bachadon miomasi

PPTX 34 стр. 1,0 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 34
bachadon miomasi bachadon miomasi mirzalatipov mirzahamid mioma nima? бачадон миомаси деб, гормонларга мойил бўлган, мушак тўқимаси ҳамда бириктирувчи тўқималардан ташкил топган хавфсиз ўсмага айтилади. u bachadon yoki bachadon bo’yni devoridagi yaxshi sifatli neoplazmadir. bu kasallik ba’zan fibromioma, leyomioma deb ham ataladi гистологик тузилиши жиҳатидан к.п. улезко-строгонова фикрича, бачадон миомаси, бачадон мушак толаларидан, ҳамда қон томирларнинг мезенхимал элементларидан ривожланади, одатдаги ўлган ҳужайралардан етилиб чиққан tarqalishi гинекологик беморларнинг 10-27% ида 30 ёшга етган беморларнинг 20% ида 40 ёшдан катта беморларнинг эса 40% ида учрайди ko‘p tuqqan va bolasini emizgan ayollarda kam uchraydi. etiologiyasi гормонал ўзгаришлар туфайли, яъни гипоталамус-гипофиз-буйрак усти бези-тухумдон орасидаги муносабатнинг эстроген гормонларнинг кўп ишланиши бирон-бир қисмининг шикастланиши ҳамда бачадондаги ўзгаришлар натижасида хусусан миометрийнинг гиперплазияси туфайли вужудга келиши мумкин. ҳар хил юқумли касалликлар билан бачадон ортиқларининг яллиғланиши бепуштлик etiologiyasi бачадон мушакларини таъминловчи нерв рецепторларининг ғайритабиий қўзғалувчанлиги nasliy moyillik og`ir tug'ruq, abort, kesarcha kesish diabet, gipertireoz, gipertoniya stress intrauterin (bachadon ichi) kontratseptivlarni …
2 / 34
orlikka o`xshab aktiv holatga keladi. tasnifi (joylashuviga ko`ra) bachadon devori ichida osishi – intramural mioma bachadon bo’shlig’ida osishi – submukoz mioma bachadon tashqarisida osishi – subseroz mioma миома тугунчалари 95% бачадон танасида 5% миқдорда бачадон бўйнида учрайди. кўпинча тугунчалар бачадон тубида айниқса бачадоннинг орқа деворида жойлашади бачадоннинг олдинги деворида орқа деворига нисбатан 2 маротаба кам учрайди энг кам учрайдиган жойи 1% да бачадон бўйни ва қиндаги жойлашувидир tasnifi (миома тугунларининг жойлашуви ва ўсиш жараёни йўналаши бўйича) субмукоз, 15-25% шиллиқ ости қаватида жойлашиб, тугунчалар бачадон бўшлиғи томон ўсади. интерстициал, 30% тугунчалар бачадон деворидаги мушак қаватининг орасига жойлашади субсероз, 30% mioma bachadonni boshqa kichik tos a’zolaridan ajratib turuvchi seroz qobiq ostida, bachadonning tashqi tomonida қорин пардасининг остида жойлашган бўлади , агар субсероз тугунлар кўп миқдорда бўлса, худди картошка туганакларига ўхшаб кетади. (qo`shimcha) intraligamentar (boylamlararo) mioma o’sma bachadon tanasi tashqarisidan chiqib, maxsus anatomik tuzilmalar — ayol jinsiy organlarni kichik tosda ushlab turuvchi boylamlar …
3 / 34
ки тўғри ичак томонга қараб ўсган бўлса, шу аъзоларнинг фаолияти бузилади. тухумдон ўлчами жиҳатидан катталашади klinikasi tez-tez siydik chiqarish (katta o’sma tufayli qorin bo’shlig’i bosimining oshishi bilan bog’liq); xomilador bo`lsa xomila tushishi бепуштлик оғриқ (asosan qorin pastida) asoratlari миома оёқчасининг буралиб қолиши миоманинг шишиб некроз бўлиши. шиллиқ ости қавати миомасининг туғилиш аломати, ҳатто бачадоннинг ағдарилиши кузатилиши мумкин. миома тугунларининг инфекцияланиши, йиринглаши. malignizatsiya--эндометрийнинг раки ёки саркомасига айланиши мумкин (1%) кучли профуз қон кетиши анемия (камқонлик). gisterektomiya, peritonit reproduktiv funktsiyaning yo’qotilishi diagnostikasi анамнез. қин орқали текшириш. (zond bilan) узд (утт). функционал тестлар ёрдамида синаш. бачадон бўшлиғини зонд билан текшириш (48-расм). бачадон бўшлиғи ва бачадон бўйни каналини алоҳида-алоҳида қириб гистологик текшириш, бунда эҳтиёткорлик талаб қилинади, чунки тугунчалар некрозга ва қон кетишига сабаб бўлиши мумкин. лапароскопия. гистероскопия ва биопсия қилиш. бунда субмукоз тугунлар асосан аниқланади. гсг-гистеросальпингография-бунда тўлиш нуқсони кузатилади. браун шприци ёрдамида моддани 5 минут давомида юборилади. компьютер ва ядро-магнит-резонанс (ямр) томографияси. utt ultratovushli …
4 / 34
аёллар нурлар билан даволаш зарур бўлган аёллар umumiy davo витамин а-200 000 тб, рыбий жир (балиқ мойи) ёки аевит капсуласини 1х3 маҳал; даволаш 1ой давомида ёки хайз циклининг 16-кунидан 26-кунигача витамин с 0,5мг х3 маҳал ҳайзнинг иккинчи ярмида (16-кундан 26- кунгача). калий йод-0,5 %-1ош қошиқдан 3 маҳал ичилади. ҳар ойда 7-10 кун наҳорга нонуштадан 20-50мин аввал 1/2-1/4 стакан мева шарбатлари: олма, ўрик, олхўри, қизил лавлаги, картошка (алмаштириб ичилади). камқонликни даволаш (феррум-лек,глобекс, феркайл, космофер). бачадон мушакларини енгил қисқартирувчи дориларидан тавсия қилинади (эрготал, лаголилус экстракти) umumiy davo климактерик даврда ременс 5-10 томчидан 3 маҳаличилади, 10-30% йод эритмасини бачадонга қорин пастига электрофорез орқали 6-8 марта буюрилади. нейролептиклардан седуксен, биопасит, нотта, валериана, фриналон суткасига 2,5мг, трифтазин 1-2мг агар яллиғланиш аломатлари ҳам кузатилса (сурункали сальпингоофорит ва б.) продигиозан, пирогенал, нурофен, ибупруфен-тева берилади. пирогенал 25-50мед кунора инъекция қилинади, ҳар гал 25 мед дан ошириб борилади то тана ҳарорати 38 с га кўтарилгунча, бир даволаш курсида 10-30 …
5 / 34
йиш мумкин yuqoridagilardan tashqari… bachadon arteriyalarini embolizatsiyalash (bachadondagi shishlarni qon bilan ta’minlovchi yo‘lni yo‘q qilish) shishlarni konservativ yo‘q qilish (laporoskopiya); kuchli ultratovushli davolash; bachadonni olib tashlash. vaqtida aniqlangan razmeri 2-2.5 sm dan oshmagan bachadon shishlarini oddiy gormonal davolash bilan yo‘q qilish mumkin operativ usulsiz davolash (quydagi hollarda qo`llaniladi) ayol klimaks davriga yaqinlashishi; mioma o’lchamlari 12 haftadan ko’p emas; miomaning sekin o’sishi; jiddiy alomatlar bo’lmasligi. konservativ davo kombinativ oral kontraseptivlar: dezogestrel+etinilestradiol (mersilon, marvelon, novinet), etinilestradiol+norgestrel (ovidon, rigevidon) -- 15 mm gacha bo’lgan bachadon miomatoz sohalarini kichraytiradi. og’riqni pasaytiradi. gonadotropin-rilizing-gormon antogonistlari bachadon miomatozi sohalari kattaligini 50% gacha qisqartirishi mumkin, biroq kasallikning qaytalanishi xavfi mavjud triptorelin (dekapeptil, diferelin), buserelin, gozerelin (zoladeks), leyprorelin (lykrin depo) antiporgestagenlar bachadon miomasini kichraytiradi, og’riqni kamaytiradi. jarrohlikdan oldingi mioma terapiyasi sifatida tavsiya etilishi mumkin fut-ablyatsiya (zamonaviy usul) fokuslangan ultratovushli ablyatsiya — bachadon miomasini jarrohliksiz davolashning progressiv usulidir. muolajaning tamoyili — bu fokuslangan ultratovush (fut) impulslari yordamida bachadondagi miomatoz tugunlarini …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 34 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "bachadon miomasi"

bachadon miomasi bachadon miomasi mirzalatipov mirzahamid mioma nima? бачадон миомаси деб, гормонларга мойил бўлган, мушак тўқимаси ҳамда бириктирувчи тўқималардан ташкил топган хавфсиз ўсмага айтилади. u bachadon yoki bachadon bo’yni devoridagi yaxshi sifatli neoplazmadir. bu kasallik ba’zan fibromioma, leyomioma deb ham ataladi гистологик тузилиши жиҳатидан к.п. улезко-строгонова фикрича, бачадон миомаси, бачадон мушак толаларидан, ҳамда қон томирларнинг мезенхимал элементларидан ривожланади, одатдаги ўлган ҳужайралардан етилиб чиққан tarqalishi гинекологик беморларнинг 10-27% ида 30 ёшга етган беморларнинг 20% ида 40 ёшдан катта беморларнинг эса 40% ида учрайди ko‘p tuqqan va bolasini emizgan ayollarda kam uchraydi. etiologiyasi гормонал ўзгаришлар туфайли, яъни гипоталамус-гипофиз-буйр...

Этот файл содержит 34 стр. в формате PPTX (1,0 МБ). Чтобы скачать "bachadon miomasi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: bachadon miomasi PPTX 34 стр. Бесплатная загрузка Telegram