prezident qarori pq-3721: yoshlar o‘rtasida kitobxonlik tanlovlarini tashkil etish

PPTX 33 sahifa 24,3 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 33
презентация powerpoint ассалому алайкум ,,mustaqilligimizning dastlabki kunlaridanoq ajdodlarimiz tomonidan ko’p asrlar mobaynida yaratib kelingan g’oyat ulkan, bebaho ma’naviy va madaniy merosni tiklash davlat siyosati darajasiga ko’tarilgan nihoyat muhim vazifa bo’lib qoldi’’ islom karimov ўзбекистон республикаси президентининг қарори 12.05.2018 й. n пқ-3721 буюк алломалар, адиб ва мутафаккирларимиз ижодий меросини кенг ўрганиш ва тарғиб қилиш мақсадида ёшлар ўртасида китобхонлик танловларини ташкил этиш тўғрисида қадимий ва бетакрор диёримиздан етишиб чиққан буюк аллома, адиб ва мутафаккирларимизнинг юксак гуманистик ғояларга асосланган бой маънавий мероси умумбашарий цивилизация ва маданият, дунёвий ва диний илм-фан тараққиётига улкан ҳисса бўлиб қўшилгани дунё жамоатчилиги томонидан ҳақли равишда эътироф этилади. улуғ аждодларимизнинг ақл-заковати ва бадиий даҳоси билан яратилган ноёб асарлар, хусусан, математика, минералогия, астрономия, кимё, тиббиёт, фармацевтика, меъморлик, тарих, адабиёт, санъат, илоҳиёт, фалсафа ва бошқа соҳаларга оид манбалар нафақат бизнинг халқимиз, балки жаҳон аҳлининг бебаҳо бойлиги ҳисобланади. ибн сино, абу али ал-ҳусайн ибн абдуллоҳ ибн ал-ҳасан ибн али (980.8, афшона қишлоғи …
2 / 33
бдуллоҳ нотилий эди. у эл орасида ҳаким ва файласуф сифатида машҳур бўлгани учун отаси ибн синони унга шогирдликка берди. нотилийнинг қўлида олим мантиқ, ҳандаса ва фалакиётни ўрганди ва баъзи фалсафий масалаларда устозидан ҳам ўзиб кетди. ибн синонинг ақл-заковатини кўрган устози отасига уни илмдан бошқа нарса билан шуғуллантирмасликни тайинлайди. ибн синонинг тиб илмида юксак маҳоратга эришишида бухоролик бошқа бир табиб абу мансур ал-ҳасан ибн нуҳ ал-қумрийнинг хизмати катта бўлди. ибн сино ундан табобат дарсини олиб, бу илмнинг кўп сирларини ўрганган. қумрий бу даврда анча кексайиб қолган бўлиб, 999 йилда вафот этди. ибн сино 17 ёшдаёқ бухоро халқи орасида моҳир табиб сифатида танилди. сомонийларнинг кутубхонаси ўша даврда бутун ўрта ва яқин шарқдаги энг катта ва бой кутубхоналардан саналарди. ибн сино бир неча йил давомида шу кутубхонада кечаю кундуз мутолаа билан машғул бўлиб, ўз даврининг энг ўқимишли, билим доираси кенг кишиларидан бирига айланди ва шу пайтдан бошлаб ўрта аср фалсафасини мустақил ўрганишга киришди. …
3 / 33
160) таси етиб келган. шулардан 80 таси фалсафага, 43 таси табобатга оид бўлиб, қолганлари мантиқ, психология, табииёт, астрономия, математика, мусиқа, кимё, ахлоқ, адабиёт ва тилшуносликка бағишланган. лекин бу асарларнинг ҳаммаси ҳам олимлар томонидан бир хилда ўрганилган эмас. ибн синонинг кўпроқ фалсафа ва тибга оид китоблари жаҳоннинг кўпгина тилларига таржима этилиб, асрлар давомида қайта-қайта нашр қилиб келинмоқда, лекин шу билан бир вақтда, бошқа кўп асарлари ҳали қўлёзма ҳолида ўз тадқиқотчиларини кутяпти. ибн синонинг илмий меросини шартли равишда 4 қисмга, яъни фалсафий, табиий, адабий ва тиббий соҳаларга бўлиш мумкин, олим шуларнинг ҳар бирида чуқур из қолдирган. лекин ибн сино асарларининг миқдорий нисбатига назар солсак, олимнинг қизиқиш ва эътибори кўпроқ фалсафа ва тибга қаратилганини кўрамиз. гарчи, уни «авиценна» сифатида ғарбда машҳур қилган унинг тиббий мероси, хусусан, «тиб қонунлари» бўлсада, «шайх-ар-раис» номи, энг аввал, унинг буюк файласуфлигига ишорадир. ибн синонинг яна бир фалсафий асари «китоб ан-нажот» «китоб аш-шифо»нинг қисқартирилган шакли бўлиб, у ҳам қисман …
4 / 33
коний вужуд (вужуди мумкин). зарурий вужуд энг иродали, қудратли, доно тангридир. қолган нарсалар имконият тарзида мавжуд бўлиб, тангридан келиб чиқади. зарурий вужуд билан имконий вужуд муносабати сабаб ва оқибат муносабатидир. бу жараёнда оламдаги ҳамма нарсалар эманация тарзида, яъни қуёшдан чиқаётган нур шаклида аста-секин амалга ошади. шу тартибда имконият шаклида мавжуд бўлган ақл, жон, жисм, улар билан боғлиқ осмон сфералари келиб чикади. булар ҳаммаси субстанция (жавҳар) бўлиб, яна борлиқда акциденция — нарсаларнинг белгилари, ранги, ҳажми, хиллари мавжуд. жисм шакл ва моддадан ташкил топади. худо абадий, унинг оқибати бўлмиш материя ҳам абадийдир. унинг ўзи бошқа тайин жисмларнинг асосидир. нарсаларнинг моддий асоси ҳеч қачон йўқолмайди. материянинг энг содда бўлинмас шакли 4 унсур: ҳаво, олов, сув, тупроқдан иборат. уларнинг турлича ўзаро бирикуви натижасида мураккаб моддий нарсалар ташкил топади. мураккаб нарсалар шаклан ўзгариши мумкин, лекин уларнинг моддий асоси бўлган 4 унсур йўқолмайди, абадий сақланади. олимнинг фалсафага оид энг йирик ва муҳим асари «китоб аш-шифо»дир. у …
5 / 33
на хосдир. инсон билимлари нарсаларни билиш ёрдамида вужудга келади. инсон ақли турли фанларни ўрганиш ёрдамида бойийди, ривож топади. ибн сино тушунчасида билимларни чуқур ўрганиш орқали худони билиш мумкин деган фикр ётади. у мавжуд билимларни эгаллаган инсонгина ҳақиқий мусулмон бўла олади, деб тушунади. ибн сино мантиқни илмий билишнинг, мавжудотни ўрганишнинг илмий усули деб билади. унинг табиий-илмий қарашлари «китоб аш-шифо»нинг табиий фанларга оид қисмида баён қилинган. олимнинг баъзи геологик жараёнларга оид мулоҳазалари ҳозирги илмий назарияларга жуда яқиндир. унингча, вулқонлар аслида тоғ пайдо бўлиши ва зилзилалар билан боғлиқ. тоғ пайдо бўлишининг ўзи эса 2 йўл билан бўлади: 1) кучли ер қимирлаши вақтида ер қобиғининг кўтарилиши; 2) сув орқали ва ҳавонинг аста-секин таъсири натижасида чуқур жарликлар пайдо бўлиб, натижада уларнинг ёнида баландлик ҳосил бўлиб қолиши. зилзиланинг пайдо бўлишига ҳам бир неча сабаблар бор. ибн сино минералогия (маъданшунослик) соҳасида ҳам салмоқли ишлар қилган. у минералларнинг оригинал таснифини таклиф этди. ибн синонинг геология ва минералогияга оид …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 33 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"prezident qarori pq-3721: yoshlar o‘rtasida kitobxonlik tanlovlarini tashkil etish" haqida

презентация powerpoint ассалому алайкум ,,mustaqilligimizning dastlabki kunlaridanoq ajdodlarimiz tomonidan ko’p asrlar mobaynida yaratib kelingan g’oyat ulkan, bebaho ma’naviy va madaniy merosni tiklash davlat siyosati darajasiga ko’tarilgan nihoyat muhim vazifa bo’lib qoldi’’ islom karimov ўзбекистон республикаси президентининг қарори 12.05.2018 й. n пқ-3721 буюк алломалар, адиб ва мутафаккирларимиз ижодий меросини кенг ўрганиш ва тарғиб қилиш мақсадида ёшлар ўртасида китобхонлик танловларини ташкил этиш тўғрисида қадимий ва бетакрор диёримиздан етишиб чиққан буюк аллома, адиб ва мутафаккирларимизнинг юксак гуманистик ғояларга асосланган бой маънавий мероси умумбашарий цивилизация ва маданият, дунёвий ва диний илм-фан тараққиётига улкан ҳисса бўлиб қўшилгани дунё жамоатчилиги томонидан ҳ...

Bu fayl PPTX formatida 33 sahifadan iborat (24,3 MB). "prezident qarori pq-3721: yoshlar o‘rtasida kitobxonlik tanlovlarini tashkil etish"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: prezident qarori pq-3721: yoshl… PPTX 33 sahifa Bepul yuklash Telegram