қишлоқ хўжалик экинларини суғориш усуллари ва техникаси

DOC 1.0 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1491132379_67785.doc су су ғ ғ ориш ориш усуллари усуллари   е е р р устидан устидан су су ғ ғ ориш ориш ; ;   ём ём ғ ғ ирлатиб ирлатиб су су ғ ғ ориш ориш ; ;   тупро тупро қ қ ичид ичид а а н н су су ғ ғ ориш ориш ; ;   томчилатиб томчилатиб су су ғ ғ ориш ориш ; ;   сизот сизот сувлари сувлари сатхини сатхини к к ў ў тариб тариб ( ( субирригация субирригация ) ) су су ғ ғ ориш ориш ; ;   туман туман ҳ ҳ осил осил қ қ илиб илиб ( ( а а э э розол розол ) ) су су ғ ғ ориш ориш . . i h q 2 28 . 1 = d - × = 2 6 . 0 h h àìàë …
2
имлашда ҳар бир эгатга сувни бир хилда тақсимлашимконияти бўлмайди. сифон жойлардан, эгилувчан суғориш шлангларидан, тупроқ остидан сув тақсимлаш усулларидан фойдаланиш йўли билан сувчининг иш унумини ошириш ва барча эгатларга бир хилда сув тақсимлаш мумкин. агар эгатга чим ёки қоғоз-салфетка ёрдамида сув тақсимланса 1 сувчи 1 га ерга 3,5-4 соат сарфласа, сифон лойлардан фойдаланилганда 1,5-2 соат, тупроқ остида сув тақсимлаш усулида эса арзимаган вақт кетади. эгатларнинг узунлиги ва уларга берилаётган сув сарфи жойнинг нишаби ва тупроқнинг сув ўтказувчанлигига кўра турлича булади. ҳар бир аниқ шароит учун эгат узунлигини қўйидаги ифода ёрдамида аниқлаш мумкин. l=(10000·q·t)/(m·a); бу ерда: l- эгат узунлиги, м. q-сув сарфи, л/с; t- сув бериш давомийлиги, соат. m-қатор ораси кенглиги, м. а-қатор ораси кенглиги, м. бир эгатга бериладиган сув эса, қўйидаги ифода ёрдамида ҳисобланади: бу ерда: q – cув сарфи, л/с; 1,28 – доимий сон. h – 1 эгатга бериладиган сув қалинлиги, см; i – жой (эгат туби) нишаблиги. бу …
3
чилик тизимларида чеклар катталиги 0,05-0,3 га, инженерлик типидаги тизимларда эса 1-4 га ва ундан каттадир. инженерлик типидаги тизимларда чеклар кенглиги 200-250 м, узунлиги 1000 м гача етмоқда. ёмғирлатиб суғориш машина ва агрегатларидан кенг фойдаланиш билан суғориш янада тулароқ механизациялаштириш мумкин. бунинг учун узоққа ва яқинга отар ёмғирлатиб суғорувчи машина ва агрегатлардан фойдаланиш мумкин (кду-55, дда-100ма, «волжонка», «фрегат», «коломно», «кубань» ыва бошқалар). кду-55 мосламасини иш унуми 0,28 га/соат, бир мавсумда 40 га майдонни суғориш мумкин, дда-70, машинасининг иш унуми 0,5 га/соат, бир дда-100 ма агрегатининг эса 0,85 га/соат, бир мавсумда 120-150 га, «волжонка» машинасида 1 мавсумда 70-100 га майдонни суғориш мумкин. «фрегат» машинаси билан ҳам шунча майдон суғорилади. ёмғирлатиб суғориш енгил қумоқ, мураккаб рельфли, катта нишабли, сув ресурслари кам ерларда яхши самара беради. эгатлаб суғориш эса шўр ва оғир механик таркибли тупроқлар, саёз жойлашган минераллашган сизот сувлар, суғориш суви минераллашган ва кучли шамоллар бўлиб тўрадиган худудларда яхши самара беради. 23-расам. ёмғирлатиб …
4
иб тўради. 3. кейинги вақтларда республикада ғўзани суғоришда исроил технологиясини қўллаш синовдан ўтмоқда. нефтахим фирмасининг томчилатиб соғориш тизими 1994 ва 1995 йилларда қўйи чирчиқ туманида синовдан ўтди. суғориш майдони 196 га. суғориш меъёри 300 м3/га. эгатлаб суғоришда мавсумий суғориш меъёри 8225 м3/га. томчилатиб суғоишда 3 марта кам. ҳосилдорлик эгатлаб суғоришда 28 ц/га бўлса, томчилатиб суғоришда 40 ц/га тенг бўлди, яъни фарқ11,6 ц/га. сувни тежаш (5510 м3/га) ҳисобига самара 826 сўм/га тенг бўлди. қўшимча ҳосил ҳисобига самара 145951 сўм тенг бўлиб, тизим бўйича салбий самара 155910 сўмни ташкил этди. умумий харажатлар: томчилатиб суғоришда 19388 сўм/га, эгатлаб суғоришда 443,74 сўи/га. жорий ҳаражатлар тегишли равишда 200,64 ва 406,41сўм/га тенг бўлади. томчилатиб суғориш тизимида 1 га ерга 1 йилда 70430,26 сўм капитал маблағ сарфланган. ҳар га майдонни томчилатиб суғоришга ўтказиш 5000 ақш доллари ҳажмида капитал ҳаражат қилиши талаб этади. орол денгизи регионида суғорилаётган 8 млн. га ер учун 40 млрд. ақш доллари талаб этилади. …
5
и қўллаш имконияти уларнинг техник-иқтисодий кўрсатгичларини таққослаш орқали аниқланади. asosiy adabiyotlar 1.u. norqulov, x.sheraliyev. qishloq xo’jalik meliorasiyasi t. 2003 y. 2.artukmetov z, sheraliyev x «ekinlarini sug’orish asoslari» t.o’zbekiston milliy ensilopediyasi davlat ilmiy nashriyoti 2005. 3.v.t.lev va boshqalar « sug’oriladigan dehonchilik va qishloq xo’jalik meliorasiyasidan amaliy mashg’ulotlar » t.1992. 4. avezboyev s, volkov s. «yer tuzishning ilmiy asoslari»,t.2002 y. 5. avezboyev s, karaboyeva t «yer tuzish» t. 2005y. 6. avezboyev s, troiskiy v.p. «yer tuzishning ilmiy asoslari»,t.1996 y. 7.tolipov g.a. va boshqalar «o’zbekiston respublikasi yer kadastri».-t.1994 y. _1365346380.unknown _1365346381.unknown _1365346382.unknown _1365346379.unknown

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "қишлоқ хўжалик экинларини суғориш усуллари ва техникаси"

1491132379_67785.doc су су ғ ғ ориш ориш усуллари усуллари   е е р р устидан устидан су су ғ ғ ориш ориш ; ;   ём ём ғ ғ ирлатиб ирлатиб су су ғ ғ ориш ориш ; ;   тупро тупро қ қ ичид ичид а а н н су су ғ ғ ориш ориш ; ;   томчилатиб томчилатиб су су ғ ғ ориш ориш ; ;   сизот сизот сувлари сувлари сатхини сатхини к к ў ў тариб тариб ( ( субирригация субирригация ) ) су су ғ ғ ориш ориш ; ;   туман туман ҳ ҳ осил осил қ қ илиб илиб ( ( а а э э розол …

DOC format, 1.0 MB. To download "қишлоқ хўжалик экинларини суғориш усуллари ва техникаси", click the Telegram button on the left.