renessans ta’lim universiteti «iqtisodiyot nаzаriyаsi» fаni mаr’uzа №23 xalqaro iqtisodiy munosabatlar va uning shakllanishi

PPT 27 sahifa 2,4 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 27
powerpoint presentation renessans ta’lim universiteti «iqtisodiyоt nаzаriyаsi» fаni mаr’uzа №23 xalqaro iqtisodiy munosabatlar va uning shakllanishi асосий адабиётлар: n. gregory mankiw. principles of economics. eighth edition. harvard university, usa. campbell r. mcconnell, stanley l. brue, sean m. flynn. economics: principles, problems, and policies. xxi edition, mcgraw-hill education, 2 penn plaza, new york, 2018. shodmonov sh., rahmatov m., iqtisodiyot nazariyasi. darslik..-t«zamin nashr» nashr, 2021.-856 b. t.t. jo’rayev. iqtisodiyot nazariyasi (darslik). - т. «fan va tehnologiya», 2018, 512 bet. b.y. xodiyev, sh.sh. shodmonov. iqtisodiyot nazariyasi (darslik).т. «barkamol fayz media», 2017, 784 bet. б.д. хажиев, к.к.мамбетжанов. экономическая теория. учебник.-т.: ―iqtisodiyot, 2019. tyler cowen and alex tabarrok. modern principles: microeconomics (if you are a person who likes visual learning, then this is the perfect book for you); фойдали сайтлар: https://www.economicsonline.co.uk/ https://mru.org/ https://www.khanacademy.org/economics-finance-domain/microeconomics https://study.com/academy/subj/business.html https://www.udemy.com/course/mastering-foundations-in-microeconomics/ https://www.coursera.org/courses?query=microeconomics 1. халқаро иқтисодий муносабатлар мазмуни ва шакллари 2. жаҳон хўжалиги ривожининг асосий тамойиллари ва унинг байналминаллашуви 3. халқаро иқтисодий …
2 / 27
сохасидаги айирбошлаш валюта-кредит муносабатлари. халқаро савдо - халқаро иқтисодий муносабатларнинг энг кўхна ва етакчи шакли бўлиб, бунда товар (хизмат) лар харакати давлатлар ўртасида жахон бозори доирасида рўй беради. четга капитал чикариш шакллари: капиталнинг халкаро харакати – бу капиталнинг чет элларда жойлаштирилиши ва фаолият килишидир. капитал чикарувчи субъект турига кўра – хусусий капитал давлат капитали капиталнинг халқаро ташкилотлар орқали харакати * * ii . ашёвий буюм куринишига караб: пул ва товар шаклида машина ва ускуналар, патентлар, нау-хаулар шаклида. iii . берилиш муддатига кура: кисқа, ўрта ва узоқ муддатли кредитлар шаклида iv. капитал хисобига олинадиган даромад турига кўра: ссуда капитали (куйилмалар буйича фоиз шаклида даромад келтиради) тадбиркорлик капитали ( фойда келтиради). тадбиркорлик капитали туғридан-туғри инвестициялар – шу капитал хисобига курилган объектлар (корхоналар ) устидан назорат килиш хукукини беради. портфелли инвестициялар – шу капитал хисобига курилган объектлар устидан назорат килиш хукукини бермайди. ишчи кучи миграцияси-бу ишчи кучи ресурсларининг анча қулай шароитда иш билан …
3 / 27
фан сохаси ходимлари билан айирбошлаш тадкикот ва янгиликларни лицензия асосида бериш илмий-тадкикот ишларини ўтказиш фан-техника ва техналогияни ишлаб чиқиш буйича умумий қўшимча тадбиркорлик. халқаро инжиниринг. халқаро инжиниринг – бу бир давлат томонидан бошкасига саноат ва бошка объектларни лойиҳалаштириш ҳамда куриш жараёнига керакли хисоб-китоб лойиҳаларини бериш ва инженерлик-курилиш хизмати кўрсатишдан иборат. * * ишлаб чикаришнинг халқаро микёсда байналминаллашуви капиталнинг трансмиллий шаклда ривожланиши ва трансмиллий компаниялар вужудга келишининг шарт-шароити хисобланади. капитали миллий ва фаолият килиш доираси халкаро бўлган корпорациялар трансмиллий компаниялар (тмк) дейилади. дунёдаги энг йирик тмклар “женерел моторс” “форд” “ройял-датч-шелл” “эпсон” “тойота” “женерал электрик” “ибм” “хитачи” нафакат фаолият юритиши, балки капитали ва назорат килиш доираси ҳам байналминал бỳлган компаниялар халкаро корпорациялар дейилади. * * жахон инфратузилмаси – бу товарлар, хизматлар, мехнат ва молиявий ресурсларнинг миллийчегарадан ташқаридаги харакатига, яъни халқаро айирбошланишига хизмат қилувчи муассасавий тузилмалардир. жахон инфратузилмаси таркибий қисмлари: халқаро транспорт тизими ( денгиз, дарё, хаво, теми йỳл ) халқаро ахборот коммуникациялар …
4 / 27
сусиятига кўра: а) ривожланган мамлакатлар; б) бозор иқтисодиётида ривожланаётган мамлакатлар; в) бозор иқтисодиёти тўла шаклланмаган мамлакатлар. алоҳида иқтисодий белгиларига кўра: а) янги индустриал мамлакатлар (шим.шар осиё ва лотин америкасидаги); б) юқори даромадли нефть экспорт қилувчи мамлакатлар (қувайт, саудия арабистони ва бошқалар); в) энг кам ривожланган мамлакатлар (эквадор); г) энг камбағал мамлакатлар ( бангладеш, эфиопия). * * ривожланганлик даражаси бўйича: а) кам ривожланган мамлакатлар; б) ривожланиши ўрта бўлган мамлакатлар; в) юқори даражада ривожланган мамлакатлар. саноатнинг тараққиёти даражасига кўра: индустриал мамлакатлар; индустриал-аграр мамлакатлар; аграр-индустриал мамлакатлар; аграр мамлакатлар; * * * миллий хўжаликларнинг байналминаллашуви уларнинг жаҳон хўжалиги алоқаларида қатнашуви даражасини ифодалайди. байналминаллашув даражаси кўрсаткичлари мамлакатнинг жаҳон савдосидаги улуши; мамлакат ялпи ички маҳсулотида экспорт улуши (экспорт квотаси) экспорт ва импорт ҳажми, шу жумладан капитал экспорти ва импорти * 3. халқаро иқтисодий интеграциянинг моҳияти, шакллари ва объектив асослари. халқаро иқтисодий интеграция – бу мамлакатларнинг чуқур, ўзаро алоқаларининг барқарор ривожланиши ва миллий хўжа­ликлар ўртасидаги меҳнат тақсимоти …
5 / 27
шувини ва ҳисоб-китобда ягона пул бирлигининг амал қилишини таъминлайди. европа ҳамжамияти, жанубий-шар­қий осиё ва мдҳ мамлакатлари учун тўлов иттифоқи пировард мақсаддир; - умумий бозор. бу иқ­тисодий интеграциянинг анча мураккаб шакли бўлиб, унинг қат­нашчиларига эркин ўзаро савдо ва ягона ташқи савдо таърифи билан бирга капитал ва ишчи кучининг эркин ҳаракати ҳамда ўзаро келишилган иқтисодий сиёсат таъминланади. бунга европа иқтисодий иттифоқи ёки европа умумий бозорини мисол қилиб келтириш мумкин. - иқтисодий ва валюта иттифоқи давлатлараро иқтисодий интеграциянинг энг олий шакли ҳисобланади. бунда иқтисодий интеграциянинг барча қараб чиқилган шакллари умумий иқти­содий ва валюта-молиявий сиёсат ўтказиш билан бирга уйғунлашади. * халқаро иқтисодий интегратция жараёнини объектив характердаги бир қатор омиллар тақозо қилади: - хўжалик алоқаларининг байналминаллашуви; - халқаро меҳнат тақсимотининг чуқурлашуви; - умум жаҳон фан-техника революцияси; - миллий иқтисодиёт очиқлигининг кучайиши. * 4.жахон хужалик алокаларининг халкаро тартибга солиниши. жахон хўжалик алокаларини халкаро тартибга солиш-бу давлатлараро ва халкаро ташкилотла ёрдамида ўрнатилган меъёрлар асосида миллий давлатлар ташки …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 27 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"renessans ta’lim universiteti «iqtisodiyot nаzаriyаsi» fаni mаr’uzа №23 xalqaro iqtisodiy munosabatlar va uning shakllanishi" haqida

powerpoint presentation renessans ta’lim universiteti «iqtisodiyоt nаzаriyаsi» fаni mаr’uzа №23 xalqaro iqtisodiy munosabatlar va uning shakllanishi асосий адабиётлар: n. gregory mankiw. principles of economics. eighth edition. harvard university, usa. campbell r. mcconnell, stanley l. brue, sean m. flynn. economics: principles, problems, and policies. xxi edition, mcgraw-hill education, 2 penn plaza, new york, 2018. shodmonov sh., rahmatov m., iqtisodiyot nazariyasi. darslik..-t«zamin nashr» nashr, 2021.-856 b. t.t. jo’rayev. iqtisodiyot nazariyasi (darslik). - т. «fan va tehnologiya», 2018, 512 bet. b.y. xodiyev, sh.sh. shodmonov. iqtisodiyot nazariyasi (darslik).т. «barkamol fayz media», 2017, 784 bet. б.д. хажиев, к.к.мамбетжанов. экономическая теория. учебник.-т.: ―iqtisodiyot, 2019....

Bu fayl PPT formatida 27 sahifadan iborat (2,4 MB). "renessans ta’lim universiteti «iqtisodiyot nаzаriyаsi» fаni mаr’uzа №23 xalqaro iqtisodiy munosabatlar va uning shakllanishi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: renessans ta’lim universiteti «… PPT 27 sahifa Bepul yuklash Telegram