qo'l-oyoqning fassiyalari va kletchatka bo’shliqlari. yiringli jarayonlarda operatsiyalar

PPTX 32 стр. 18,1 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 32
слайд 1 qo’l-oyoqning fassiyalari va kletchatka bo’shliqlari. yiringli jarayonlarda operatsiyalar тузувчилар: профессор, сагатов т.а., жарроҳлик инфекцияси икки хил маънога эга: асосан жарроҳлик амалиёти ёрдамида даволанадиган инфекцион жараён (масалан: фурункул, гидраденит) операциядан кейинги давр асорати сифатида ривожланувчи жараён жарроҳлик инфекцияси хусусиятлари а. тешиб ўтувчи жароҳатлар, кавак аъзолар перфорацияси, операция жароҳатининг битишини асоратлайди б. одатда аралаш микрофлора томонидан келиб чиқади в. даволаш: йиринг ўчоғини кесиш ва дренажлаш, некрозга учраган ва ифлосланган тўқималарни кесиб ташлаш ҳамда муносиб антибактериал терапия ўтказиш жарроҳлик инфекцияси йирингли инфекция умумий жарроҳлик контингентининг 1/3 ида кузатилади. ақшда жарроҳлик инфекцияси йилига 10 млрд. $ иқтисодий зарар келтиради (alexander, 1973). қўл ва оёқларда айниқса кўп учраб, ҳаёт учун хавфли асоратларга (ҳатто ўлимга) олиб келиши мумкин йирингли жараённи даволаш консерватив антибиотико- терапия пункция усули физиотерапия жарроҳлик усули антибиотикотерапиянинг ножўя таъсири микроб штаммларининг тобланиши (антибиотикка чидамли штаммлар) касаллик клиникасининг ўзгариши ташхис кечикиши асоратлар (сурункали жараён, оқма, метастатик ўчоқлар ва ҳ.к.) антибиотикотерапия йиринг яллиғланиш …
2 / 32
вчи тўқима ғовак клетчатка фасция апоневроз ғовак клетчатка ғовак клетчатка таркибидаги толалар нозик бўлиб, тартибсиз жойлашган. агар ғовак клетчаткада ёғ ҳужайралари тўпланса, у ёғ клетчаткаси деб юритилади. клетчатка турлари клетчатка париетал висцерал паравазал, параневрал фасциялар фасциялар - толали-клетчатка тўқимаси тизимидаги оралиқ бўғинни эгалловчи, ҳамда мускуллар, пайлар, томирлар, нервлар ва аъзоларни ўраб турувчи бириктирувчи тўқимали қобиқлардир. фасцияларда, ғовак клетчаткадан фарқли ўлароқ, толалар анча шаклланган ва йўғонлашган бўлиб, маълум бир тартибда йўналиб жойлашади ва турли қалинликдаги парда кўринишини олади. фасция турлари фасция юза умумий чуқур фасциал варақлар фасциал пластинка фасциал тўсиқ мускуллараро тўсиқ (суякка бирикади) клетчаткада жойлашган эркин тўсиқ фасциялар турлари фасция турлари (келиб чиқиш манбаига кўра) бириктирувчи тўқимали мускул параангиал целомик бириктирувчи тўқимали фасция ҳаракатланувчи бир гуруҳ ёки алоҳида мускуллар теварагидаги клетчатканинг зичлашиши оқибатида ҳосил бўлади қўлдаги мускул-фасция ўриндиқлари билак соҳаси қўл панжаси соҳаси қўл бармоғи соҳаси оёқдаги мускул-фасция ўриндиқлари сон соҳаси болдир соҳаси қўл-оёқнинг ғилофли тузилиши болдирда ғилофли анестезияни асослаш …
3 / 32
рнинг бошланиши ёки мускул пайларининг фасцияларга ўтиши (қўшилиши) натижасида қалинлашган фасциялар апоневрозлар деб аталади. масалан, қорин ясси мускуллари апоневрозлари, узун ва калта кафт мускуллари пайлари ҳисобига ҳосил бўлган кафт апоневрози ва ҳ.к.. апоневрозлар кафт апоневрозлари учун хос: уячали тузилиш - апоневрозни ҳосил қилувчи бўйлама ва кўндаланг фиброз толалар орасида турли-туман шакл ва ўлчамдаги тешикларнинг мавжудлиги (уларнинг энг йириги комиссурал тешиклар диаметри 2-3 мм га етади; улар орқали бармоқ томирлари ўтади). мазкур апоневрозлар бириктирувчи тўқимали тўсиқчалар воситасида тери билан мустаҳкам боғланган. шу сабабли тери ости клетчаткаси уячали (катакчали) кўринишга эга. яхши тараққий этган апоневроз ости клетчаткаси ва унинг остида узун букувчи мускул пайлари ҳамда томир-нерв тутамларининг борлиги йиринг тарқалиши: “қум соат” ёки “запонка” шаклида йиринг тарқалиш йўллари бирламчи ўчоқдан йиринг 2 хил йўл билан тарқалиши мумкин: бирламчи йўл – бунда клетчаткани эрита бориб, фасция ва мускуллараро оралиқлар бўйлаб, анатомик тузилмалар ва элементларни бузмасдан тарқалади иккиламчи йўл – бунда анатомик тузилмалар ва …
4 / 32
и йирингли жараён – панариций (ҳасмол) тери (субэпидермал) панарицийси тери-тери ости панарицийси тери ости панарицийси тирноқ ости панарицийси паронихий: а) субэпидермал; б) тирноқ болишчаси ичида суяк панарицийси бўғим панарицийси суяк-бўғим панарицийси пай ғилофи панарицийси (тендовагинит) пандактилит бармоқларни букувчи мускул пайлари ғилофи тузилиши ва йирингли тендовагинитлар пай ғилофи панарицийси (тендовагинит): а) 1 бармоқ тендовагинити ва билак тенобурсити; б) 2-3-4 бармоқлар тендовагинити; в) 5-бармоқ тендовагинити ва тирсак тенобурсити панжа ва бармоқлар йирингли касалликлари таснифи панжа йирингли касалликлари тенар флегмонаси гипотенар флегмонаси кафтнинг оралиқ бўшлиғи флегмонаси: а) апоневроз усти; б) апоневроз ости (пай усти ва пай ости) қадоқ абсцесси комиссурал флегмона кесишган (u-симон) флегмона кафт орқаси тери ости (эпифасциал) флегмонаси кафт орқаси субфасциал флегмонаси кафт орқаси фурункули (карбункули) панжа ва бармоқ йирингли касалликларида кесишлар image1.png image2.jpeg image3.jpeg image4.jpeg image5.jpeg image6.png image7.jpeg image8.jpeg image9.jpeg image10.jpeg image11.jpeg image12.jpeg image13.jpeg image14.jpeg image15.jpeg image16.jpeg image17.png image18.jpeg image19.jpeg image20.jpeg image21.png image22.jpeg image23.jpeg image24.jpeg image25.jpeg image26.jpeg image27.jpeg image28.jpeg image29.jpeg …
5 / 32
qo'l-oyoqning fassiyalari va kletchatka bo’shliqlari. yiringli jarayonlarda operatsiyalar - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте все 32 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "qo'l-oyoqning fassiyalari va kletchatka bo’shliqlari. yiringli jarayonlarda operatsiyalar"

слайд 1 qo’l-oyoqning fassiyalari va kletchatka bo’shliqlari. yiringli jarayonlarda operatsiyalar тузувчилар: профессор, сагатов т.а., жарроҳлик инфекцияси икки хил маънога эга: асосан жарроҳлик амалиёти ёрдамида даволанадиган инфекцион жараён (масалан: фурункул, гидраденит) операциядан кейинги давр асорати сифатида ривожланувчи жараён жарроҳлик инфекцияси хусусиятлари а. тешиб ўтувчи жароҳатлар, кавак аъзолар перфорацияси, операция жароҳатининг битишини асоратлайди б. одатда аралаш микрофлора томонидан келиб чиқади в. даволаш: йиринг ўчоғини кесиш ва дренажлаш, некрозга учраган ва ифлосланган тўқималарни кесиб ташлаш ҳамда муносиб антибактериал терапия ўтказиш жарроҳлик инфекцияси йирингли инфекция умумий жарроҳлик контингентининг 1/3 ида кузатилади. ақшда жарроҳлик инфекцияси йилига 10 м...

Этот файл содержит 32 стр. в формате PPTX (18,1 МБ). Чтобы скачать "qo'l-oyoqning fassiyalari va kletchatka bo’shliqlari. yiringli jarayonlarda operatsiyalar", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: qo'l-oyoqning fassiyalari va kl… PPTX 32 стр. Бесплатная загрузка Telegram