -2,-2,0,1,1,7,7,10,10,10,10. текширувлар натижасида олинган танлов хажмининг сони n га тенг булса, х1 киймат танловда n1 маротаба, х2 киймат n2 маротаба, хк киймат nk маротаба учрасин. бунда n1, n2, n3, …. nк сонларни тажриба натижаларини учраш частотаси деб аталади. частоталар йигиндиси танлов хажимга тенг n1 + n2 + n3 +……+ nк = n n1/n, n2/n …. nк/n лар х1, х2,….хк ларнинг нисбий учраш частотаси дейилади. нисбий учраш частоталар йигиндиси бирга тенг n1/n+n2/n+……+nк/n=1. статистик катор статистик катор деб, тажриба натижаларини учраш частотаси билан бирга ёзилишига айтилади. (х1;n1), (х2;n2),….., (хk;nk) статистик катор одатда жадвал куринишда берилади х1 x2 x3 ...... xi ..... xk n1 n2 n3 ..... ni .... nk мисол. куйидаги тажриба натижаларини вариацион ва статистик катор куринишида ёзинг. 3,8,-1,3,0,5,3,-1,3,5 танлов хажмининг сони 10 га тенг. вариацион катор -1,-1,0,3,3,3,3,5,5,8. статистик катор (-1;2),(0;1),(3;4),(5;2),(8;1) танлов натижаларининг график куриниши: полигон (синик чизиклар билан чегараланган майдон). -1 0 3 5 8 …
3 / 66
туртбурчакларнинг чапдан - унгга баландлиги (нисбий учраш частотаси) куйидагича: n/3 = 3/3= 1, n/3 = 8/3, n/3 = 6/2=1, n/3 = 5/3, n/3 = 2/3. шулардан фойдаланиб гистограмма курамиз. 1 2 8/3 212 215 218 221 224 227 230 x n/3 ишончлилик интервали графикда қуйидагича кўринишга эга булади. m m+m m-m 0.95 5. тажриба натижаларини ишончлилик мезони m r= ------ x 100% m агарда, тажриба натижалари учун, ишончлилик мезони r 0.95 эхтимоллик билан ишончли фаркланади ва фаркланиш киймати p tжадв , булса - фаркланиш эхтимоллиги: p=>0.95 - фаркланиш киймати: p 0,9 булса, богланиш жуда кучли, функционал богланишга якин. корреляция коэффициенти: физик модель физик моделни бир канча куринишда, яъни механик курулмалар ёки электр занжирлардан ташкил топган курилмалар сифатида кулланилади. физик моделларга орган ва тизим (система)ларни алмаштирувчи электро-механик курилмалар киради. масалан, юракни ишлашини электр занжири билан модели яратилганда конденсатор, каршилик, диод ва узгарувчи ток манбаидан фойдаланилади бу - сунъий нафас олиш курилмаси …
4 / 66
атематик модель касалликни кечишини прогноз килиш ва даволашни оптималь вариантларини танлаб олиш имкониятини беради; - биологик тизимларни математик модели, тажриба утказиш вактини кискартириш, реактивларни камайтириш, хамда тажриба утказиладиган хайвонларни камайтириш имконини беради. 3d-моделлаштириш — уч ўлчамли объект моделини яратиш. фаразий объект моделини яратишга қаратилган. компьютернинг 3d моделлаштириши орқали шу кунгача маълум бўлмаган объект тасвирини яратиш имконини беради. замонавий стоматологияда кенг қўлланилади. 3-d моделлаштириш 3d моделлаштириш афзалликлари: 1. кам вақт сарфланади. 2. аниқ ўлчамлар асосида модел яратилади. 3. яллиғланиш олдини олади. сабабли барча муолажалар бир кунда амалга оширилиши мумкин. 4. прикуснинг нотўғри олиниши юқори ва пастки жағларнинг сканерланиши ҳисобига олди олинади. стоматологияда 3d-моделлаштириш регрессион анализ регрессия деганда битта узгарувчи катталик (х) дан фойдаланиб, унга корреляцион богланган иккинчи узгарувчи катталик (yх) функцияни уртача кийматини топиш тушунилади. регрессия тенгламаси ёрдамида тасодифий узгарувчилар орасидаги богланиш шакли ифодаланади (чизикли, квадратик, даражали ва хо казо). корреляцион ва регрессион изланишлар бир бири билан чамбарчас боглик. тиббий - …
5 / 66
нукталари орасидаги энг кичик (min) фарк булган регрессия чизиги топилади, яъни (yэкс - yназ )2 = min (i=1,n) y эксп yназарий (yэксп-yназарий) чизикли регрессия тенгламасини куйидаги куринишда булади yx= a . x + b yx - берилган х- узгарувчига мос, узгарувчи -y асосий тупламининг уртача арифметик киймати; a ва b - тенглама параметрлари: b- озод хад, a- регрессия коэффициенти. регрессия тенгламасидаги номаълум коэффициентларни куйидаги ифодалар ёрдамида топиш мумкин: yx - y x ) a = -------------- ( x2 - ( x )2) b = y – a . x мисол. куйидаги жадвални акс эттирувчи математик модель куриш. босим р(мм hg) р1 750 р2 740 р3 730 р4 720 р5 710 р6 700 р7 690 баландлик н (км) н1 1 н2 2 н3 3 н4 4 н5 5 н6 6 н7 7 юкорида келтирилган жадвал буйича математик модель куриш учун, регрессия коэффициентлар (a ва b) ни хисоблаб топиб yx=ax+b тенгламага куйиб, …

Want to read more?

Download all 66 pages for free via Telegram.

Download full file

About "matematik statistika elementlari"

чизи=ли алгоритм маълумотлар банкидан фойдаланиб чизи=ли алгоритм тузинг ма’ruza № 3 matematik statistika elementlari. tibbiyot nati-jalarining statistik tahlili. ma’lumotlarning korrelyasion-regression analizi. modellashtirish. modellashtirishning tibbiyotda qo‘llanishi. математик статистика ҳақидаги таълимотни тушунтириб, унинг тиббиётдаги ўрни, қўлланилишини тушунтириш. ўрганилаётган жараённи тавсифловчи тўпламни статистик элементлари (м,g,m, r) ни аниқлаш ва уларга таъриф бериш. маъруза мақсади режа: 1. кириш 2. тиббий биологик тажрибалардан олинган натижаларни статистик қайта ишлаш. 3.тажриба натижаларининг статистик тахлили. математик статистика элементлари 4. статистик натижаларни баҳолаш: стъюдент, фишер, манн-уитни мезонлари. 5. тиббий биологик жараенни тавсифловчи параметрлар ора...

This file contains 66 pages in PPT format (2.8 MB). To download "matematik statistika elementlari", click the Telegram button on the left.

Tags: matematik statistika elementlari PPT 66 pages Free download Telegram