6-mavzu. moliyaviy bozorlar

PPTX 62 sahifa 1,3 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 62
молия бозори асослари. toshkent davlat iqtisodiyot universiteti moliya fani тuychiyev аbduraxmon 6-mavzu. moliyaviy bozorlar тuychiyev аbduraxmon ma’ruza rejasi 1.мoliya bozorining mazmuni va iqtisodiyotdagi o‘rni 2.moliya bozori tasnifi 3.qimmatli qog‘ozlar bozori 4.foiz stavkalari 1. moliya bozorining mazmuni va iqtisodiyotdagi o‘rni moliya bozori – pul va unga tenglashtirilgan qimmatli qog‘ozlar bilan oldi-sotdi amalga oshiriladigan bozor hisoblanadi. moliya bozori …… - bu moliya-kredit sohasining tarkibiy qismi bo‘lib, real bazisiga ekvivalent moliyaviy instrumentlar bilan bog'liq tashkillashgan iqtisodiy huquqiy-informatsion mexanizm bilan ta’minlangan munosabatlarni iqtisodiyot sub’yektlar tomonidan maqsadli amalga oshirilishi uchun zaruriy bozor sharoitlarini yaratib beruvchi majmua sifatida namoyon bo'luvchi tizim. moliyaviy bozorda moliyaviy aktivlar sotiladi va sotib olinadi. o‘z navbatida, qarz majburiyatlari, aksiyalar va hosila qimmatli qog‘ozlar moliyaviy aktivlarning asosiy turlaridan bo‘lib hisoblanadi. moliyaviy instrumentlar – bu kreditlar, lizing, depozitlar, valyuta, qimmatli qog'ozlar, sug'urta va pensiya polislari, derivativlar va boshqa turdagi moliyaviy mahsulotlar. moliyaviy bozorlar pul bozori kapital bozori pul bozori -qisqa muddatli kreditlar bozori; …
2 / 62
таъминлаб беришдан иборат. тижорат функцияси нарҳ-наво функцияси информацион функцияси тартиблаштириш функцияси умумбозор функциялар молиявий ресурсларни тақсимлаш ва қайта тақсимлаш функцияси нарҳ ва молиявий рискларни олдини олиш функцияси молия бозорининг маҳсус функциялари молиявий ресурсларни умумжаҳон миқёсида глобаллашган иқтисодиёт доирасида самарали тақсимланиши ва қайта тақсимланиши миллий молия бозорларини ўзаро интеграциялашуви (уйғунлашуви); молиявий глобаллаштириш функцияси молия бозорларини интернационаллашуви жаҳон глобаллашуви жараёнлари ривожини катализатори қмаб - қисқа муддатли (1 йилгача) монетизациялашган маб (қимматли қоғозлардан ташқари) таркиби бўйича ўумаб - ўрта (1-5 йилгача) ва узоқ (5 йилдан ортиқ, одатда 30 йилгача) муддатли монетизациялашган маб қмқб - қмабга мос қисқа муддатли қимматли қоғозларнинг биржадан ташқари бозори умқб - қисқа муддатли (1 йилгача) монетизациялашган маб (қимматли қоғозлардан ташқари) бб – қимматли қоғозларнинг биржа бозори 2. молия бозори таснифи пул-кредит (банк ва бошқа кредит, лизинг ташкилотлари капиталлари) бозори сегментлари бўйича қимматли қоғозлар (фонд, капиталлар) бозори; валюта ва унга тенглаштирилган авуарлар (қимматбаҳо металлар, камёб элементлар, санъат асарлари ва ҳ.к.) …
3 / 62
орлар манфаатларига йўналтирилган бозор молиявий инструмент, бу – молия тизими ва унинг таркибий бўғинларида қўлланиладиган молиявий воситалар, жумладан, қимматли қоғозлар ва уларнинг ҳосилаларидир. молиявий инструмент, бу – молия бозорида молиявий ресурсларнинг инвесторлардан истеъмолчиларга томон ва аксинча йўналишда ҳаракат қилишини таъминловчи восита ҳисобланади. молиявий бозор инструментлари банк инструментлари суғурта инструментлари валютавий инструментлар қимматли қоғозлар инструментлари инвестиция инструментлари ҳар бир турига мос реквизити, шакли, муддати, сони ва нархи молиявий инструментларнинг ўзига хос хусусиятлари монетизациялашган реал базис билан таъминланганлиги ҳар бир турининг бозор параметрлари (индикаторлари) ҳар бир турига мос чиқарувчилари ва уларнинг инструмент бўйича шартлар ҳар бир турига мос мақсад ва функцияси, бозори ва ундаги муомала механизми ўз эгаларига капиталга эгалик ҳуқуқи билан бирга, бошқа маълум қўшимча ҳуқуқларни бериш молиявий инструментларнинг функциялари алоҳида товар сифатида муомалада бўлиш инвестицион актив ва жамғарма сифатида хизмат қилиш таваккалчилик шароитида капитал бўйича даромад олишни, капитални қайтарилишини таъминлаш тақсимлаш ва қайта тақсимлаш пул сифатида тўлов воситаси бўла олиш …
4 / 62
roitlarni ta’minlab beruvchi, faoliyati mahsus iqtisodiy-huquqiy-informatsion mexanizm bilan ta’minlangan va tartibga solinuvchi bozor. aksiya – bu korxona mulkdorlari tomonidan uning aktivlari qismiga qo‘yiladigan talab. obligatsiya - kelgusida qayd qilingan summani to‘lashni va’da qiladigan qayd qilingan daromadga ega qimmatli qog‘oz. hosilaviy qimmatli qog‘ozlar - bahosi boshqa aktivlar, masalan, aksiyalar, obligatsiyalar, xorijiy valyuta yoki qandaydir mahsulotlar bahosiga bog‘liq bo‘lgan qimmatli qog’ozlarga aytiladi. қимматли қоғозларни чиқаришдан мақсад: акция чиқариш ва жойлаштириш йўли билан акциядорлик компаниясини тузиш облигация чиқариш ва жойлаштириш йўли билан молиялашти-ришни кенгайтириш қўшимча инвестиция жалб қилишда компа-нияда ҳукмронликни сақлаб қолиш учун имтиёзли акциялар ва облигациялар чиқариш аввал жойлаштирилган қарзларни сўндириш давлат қимматли қоғозлари қуйидаги мақсадларда чиқарилади давлат бюджети кассасининг бажарилишини таъминлаш тижорат банкларини ликвид захира активлар билан таъминлаш давлат ва маҳаллий ҳокимият органлари томонидан амалга ошириладиган мақсадли инвестицион дастурларни молиялаштириш жорий бюджет камомади (дефицити)ни молиялаштириш солиқ тўловларининг нотекис тушумини текислаш ижтимоий муҳим аҳамиятга эга бўлган муассаса ва ташкилотларни молиявий қўллаб-қувватлаш эмиссияга …
5 / 62
аси давлат рўйхатидан ўтказилади, қонунчилик ҳужжатлари ва рисолада белгиланган тартибда реклама қилиниб, потенциал инвесторлар ўртасида жойлаштирилади, эмиссия натижалари тўғрисида ҳисобот бериб борилади. 3-bosqich учинчи босқичда жойлаштирилган қимматли қоғозлар иккиламчи бозорда унинг конюнктурасига боғлиқ ҳолда эркин муомалада бўлади, бунинг учун эмитент уларнинг эквивалентлилик даражасини узлуксиз таъминлаб, бозордаги курсини мониторинг қилиб боради. 4-bosqich тўртинчи босқич — қимматли қоғозларни уларнинг рисоласи шартларига асосан ҳамда (ёки) қонун ҳужжатларида белгиланган ҳолларда ва тартибда муомаладан чиқариш (сўндириш). қимматли қоғозлар турлари улушга эгалик ҳуқуқини берувчи ққ (акциялар) қарз мажбуриятини билдирувчи (облигациялар) ҳосилавий қимматли қоғозлар (деривативлар) (фючерс, опцион, варрант ва ..) акция (фран. action сўзидан олинган) – ўз эгасининг акциядорлик жамияти фойдасининг бир қисмини дивидендлар тарзида олишга, акциядорлик жамиятини бошқаришда иштирок этишга ва у тугатилганидан кейин қоладиган мол-мулкнинг бир қисмига бўлган ҳуқуқини тасдиқловчи, амал қилиш муддати белгиланмаган эгасининг номи ёзилган эмиссиявий қимматли қоғоз. акциянинг номинал қиймати акция курси акцияда кўрсатилган пул суммаси акциянинг бозорда сотиладиган нархи ўзбекистонда амал …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 62 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"6-mavzu. moliyaviy bozorlar" haqida

молия бозори асослари. toshkent davlat iqtisodiyot universiteti moliya fani тuychiyev аbduraxmon 6-mavzu. moliyaviy bozorlar тuychiyev аbduraxmon ma’ruza rejasi 1.мoliya bozorining mazmuni va iqtisodiyotdagi o‘rni 2.moliya bozori tasnifi 3.qimmatli qog‘ozlar bozori 4.foiz stavkalari 1. moliya bozorining mazmuni va iqtisodiyotdagi o‘rni moliya bozori – pul va unga tenglashtirilgan qimmatli qog‘ozlar bilan oldi-sotdi amalga oshiriladigan bozor hisoblanadi. moliya bozori …… - bu moliya-kredit sohasining tarkibiy qismi bo‘lib, real bazisiga ekvivalent moliyaviy instrumentlar bilan bog'liq tashkillashgan iqtisodiy huquqiy-informatsion mexanizm bilan ta’minlangan munosabatlarni iqtisodiyot sub’yektlar tomonidan maqsadli amalga oshirilishi uchun zaruriy bozor sharoitlarini yaratib beruvchi majmua...

Bu fayl PPTX formatida 62 sahifadan iborat (1,3 MB). "6-mavzu. moliyaviy bozorlar"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: 6-mavzu. moliyaviy bozorlar PPTX 62 sahifa Bepul yuklash Telegram