kuyishlar va ularga iqtisodiy ta'sir

PDF 41 sahifa 2,1 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 41
презентация powerpoint мавзу долзарблиги: жссв томонидан берилган сонги малумотлрга кора йилига 195000 одамлар куйишдан олади бундан 70% яхши ривожланмаган мамлакатларда юз беради. охирги 10 йилликда куйишлар сони ортиб бормокда воз бойича термик зарарланишлар хамма травмалакрни 3- орнида туради. ривожланган давлатларда куйишлар сони ва олими камайиб бормокда бунга сабаб хафсизлик чоралари ва кулай ишлаш тарзи яратилганлигидир. ривожланаѐтган ва яхши ривожланмаган давлатларда хафсизлик чоралари ва кулайликлар яхши йолга койилмаганлиги , электр кучланишларни яхши йолга койилмаганлиги , от очириш воситалари йоклиги йоки етишмаслиги сабабли оммавий куйишларга сабаб болмокда. ўзбекистонда 2018- йилги статистикага кўра 10680 та ѐнгин болган булардан 106 та одам ўлган 309та одам жарохатланган ўтган йилга нисбатан 680 та(6%) га камайган ўлимлар сони эса 27 (20%)га камайган куйиш жарохати эса 49 (14%) га камайган. куйишларни 100% деб оладигон болсак 61,7% эркаклар ,37,3% аѐллар жарохатланади , булардан 28,5% болалар болиб шуларнинг 12,6% 1 ѐшгача болган болалар 38% 1- 3 ѐш орасида , колгани …
2 / 41
to’lgan pufakchalar -epidermis ko’chishi (so’rg’ichsimon qavat saqlangan) 3-a daraja - so’rg’ichsimo n qavat nekrozi -pufakchalar -oq –qora dog’lar - giperesteziya 3-b daraja -so’rg’ichsimon qavat nekrozi -pufakchalаr -teri oz kulrang dog’simon -giperesteziya -anesteziya 4-daraja - to’qimalar ko’mirlani shi -suyaklar shikaslani shi - to’qimalar qorayishi ташхис қўйиш учун қуйдагиларни билиш лозим. 1 куйиш факторларини 2 куйиш майдонини * кафт коидаси * токкизлик коидаси 3 куйиш чукурлиги тери куйиш майдонининг 10 % ортиши куйиш шокига олиб келиши мумкин куйиш майдонини аниклаш куйишдан жарохатланган сохани аниклашда фойдаланиш мумкин. кафт коидаси– одам конутитуциясидан келиб чикган холда 1%- 1,2% ни ташкил килади. туккизлик коидаси – бош ва бойин – 9% тананинг олдинги юзаси 9% х 2(18%) тананинг орканги юзаси – 9% х 2(18%) юкориги учлар – 9% (т.е.18%) пастки учлар – 9% (т.е. 18% х 2* 36%) ораликлар – 1% жами ; 9% х 11 = 99% + 1% = 100% правило «9» •голова 9% •рука …
3 / 41
galikda o’tkir jigar buyrak yetishmovchiligi kelib chiqishi mumkin. kimyoviy kuyishlarda birinchi yordam 5-10 minut davomida suv bilan yuvish. 2%li nahco3 aralashmasi bilan kislota ta’sir etgan joyga ishlov berish. ishqorlar bilan kuyganda 1-2 % li sirka, limon kislotalari bilan ishlov berish. p bilan kuyganda 5% li cuso4 + 4h2o, 0.1-0.2 % kmno4 aralashmasi bilan ishlov berish. электротравма организмни электр токи еки чакмок билан шикастланиши электротравма дейилади таъсир огирлигини ток кучи, кучланиш ва таъсир этиш вакти хал этади электр токи таъсирида тукима термик, химик, механик узгаришларга учрайди электротравма клиникаси махаллий белгилари: улчамлари 2-3 мм келадиган жигарранг саргиш ва кулранг жарохатларни аникланади умумий белгилари: мушакларни тоник кискариши, тоник фалажлик. енгил даражаларда беморлар куркувни хис этадилар, киска муддатга хушдан кетадилар. сунгра бош айланиш, холсизлик булади уртача огирликда шок клиникаси нафас олишни тухташи, хушни йукотиш, юрак коринчалари фибрилляцияси огир шикастланиш улим билан тугайди электротравмада биринчи ёрдам биринчи навбатда беморни таъсир этаетган токдан ажратиш керак (шахсий …
4 / 41
ng 2-3 sutkasida kuchayadi va 1-2 hafta davom etadi. to’qima va azolarning ( jigar buyrak) gipo-anoksiyasi rivojlanadi. aqh (оцк) va organizmd asuv miqdorining kamayishi anuriya va uremiyaga olib keladi. gemorragik va eroziv gastrit,oit ning o’tkir yaralari va ulardan qon ketishi kuzatiladi. septik bosqich kuyish kasalligining 2-3 haftasida rivojlanadi jigar buyrak yetishmovchiligi suvsizlanish atsidoz gipopronemiya kuchayadi. oksidlanish protsesslari buziladi. bemor qonida mikroblar paydo bo’ladi. rekonvalestsentsiya bosqichi. kuyish kasalligini yahshi kechishi bilan rekonvalestsentsiya bosqichi boshlanadi. boshlanish muddati kuyish chuqurligi va maydoniga bog’liq. bemorlarning ahvoli yahshilanadi. куйиш асоратлари бугимлар сохасида контрактураларни хосил булиши. келлоид чандикларни хосил булиши трофик яраларни хосил булиши 4 даражада кумирланиш натижасида беморлар ногирон булиб колишади. куйишда биринчи ердам - жабрланган беморни оловдан озод этиш, устидаги енаетган кийимларини учириш еки ечиб олиш - куйган сохани совук сув окимида огриклар тухтагунича совитиш - асептик еки махсус боглам куйиш - огриксизлантирувчи тадбирларни куллаш куйишда биринчи шифокорлик ердамини курсатиш куйган жарохатларни даволаш бирламчи …
5 / 41
onarkotik analgetiklar, antigistamin dori vositalari yuboriladi. kuyish toksemiyasini davolash. birinchi 2 kunlikda tana og’irligini har bir kg ga 3ml tog’ri keladigan va kuygan maydon xajmiga ko’paytirilgan infuzion davolash olib boriladi. infuzion terapiya tana og’irligining 10% dan oshmasligi kerak. masalan: bemor og’irligi 70kg bo’lsa kun davomidagi suyuqlik 7 litrdan oshmasligi kerak. maxalliy davo nekroektomiya. septikotoksemiyani davolash yuqori kaloriyaga ega, oqsil, vitaminli oziq ovqat maxsulotlarini qabul qilish. plazma, qon, vitaminlar, antibiotiklar. o’z vaqtida bajarilgan nekrektomiya va teri qayta o’tkazish operatsiyalari bajariladi. rekonvalestsentsiya bosqichida davolash dori darmon bilan davolashni kamaytirib, teri o’tkazish bajariladi. qon o’rnini bosuvchi vositalarni qo’yish davom etiriladi. davolovchi fizkultura. reabilitatsiya choralari lo’riladi. с п а с с и б о з а в и н е м а н и е этиборингиз учун рахмат

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 41 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"kuyishlar va ularga iqtisodiy ta'sir" haqida

презентация powerpoint мавзу долзарблиги: жссв томонидан берилган сонги малумотлрга кора йилига 195000 одамлар куйишдан олади бундан 70% яхши ривожланмаган мамлакатларда юз беради. охирги 10 йилликда куйишлар сони ортиб бормокда воз бойича термик зарарланишлар хамма травмалакрни 3- орнида туради. ривожланган давлатларда куйишлар сони ва олими камайиб бормокда бунга сабаб хафсизлик чоралари ва кулай ишлаш тарзи яратилганлигидир. ривожланаѐтган ва яхши ривожланмаган давлатларда хафсизлик чоралари ва кулайликлар яхши йолга койилмаганлиги , электр кучланишларни яхши йолга койилмаганлиги , от очириш воситалари йоклиги йоки етишмаслиги сабабли оммавий куйишларга сабаб болмокда. ўзбекистонда 2018- йилги статистикага кўра 10680 та ѐнгин болган булардан 106 та одам ўлган 309та одам жарохатланган ўт...

Bu fayl PDF formatida 41 sahifadan iborat (2,1 MB). "kuyishlar va ularga iqtisodiy ta'sir"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: kuyishlar va ularga iqtisodiy t… PDF 41 sahifa Bepul yuklash Telegram