5-amaliy mashg'ulot. chastota modullyatori va chastotasi modullashgan signal detektrini tadqik etish

DOCX 9 sahifa 115,7 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 9
5-амалий машғулот. частота модуллятори ва частотаси модуллашган сигнал детектрини тадқиқ этиш ишдан максад: талабаларга жорий мавзуга оид билимларни бериш хамда тегишли қурилмалар, униг иш тамойили хамда сигналларини шакллантириш шунингдек уларни қайта ишлаш принципларини ўргатидан иборат. топширик: жорий мавзуга оид билимларни шу кўрсатмага асосан мустахкамлаш, тегишли тизим булса у аудиторияда бўлса тўғридаҳтўғри ўқитувчига ўз хуласа ва билимларини намоён этиш хам хисоботлар тузишдан иборат. назарий қисм: частотаси ва фазаси модуляцияланган сигналлар тебраниш частотаси оний қиймати ва оний фазаси бир-бири билан математик жиҳатдан ҳосила ва интеграл билан боғланган. бу катталиклардан бирининг ўзгариши иккинчисининг унга боғлиқ ўзгаришига олиб келади, яъни ва . (6.18) шунинг учун частотаси ва фазаси модуляцияланган сигналлари деб аталади. қуйида шу икки тур модуляцияни кўриб чиқамиз. фаза модуляцияси натижасида юқори частотали ташувчи uω(t)=uωcos(ω0+φ0)t (6.19) нинг фазаси модуляцияловчи um(t) қонуни бўйича ўзгаради, яъни , (6.20) бунда – пропорционаллик коэффициенти. бурчак модуляциясида ташувчининг амплитудаси ўзгармайди, яъни uω=const, шунинг учун фм тебранишни қуйидагича ифодалаш …
2 / 9
тебраниш фазасининг модуляцияланмаган тебраниш фазасидан бир томонга максимал силжиши фаза модуляцияси индекси деб аталади. модуляция индекси модуляцияловчи сигнал амплитудасига боғлиқ бўлиб, унинг ўзгариш частотасига боғлиқ эмас. ∆φmax=mфм=aum ни эътиборга олиб (6.19) ифодани қуйидаги кўринишга келтирамиз uфм(t)=u0cos[ω0t+φ0+msinωt]. (6.24) фм сигналнинг оний частотаси қуйидагича ўзгаради ω(t)=ω0t+mωcosωt. (6.25) шундай қилиб фм сигнал турли онларда турлича частотага эга бўлади, унинг ташувчи частотасидан фарқи ∆ω=mωcosωt (6.26) бўлиб, фм сигнални чм сигнал деб қараш мумкин. частота максимал қиймати ω нинг ω0 дан фарқи ∆ωд частота девиацияси деб аталади, яъни ∆ωд=mчмω ёки ∆fд= mчмf. (6.27) частота модуляциясини амалга оширилганда ташувчининг частотаси оний қиймати модуляцияловчи сигнал um(t) га мос равишда ўзгаради, яъни ω(t)=ω0+aum(t), (6.28) бунда а – пропорционаллик коэффициенти. чм сигналнинг оний фазаси . (6.29) чм сигналнинг аналитик ифодаси қуйидагича бўлади . (6.30) агар бўлса, у ҳолда , (6.31) бунда ∆ωд – частота девиацияси, яъни ташувчи частотаси ω0 нинг бир томонга максимал ошиши ёки камайиши (6.10-расм). ω0 ω0-δω …
3 / 9
уляция частотасига боғлиқ эмас, частота девиацияси модуляция частотасига боғлиқ; · чм сигнал частота девиацияси, модуляцияловчи сигнал частотасига боғлиқ эмас, модуляция индекси модуляция частотасига тескари пропоционал. чм ва фм сигналларни фарқи модуляцияловчи сигнал мураккаб бўлган ҳолда яққол сезилади. чм ва фм сигнлларни ўртача қиймати сезиларли ўзгармайди , (6.33) бунда . чм ва фм сигналлар спектри назарий жиҳатдан чексиз кенг. аммо бу сигналлар учун унинг спектрал ташкил этувчилари қувватининг асосий қисми жойлашган кенглигини қуйидаги тақрибий ифодалар орқали аниқлаш мумкин. чм сигнал спектри кенглиги . (6.34) фм сигнал спектри кенглиги . (6.35) агар чм сигнал учун ва фм сигнал учун эканлигини эътиборга олсак, чм сигнал спектр кенглиги ∆ωсп.чм модуляция частотаси ўзгарса ҳам ўзгаришсиз қолади, фм сигнал спектри эса модуляция частотасига пропорционал ўзгаради. фм сигналдан узлуксиз сигналларни узатишда фойдаланилмайди, чунки ажратилган частоталар диапазонидан фойдаланиш самарадорлиги жуда паст бўлади. фм сигналлардан ўзгармас тезликда дискрет ҳабарларни узатишда фойдаланилади, яъни фазаси манипуляцияланган сигнал шаклида фойдаланилади. чм сигналлардан …
4 / 9
sxema 2-nazorat nuqtasini ossillograf 1-kanali kirishiga ulang. siljitish kuchlanishini есм=0 qilib o’rnating. оssillograf ekranida o’zgarmas tasvir bo’lishiga erishing. siljitish kuchlanishini ko’paytirib va kamaytirib uning generatsiya qilinayotgan signal tasvirini ekrandagi signal tasvirini kuzatib boring. ossillograf ekranidagi signal davrini ekrandagi shartli to’rlar orqali siljitish kuchalnishi есм=0 va 6в qiymatlari uchun generatsiya etilayotgan signal chastotasi necha marotaba o’zgarishini aniqlang. kuzatishlar natijasini jadval shaklida yozib boring. 2.1. chastotasi modulyatsiyalangan signal ossillogrammalarini kuzatish uchun va chizib olish uchun, ossillograf 1-kanali kirishini 1- nazorat nuqtasiga va 2-kanal kirishini 2-nazorat nuqtasiga ulang 2.2. chastotasi modulyatsiyalangan signal ossillogrammalarini kuzatish uchun va chizib olish uchun, ossillograf 1-kanali kirishini 1-nazorat nuqtasiga va 2-kanal kirishini 2-nazorat nuqtasiga ulang. "выбор вида сигналов" blokida past chastotalar generatori (гнч) ni tanlab, uning chiqishidagi signal amplitudasini 1v va chastotasini 800 gs qilib o'rnating. siljitish kuchlanishi e cm=2b va ossillograf kirish signallari kuchaytirgichi yordamida signalni yoyib 1-katak 0,15 ms qilib o'rnating. past chastotali signal va chastotasi …
5 / 9
(f) (detektorlash tokining chastotaga bog'liqligi)ni quring. 3.2. rasm. chastota modulyatori va chastota detektori optimal ish rejimini aniqlash. 3.chastota modulyatori va chastota detektorining birgalikda optimal ishlash rejimini aniqlash. 3.1. chastota optimal rejimi signal o'rtacha chastotasi (tashuvchi signal chastotasi modulyatsiya qilingan holatdagi) qiymati f0 detektorlash xarakteristikasi chiziqli qismining qoq o'rtasiga mos kelishi kerak. modulyatsiyalovchi past chastotali kuchlanish amplitudasi chastota detektori tebranish konturlari rezonans chastotalari f1 va f2 ga teng bo'lganda, modulyatsiyalangan signal chastotasi maksimal (eng ko'p) o'zgarishi ∆f ≥ 0,5 (f1 – f2) bo'lishini ta'minlashi kerak. modulyator chiqishidagi signal chastotalari f0, f1 va f2 larga mos siljitish kuchlanishlari е0, е1 va е2 larni aniqlash quyidagi tartibda bajariladi: 3.1. siljitish kuchlanishi е1, ni o'zgartirib chastota detektori chiqishidagi tok maksimal (musbat) qiymatga erishgan qiymatni o'rnating va yozib oling. generatsiya chastotasi f1-qiymatini aniqlang va yozib oling. 3.2. siljish kuchlanishi е2 ni o'zgartirib, detektor chiqishidagi tok maksimal (manfiy) qiymatga erishgan qiymatini o'rnating va yozib oling. generatsiya …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 9 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"5-amaliy mashg'ulot. chastota modullyatori va chastotasi modullashgan signal detektrini tadqik etish" haqida

5-амалий машғулот. частота модуллятори ва частотаси модуллашган сигнал детектрини тадқиқ этиш ишдан максад: талабаларга жорий мавзуга оид билимларни бериш хамда тегишли қурилмалар, униг иш тамойили хамда сигналларини шакллантириш шунингдек уларни қайта ишлаш принципларини ўргатидан иборат. топширик: жорий мавзуга оид билимларни шу кўрсатмага асосан мустахкамлаш, тегишли тизим булса у аудиторияда бўлса тўғридаҳтўғри ўқитувчига ўз хуласа ва билимларини намоён этиш хам хисоботлар тузишдан иборат. назарий қисм: частотаси ва фазаси модуляцияланган сигналлар тебраниш частотаси оний қиймати ва оний фазаси бир-бири билан математик жиҳатдан ҳосила ва интеграл билан боғланган. бу катталиклардан бирининг ўзгариши иккинчисининг унга боғлиқ ўзгаришига олиб келади, яъни ва . (6.18) шунинг учун частотаси...

Bu fayl DOCX formatida 9 sahifadan iborat (115,7 KB). "5-amaliy mashg'ulot. chastota modullyatori va chastotasi modullashgan signal detektrini tadqik etish"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: 5-amaliy mashg'ulot. chastota m… DOCX 9 sahifa Bepul yuklash Telegram