qadimgi old va kichik osiyo sivilizatsiyalari

PPTX 33 sahifa 1,5 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 33
презентация powerpoint qadimgi old va kichik osiyo sivilizatsiyalari o’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent davlat sharqshunoslik instituti reja 1.sivilizаtsiyaning mаdаniy qiyofаsi vа moddiy yodgоrliklаri. 2.sivilizаtsiya hаyoti to`g`risidаgi manbalar vа ilmiy аdаbiyot. 3.shahаrlаr vа tаshqi sаvdо аlоqаlаri adabiyotlar ro’yxati mobcec xоpehaци история армении.(издательство: ер., "айастан", 1990.- 291 с., ил) волков а.в.загадки финикии. — м.: вече, 2004. — 320 с. («таинственные места земли») волков а. в. загадки финикии. м., 2004. — 320 с. егер о. всемирная история (том первый. древний мир) / книга первая. египет и междуречье. глава вторая. семиты. аравия, месопотамия, сирия. финикийцы; история израильского народа до смерти соломона харден д. финикийцы. основатели карфагена. м.: центрполиграф, 2004 кичик осиё-осиё китъаси тизилишига кириб, уч томондан кора, мармар, этей ва урта ер денгизлари билан ураб олинган ярим орол. босфор ва дардонелл бугозлари оркали европа китъасидан ажралиб туради. ярим оролнинг шаркий кисми чул зонасини ташкил этади, уни шимолий понти, тавр ва …
2 / 33
viii-vii асрда киммерийлар кириб келди . кавказнинг географик урни, табиати кенжа осиёдан кескин фарк этади. худуднинг катта кисмини тоглар ташкил этади, бу эса сугориш дехкончилигининг ривожига тускинлик килади. тоглар ораисда ван, урмия ва севан куллари жойлашган. тоглардан мис, темир, кургошин, калай казиб олинган. кавказ худудида кариндош ахоли яшаб келади, махаллий туб ахоли урортлар, ёки уруатрулар деб аталган.мил. ав v-iv минг йилликларда нури ва аракс дарёлари водийсидаги ерларда дехкончилик ва чорвачилик хужалиги ривожланиши учун кулай шароит мавжуд булган. улар арпа, бугдой, тарик, дехконлар узумчилик билан шугулланганлар. тогларда эса куй, эчки, йирик карамол ва чучка, йилкичилик ривожланган. хетт ва урарту маданияти. хетт давлати тугрисида антик давр манбаларда учрамайди, библияда оз-мунча маълумотлар мавжуд. хетт тузилишига оид ёзма манбалар xix ва xx асрларда топилди. 1887 йилда телл-амарн архиви топилди. хетт подшосининг миср фиръавни билан ёзишмалари акс этган.1906 йилда г.винплер рахбарлигида хаттуса ёдгорлигида кариш ишларини бошлади. бу ердан хетт-египет сулх шартномаси клинолис варианти топилди. а.гетце …
3 / 33
n devoriy suratlar хаттусип i (1650-1620) ва мурсили i (1619-1590) даврда хетт подшолиги кучаяди. хаттусили i шимолий сурия ерлари ва унинг шахари халлап босиб олгач харакатда булади, лекин бу натижа бермайди. мурсил-i эса бу сиёсатни охирига етказади халпани босиб олади, бобилга юриш килади. мурсил i уз куёви томонидан улдирилди. телипин (1520-1490) даврида хетт подшолиги узини бироз унглаб олади.урта подшолик даврида (xvаср) биринчи подшолик алмашди, хетт давлати кучсизланди.мил ав xvi асрда хеттлар шаркида митанна давлати ташкил топди ва хет давлатининг ракибига айланди. хеттлар учун хавфли аркава давлати (кичик осиё жануби) эди. киликиядан ажралди, кора денгиздан узилиб колди. хеттлар учун касклар хам хавфли эди. улар шимолда катта кучга айланган булиб, хеттларнинг шимолга булган харакатини тухтатдилар. мил.ав xivаср бошларига келиб хет давлати тиклана бошлади. суппилулиума фаолияти даврида хетт подшолиги яна равнак топди. бу тарихий даврда миср, вавина, митанни босиб олади. мурсили ii (1340-1305) хетт давлати янада кучяди. янги хетт подшолиги номи билан олд …
4 / 33
ттга каттик зарба берди. 1190 йилда хетт давлати бархам топди. xii-viii асрларда кичик осиёда бир канча майда давлатлар таркиб топди. табал ва хатти давлатлари иктисодий ва харбий жихатдан кучли эди. viii аср охирида купчилиги оссурия томонидан босиб олинади. шу билан хетт тили ва хетт номи абадий йуколади.мил.ав xiv-xiii асрларда ван, севан, урмия куллари атрофида бир канча давлатлар ташкил топган эди. arubaini – xaldi xudosining rafiqasi 1936 yil muzeyga topshirilgan. ehtimol, van ko‘li atroflaridan topilgan. teysheba – urush xudosi haykali. 1941 yilda karmir-blur (teysheba xudosi nomga bag‘ishlangan) qal’asi xarobalaridan topilgan. улар орасида урарту давлати хам бор эди. мил. ав. x-ix асрларга келиб майда давлатлар урарту атрофида бирлашиб марказлашган давлатни ташкил этдилар. бу давлатнинг асосчиси араму(864-845) булган, оссур хукмронлигига карши кураш олиб борган. сардурий i (845-825 йй), пойтахт тушпа шахри булиб, тош девор ураб олинади. урарту давлати катта давлатга айланади ва «шохлар шохи» унвонини олади . урарту давлатининг кудратли булишида менуанинг хизмати …
5 / 33
арё оралигига ухшаган йирик дарёлар мавжуд эмас. иордан, арант кичик дарёлар мавжуд. майда дарё ва унинг ирмоклари куп. улар факат кор ва ёмгир вактида тулик окади. ливан антиливан тог тизмалари худ учрайди. телл-амерн архивида, хетт хужжатларида, оссурлар манбаларида мавжуд. олд осиё тарихига оид маълумотлар кадимий шахарларни казиш вактида олинган. масалан 1970 йилда италия археиологлари элба (сурия) шахаридан ёзув хужжатларини топишган. 1907, 1930-1950 йилларда инглиз археологи к.кеннон иерихонда казиш ишларии олиб борган. гезер, нахиш, мегилла худудларида ва 1970 йилларда акко шахрида казиш ишлари олиб борди. олд осиё тарихига доир маълумотлар библияда учрайди бу худуд савдо йуллари билан кесишган.сурия пеникия шахрида жойлашган. бу улканинг шаркий кисмининг урта р денгизининг шимол томони кичик осиё жануб фаластин ва шарк томони сурияда-мисапатамия дашти мавжуд. худуднинг бир кисмини ливан ва антиливан тоглари ташкил килинди. мил. ав. vi-v минг йилликларда ахолининг бир кисми утрок хаётга утиб дехкончилик, чорвачилик билан шугулланганлар. бу худуднинг энг кадимий кабиласи хуррийлар булган. …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 33 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"qadimgi old va kichik osiyo sivilizatsiyalari" haqida

презентация powerpoint qadimgi old va kichik osiyo sivilizatsiyalari o’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi toshkent davlat sharqshunoslik instituti reja 1.sivilizаtsiyaning mаdаniy qiyofаsi vа moddiy yodgоrliklаri. 2.sivilizаtsiya hаyoti to`g`risidаgi manbalar vа ilmiy аdаbiyot. 3.shahаrlаr vа tаshqi sаvdо аlоqаlаri adabiyotlar ro’yxati mobcec xоpehaци история армении.(издательство: ер., "айастан", 1990.- 291 с., ил) волков а.в.загадки финикии. — м.: вече, 2004. — 320 с. («таинственные места земли») волков а. в. загадки финикии. м., 2004. — 320 с. егер о. всемирная история (том первый. древний мир) / книга первая. египет и междуречье. глава вторая. семиты. аравия, месопотамия, сирия. финикийцы; история израильского народа до смерти соломона харден д. финикийцы. осн...

Bu fayl PPTX formatida 33 sahifadan iborat (1,5 MB). "qadimgi old va kichik osiyo sivilizatsiyalari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: qadimgi old va kichik osiyo siv… PPTX 33 sahifa Bepul yuklash Telegram