оксокислоталарнинг реакцион қобилияти

DOCX 15 pages 97.6 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 15
11-маъруза мавзу: оксокислоталарнинг реакцион қобилияти режа: 1. оксокислоталарнинг тузилиши, изомерияси. 2. оксокислоталарнинг олиниш усуллари. 3. оксокислоталарнинг гетерофункционал бирикмалар сифатида кимёвий хоссалари. 4. оксокислоталарнинг ўзига хос рекциялари. 5. ацетосирка эфирининг тузилиши, таутомерияси. 6. ацетосирка эфирининг кимёвий хоссалари (кетон ва енол шаклига хос реакциялар). 7. ацетосирка эфири ёрдамида кетонларни ва кислоталарни синтези. 8. оксокислоталарни ишлатилиши. адабиётлар 1. primuhamedov i.m. organik kimyo. – 2 nashri. – toshkent, «fan», 2006. – 640 b. 2. john mcmurry. organic chemistry. – 9th ed. – isbn: 978-1-305-63871-6, boston, ma 02210, usa, 2016. – 1518 p. 3. michael b. smith. march’s advanced organic chemistry: reactions, mechanisms, and structure. – 7th ed. – published by johnwiley & sons, inc., hoboken, new jersey, canada. 2013. – 2075 p. 4. paula yurkanis bruice. organic chemistry. – pearson education, isbn 13: 978-0-321-69768-4, america, 2011. – 1263 p. 5. черных в.п., зименковский б.с., гриценко и.с. органическая химия. – харьков, 2007. – 776 с. …
2 / 15
б, α-, β-, γ-ва ҳоказо оксокислоталарга туркумланади. ( сн 3 − сн 2 − с −соон o α - оксо кислота α сн 3 − с − сн 2 −соон o β - оксо кислота β α н − с −сн 2 − сн 2 −соон o γ - оксо кислота γ β α ) номенклатура оксокарбон кислоталар асосан эмпирик ном бўйича юритилади – глиоксал, пироузум, оксалатсирка, левулин ва ҳоказо). уларни номлашда тривиал ва халқаро ўринбосарли номенклатуралар ҳам ишлатилади. халқаро ўринбосарли номенклатура бўйича номлашда карбонил гуруҳнинг ҳолати рақамлар билан ифодаланиб, тегишли кислотанинг систематик номининг олдига оксо- олд қўшимчаси қўшиб айтилади. альдегидокислоталар: ( c − соон o h г лиоксал кислота 2-оксо э тан кислота формилчумоли кислота c − сн 2 −соон o h малон альдегид 3 -оксо пропан кислота формилсирка кислота сн 3 − с −соон o пироузум кислота 2-оксопропан кислота α - кетопропион кислота ) кетонокислоталар: ( сн 3 …
3 / 15
аб гтдролизлаб олинали. 1) оксикислоталарни оксидлаб олиш. бирламчи спирт гидроксил гуруҳ сақлаган оксикислоталарнинг юмшоқ шароитда оксидланишидан альдегидокислоталар, иккиламчи спирт гидроксили бўлган оксикислоталардан кетонокислоталар ҳосил бўлади. ( сн 3 − с н−соон o н сут кислота [o] сн 3 − с −соон o пироузум кислота сн 2 − с н 2 −соон o н 3-оксипропан кислота [o] н − с − с н 2 −соон o 3-оксопропан кислота ) 2) гликолларни оксидлаб олиш. гликолларни ҳам юмшоқ шароитда оксидланишидан альдегидо- ёки кетонокислоталар ҳосил бўлади. ( сн 3 − с н−сн 2 −он o н 1,2-пропандиол [o] сн 3 − с −соон o пироузум кислота ) 3) геминал дигалогенкислоталарни гидролизлаб олиш. геминал дигaлoгeнкислoтaлaрни гидрoлизлaганда иккита гaлoгeн бирлaмчи углeрoд aтoмидa турсa aльдeгидокислoтa, иккилaмчи углeрoд aтoмидa турсa кeтoнокислoтa ҳoсил бўлaди. ( сн 3 − с −соон br 2 ,2-дибромпропан кислота 2н 2 o сн 3 − с −соон o пироузум кислота br -2н br сн …
4 / 15
к кислотали хоссани намоён қилади. улар карбоксил гуруҳ ҳисобига реакцияларга киришиб, тузлар, мураккаб эфир, галоген ангидридлар, амидлар ҳосил қилади. ( na он сн 3 − с−с oh o пироузум кислота - р о с l 3 , н с l рс l 5 c 2 h 5 oh -h 2 о - h oh nh 3 (t 0 ) - h oh n a h со 3 - h oh , со 2 пироузум кислотани хлорангидриди э тил пируват пироузум кислотанинг амиди o na -h 2 сн 3 − с−с o na o натрий пируват o сн 3 − с−с o na o o сн 3 − с−с o na o o сн 3 − с−с с l o o сн 3 − с−с o с 2 h 5 o o сн 3 − с−с nh 2 o o ) оксокислоталар таркибидаги карбонил гуруҳ – электроноакцептор, уларнинг кислотали хоссасини янада …
5 / 15
гуруҳ билан бевосита боғланган. шунинг учун глиоксал кислота кристаллогидрат ёки гем-диол ҳолида мавжуд. у ишқорлар, ҳамда юқори ҳароратда сув таъсирида оксидланиш-қайтарилиш реакциясига киришади (канниццаро реакцияси). ( c − соон o h носн 2 −соок + коос − соок кон (60%) 2 ) глиоксал кислота осон оксидланади. ( c − соон o h ноос−соон [ о ] 2со 2 + н 2 о [ о ] ) α-оксокислоталарга хос реакциялар. α-оксокислоталарни суюлтирилган сульфат кислота иштирокида қиздирилса, декарбоксилланиш содир бўлиб, тегишли альдегидлар ҳосил бўлади. ( r − с− с o h o h 2 s о 4 (c уюл.) o r − с h o + с o 2 ) агар концентрланган сульфат кислота иштирокида 60-800с ҳароратда қиздирилса, декарбониллаш реакцияси кетади ва углерод (ii) оксид ажралиб чиқади. ( r − с− с o h o h 2 s о 4 ( конц.) o r − с о h o + с o …

Want to read more?

Download all 15 pages for free via Telegram.

Download full file

About "оксокислоталарнинг реакцион қобилияти"

11-маъруза мавзу: оксокислоталарнинг реакцион қобилияти режа: 1. оксокислоталарнинг тузилиши, изомерияси. 2. оксокислоталарнинг олиниш усуллари. 3. оксокислоталарнинг гетерофункционал бирикмалар сифатида кимёвий хоссалари. 4. оксокислоталарнинг ўзига хос рекциялари. 5. ацетосирка эфирининг тузилиши, таутомерияси. 6. ацетосирка эфирининг кимёвий хоссалари (кетон ва енол шаклига хос реакциялар). 7. ацетосирка эфири ёрдамида кетонларни ва кислоталарни синтези. 8. оксокислоталарни ишлатилиши. адабиётлар 1. primuhamedov i.m. organik kimyo. – 2 nashri. – toshkent, «fan», 2006. – 640 b. 2. john mcmurry. organic chemistry. – 9th ed. – isbn: 978-1-305-63871-6, boston, ma 02210, usa, 2016. – 1518 p. 3. michael b. smith. march’s advanced organic chemistry: reactions, mechanisms, and structure. – 7th ...

This file contains 15 pages in DOCX format (97.6 KB). To download "оксокислоталарнинг реакцион қобилияти", click the Telegram button on the left.