физик-кимёвий усуллари

PPT 28 стр. 1,2 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 28
физик-кимёвий анализ усулларининг тавсифи, асосий қўлланилиш соҳалари физик-кимёвий усуллари режа: физик-кимёвий усуллари оптик анализ усуллари оптик спектроскопия асослари анализнинг физик-кимёвий усуллари модданинг кимёвий рeакциялари жараёнида физик хоссаларининг ўзгаришини аниқлашга асосланган. кимёвий модда тоза бўлса, ўзига хос хусусиятларни намоён қилади. унинг таркибига жуда оз микдорда бўлса хам (10-5%) бегона моддаларнинг ёки элементнинг аралашган холда “ифлосланган” бўлиши модда хусусиятини кескин ўзгартириб юбориши мумкин. шунинг учун хозирги вактда элементларнинг таркибига аралашиб колган микро микдордаги бегона моддалрни аниклашга тўғри келади. кимёвий методлар бунчалик кичик миқдорда бўлган элементларни ёки моддаларни аниқлаш имкониятига эга эмас. бу вазифани физик-кимёвий методлар ёрдамида бажариш мумкин. физик-кимёвий методлар тез бажарилади, бу ўз вактида технологик жараённи назорат килиш учун катта ахамиятга эга. физик-кимёвий методлар бир неча афзалликларга эга: анализни узок масофадан туриб бошкариш. масалан, рентген-флуорессент метод билан ойдаги тупрокни анализ килиш бунга яккол мисол була олади. бу методларда ишлатиладиган асбоблар жараённи системалаштиришга имкон беради. намунани бузмасдан туриб анализ килиш. бу криминалистика …
2 / 28
3. ажратиш ва концeнтрлаш усули — моддаларнинг икки фаза орасида тақсимланишига асосланган (экстраксия, хроматография ва ҳоказо). ҳозирги вақтда кимёнинг турли соҳаларида сифат ва миқдорий анализларни ўтказишда оптик анализ усулларининг аҳамияти ортиб бормоқда. чунки бу усуллар ўзининг умумийлиги, сeзгирлиги, айрим моддаларнинг тўғридан-тўғри аниқлаш имконияти, экспрeслиги (таҳлил ўтказиш вақтининг қисқалиги), автоматлаштирилганлиги билан ажралиб туради. оптик анализ методлари физик–кимёвий усулларнинг бир қисми бўлиб, нур энергиясининг анализ қилинадиган модда билан ўзаро таъсирини ўрганишга асосланган. оптик анализ усуллари қуйидаги қисмларга бўлинади: нурни ютилишига асосланган усуллар. нурнинг чиқарилишига асосланган усуллар. биринчи қисмга кирадиган методлар бу: 1). фотометрик 2). кинетик 3). эмиссион спектрал анализ 4). атом- абсорбцион 5). активацион 6). масс-спектрал анализ усуллари. иккинчи қисмга кирадиган методлар бу: 1). флуориметрик 2). рентгено–флуоресцент 3). эмиссион-спектрал анализ методлари. оптик спектроскопия асослари оптик анализ усуллари кимёвий тадқиқотларда кенг тарқалган ва амалий жиҳатдан катта аҳамиятга эга . ҳозирги замон оптик анализ усулларида аниқланаётган моддани физик ёки физик–кимёвий хоссалари (математик ёки график …
3 / 28
. кинетик 10-6-10-8 4. эмиссион-спектрал 10-7 5. атом –абсорбцион 10-5 6. рентгено-флуоресцент 10-5-10-6 7. активацион 10-13гача 8. масс-спектрал 10-14 гача электромагнит нурларнинг асосий тавсифи бу тўлқин узунлиги λ ёки тебранмаси ν (кўпинча тебранмани ўрнига тўлқин сони ν ишлатилади). электромагнит спектр бу – электромагнит нурланишнинг ҳар хил тўлқин узунлигидир. спектрофотометрияда ультрабинафша (уб), кўринадиган ва инфрақизил (иқ) электромагнит спектрларнинг сохалари ишлатилади. 2-жадвал электромагнит нурларининг спектрал соҳалари уб кўринадиган нур иқ ν,см-1 50000-25000 25000-15000 700 битта электрон энергетик сатҳга асосий ва бир неча қўзғалган тебранма энергетик сатҳлар тўғри келади. битта тебранма энергетик сатҳга битта асосий ва бир неча қўзғалган айланма энергетик сатҳлар тўғри келади. атом ёки молекулага ташқаридан бирор энергетик таъсир бўлмаса ,улар энг пастки асосий энергетик ҳолатга жойлашади иқ нурни ютилиши молекулани тебранма ва айланма энергиясини ўзгаришига олиб келади. уб ва кўринадиган спектрларнинг ютилиши электронлар энергиясининг ўзгаришига ҳам олиб келади, натижада валент электронлари асосий ҳолатдан қўзғалган ҳолатга, яъни юқори энергетик поғонага ўтади. …
4 / 28
илиш, тарқатиш, сочилиш. уларнинг спектр чизиқларининг жадаллиги молекулалар сонига ва квант механикаси қоидалари асосида бўладиган ўтишлар эҳтимоллигига боғлиқ бўлади. спектр чизиқларининг кенглиги ва шакли молекула кўрсаткичларининг йиғиндисига ва модда хусусиятларига боғлиқ бўлади . ферроцен ҳосиласи бўлган ацетилферроценни оксидлаб ферроценкарбон кислотасининг янги синтез усули ишлаб чиқилди. олинган ферроценкарбон кислотанинг тузилиши иқ спектроскопия усули ёрдамида ўрганилди. иқ спектрнинг 3378 см-1 соҳасида карбоксил гуруҳлардаги эркин –он гуруҳларга хос, 3098 см-1 соҳада эса водород боғлари орқали боғланган –он гуруҳига хос ютилиш кузатилди. шунингдек, спектрнинг 1625, 1393 см-1 соҳаларида карбоксил гуруҳдаги карбонил гуруҳларнинг асимметрик ва симметрик тебранишларига оид ютилиш чизиқлари мавжуд. спектрнинг 1105 ва 1000 см-1 соҳаларида ютилишлар мавжуд бўлиб, бу ферроцен молекуласининг фақат биргина ҳалқасида ўринбосар мавжудлигини кўрсатади ферроценкарбон кислота иқ спектри ферроценкарбон кислотанинг масс-спектрометрик кўрсаткичлари № формуласи m/z нисбий интенсивлик % 1. (c5h5)2fccooh + h+ 231 91 2. (c5h5)2fcco+ 213 43 3. 2(c5h5)2fccooh + h+ 461 36 4. (c5h5)2fccooh+ 230 35 5. (c5h5)2fccoo+ …
5 / 28
spektrdan eng keyin yo`qoladigan chiziqlardir. atomlash va (qo`zg`atish manbalari. emission spektral analiz usullarida tekshiriladigan moddani bug`latish, atomlash va qo`zg`atish uchun turli manbalar (1-jadval) ishlatiladi. 1.4.-jadval atomlash va qo`zg`atish manbalari atomlash manbasi temperatura oc namuna holati aniqlanadigan minimal massa ulush ( % nisbiy standart cheflashish, sr alanga 1700-4800 eritma 10-7-10- 2 1*10-1-5*10-1 elekir yoyi 3000-7000 qattiq 10-4-10-2 1*10-1-2*10-1 elektr uchqun 10000-12000 qattiq 10-3-10-1 5*10-2-10-1 induktiv bog`iangan plazma 6000-10000 eritma 10-8-10-2 1*10-2-5*10-2 qo`llaniladigan atomlash va qo`zg`atish manbalarining turlariga ko`ra atom-emission spektral analiz qator usullarga bo`iinadi. qo`zg`atish manbasi sifatida alanga ishlatiladigan usul alanga fotometriyasi usuli deb yuritiladi. alanga fotometriyasi usulida alanga manbasi sifatida gorelka qo`llaniladi, unga turli yonilg`i berilishi munikin. yonilg`ining tabiatiga ko`ra alangadan chiqadigan issiqlik turli haroratga ega bo`ladi (2-jadval). turli yonuvchi aralashmalar alangasining maksimal harorati yonilg`i alanga harorati, °c oksidlovchi-havo oksidlovchi-kislorod yoritgich gaz 1700 2700 vodorod 2050 2780 propan 1720 2800 в u tan 1900 2900 atsetilen 2300 3060 disian - …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 28 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "физик-кимёвий усуллари"

физик-кимёвий анализ усулларининг тавсифи, асосий қўлланилиш соҳалари физик-кимёвий усуллари режа: физик-кимёвий усуллари оптик анализ усуллари оптик спектроскопия асослари анализнинг физик-кимёвий усуллари модданинг кимёвий рeакциялари жараёнида физик хоссаларининг ўзгаришини аниқлашга асосланган. кимёвий модда тоза бўлса, ўзига хос хусусиятларни намоён қилади. унинг таркибига жуда оз микдорда бўлса хам (10-5%) бегона моддаларнинг ёки элементнинг аралашган холда “ифлосланган” бўлиши модда хусусиятини кескин ўзгартириб юбориши мумкин. шунинг учун хозирги вактда элементларнинг таркибига аралашиб колган микро микдордаги бегона моддалрни аниклашга тўғри келади. кимёвий методлар бунчалик кичик миқдорда бўлган элементларни ёки моддаларни аниқлаш имкониятига эга эмас. бу вазифани физик-кимёвий ...

Этот файл содержит 28 стр. в формате PPT (1,2 МБ). Чтобы скачать "физик-кимёвий усуллари", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: физик-кимёвий усуллари PPT 28 стр. Бесплатная загрузка Telegram