qon va qon o‘rnini bosuvchi suyuqliklar quyish

PPTX 43 sahifa 3,8 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 43
история переливания крови qon va qon oʼrnini bosuvchi suyuqliklar quyish қон қуйиш тарихи 1492 й. рим папаси иннокентий viii га биринчи марта одам қони қуйилган. 1628 йилда у. гарвей қон айланиш тизимини кашф этди. 1666 йилда инглиз олими р.лоуэр хайвонларга қон қуйиш натижаларини эълон қилди. 1667 йилда француз врачлари ж.б.дени и эмерец қўзичоқ қонини беморга қуйишди. 1820 йилдаинглиз гинекологи дж. бландель яқинда кўзи ёриган аёлга бошқа одамдан олинган қонни қуйди. 1832 йилда г.с. вольф биринчи марта россияда қон қуйишни амалга оширди. 1901 йилда к.ландштейнер қоннинг учта гурухини кашф этди. кейинчалик в.л.мосс ва я.янский қоннинг тўртинчи гурухини кашф этдилар. 1848 йилда а.м.филомафитский қуйилган қоннинг таъсир этиш механизмини очди. 1876 йилда с.п.коломнин харбий дала шароитида биринчи бўлиб қонни тўғридан тўғри қуйишни амалга оширди. 1914 йилда в.а.юревич ва м.м.розенгардт қонни ивишини олдини олиш учун натрий цитрат эритмасини таклиф этишди 1919 йилда в.н.шамов қон гурухини тўғри аниқлаб россияда биринчи марта қон қуйди. 1926 йилда …
2 / 43
к). қон қуйиш учун кўрсатма ва қуйилган қоннинг таъсири қон қуйишга қарши кўрсатмалар жигар ва буйракнинг ўткир етишмовчилиги (ўткир гепатит ва ўткир нефрит). юрак-қон томирлар фаолиятининг декомпенсацияси. кичик қон айланиш доирасида турғунликка (гипертенияга) сабабчи бўлган ўпка касалликларида. аллергик ҳолатлар ва касалликлар (экзема, бронхиал астма ва ҳ.к.). актив сил жараённинг инфильтратив босқичига ўтиши даврида қон қуйишдан олдин бажариладиган чора тадбирлар: бемор ва донор қон гурухларини аниқлаш. резус-омилни аниқлаш. беморнинг зардоби ва донорнинг эритроцитлари ўртасидаги индивидуал мосликни аниқлаш. резус мосликни сув ҳаммомида аниқлаш. биологик мосликни аниқлаш. беморнинг кон зардобини ажратиб олиш стандарт зардоблар резус омилни экспресс усулда аниқлаш қурук пробиркага 2 томчи эритроцитлардан томизилади. ушбу пробиркага 2-3 томчи антирезус-зардобдан томизилади. эҳтиётлик билан аралаштирилади. сўнгра 10,0 мл физиологик эритма қўшилиб, аралаштирилади. натижада ёруғ - оқ фонда кўрилади. агар аралашмада қумсимон масса пайдо бўлса, қон rh+. агар аралашма лойқасимон тус олса, қон rh- резус мосликнианиқлашда индивидуал синама индивидуал серологик синама индивидуал биологик синама қуйилган …
3 / 43
йдиган шароитда сақланган қонни қуйиш натижасида (гемолизга учраган, ифлосланган, денатурацияга учраган). қон қуйиш техникасидаги хатоликлар (ҳаво эмболияси, тромбоэмболия, юракнинг ўткир кенгайиши, оёқ қон томирларида қон айланишининг бузилиши (артерия ичига қон қуйганда). реципиент ҳолатига тўғри баҳо берилмаганлик (қон қуйишга кўрсатма ва қарши кўрсатмаларга эътибор берилмаганлик). юқумли касалликларни орттириш (гепатит, малярия, сифилис, сепсис, спид ва ҳ.к.). пироген реакция аллергик реакция гемотрансфузион шок гемотрансфузион шокнинг клиникаси безовталик ва қўрқув белгилари. кўкрак қафасини қисиши, нафас етишмовчилиги. безгак тутиши буйрак сохаларида, қориннинг пастки қисмларида оғриқ пайдо бўлиши. кўнгил айниши, қусиш. тахикардия, қон босимининг тушиши, юрак фаолиятининг сусайиши. бош айланиши, цианоз. хушини йўқотиш, сфинктерларнинг параличи. қон қуйиш жараёнида асоратлар ривожлангандаги чора тадбирлар: қон қуйишдаги асоратларнинг сабаблари серологик синамаларни ўтказишдаги хатоликлар. қон қуйиш техникасидаги хатоликлар, асептиканинг бузилиши. текширувлар натижаси ва қарши кўрсатмаларни назарда тутмаслик. қонни яроқлилигини нотўғри аниқлаш. реципиент сенсибизациялашганлигини хисобга олмаслик. қон манбалари донор қони киндик-плацента (йўлдош) қони мурда қони аутоқон (паренхимоатоз аъзолар шикастида) гипертония касаллигини …
4 / 43
ган эритроцитлар - музлатилган эритроцитлар - эритроцитлар суспензияси 3. лейкоцитар масса 4. тромбоцитар масса 5. қон ивишини корректорлари фибриноген криореципитат - антигемофил глобулин - фибринолизин - тромбин - фибрин пленкаси - биологик антисептик тампон (бат) - гемостатик губка қон ўрнини босувчи суюқликлар кристаллоид (тузли) эритмалар: натрий хлориднинг изотоник эритмаси, рингер-лок эритмаси, лактосол 2. гемодинамик таъсирга эга суюқликлар: полиглюкин, реополиглюкин, желатинол, поливинол 3. дезинтоксикация таъсирига эга суюқликлар: гемодез, полидез, неокомпенсан, перистон 4. парентерал озиқлантириш учун мўлжалланган суюқликлар: гидролизин, аминопептид, аминозол, инфезол, селепид, селемин парентерал озиқлантириш учун суюқликлар image1.jpeg image2.jpeg image3.jpeg image4.jpeg image5.jpeg image6.jpeg image7.jpeg image8.jpeg image9.jpeg image10.jpeg image11.jpeg image12.jpeg image13.jpeg image14.jpeg image15.jpeg image16.jpeg image17.jpeg image18.jpeg image19.jpeg /docprops/thumbnail.jpeg
5 / 43
qon va qon o‘rnini bosuvchi suyuqliklar quyish - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 43 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"qon va qon o‘rnini bosuvchi suyuqliklar quyish" haqida

история переливания крови qon va qon oʼrnini bosuvchi suyuqliklar quyish қон қуйиш тарихи 1492 й. рим папаси иннокентий viii га биринчи марта одам қони қуйилган. 1628 йилда у. гарвей қон айланиш тизимини кашф этди. 1666 йилда инглиз олими р.лоуэр хайвонларга қон қуйиш натижаларини эълон қилди. 1667 йилда француз врачлари ж.б.дени и эмерец қўзичоқ қонини беморга қуйишди. 1820 йилдаинглиз гинекологи дж. бландель яқинда кўзи ёриган аёлга бошқа одамдан олинган қонни қуйди. 1832 йилда г.с. вольф биринчи марта россияда қон қуйишни амалга оширди. 1901 йилда к.ландштейнер қоннинг учта гурухини кашф этди. кейинчалик в.л.мосс ва я.янский қоннинг тўртинчи гурухини кашф этдилар. 1848 йилда а.м.филомафитский қуйилган қоннинг таъсир этиш механизмини очди. 1876 йилда с.п.коломнин харбий дала шароитида би...

Bu fayl PPTX formatida 43 sahifadan iborat (3,8 MB). "qon va qon o‘rnini bosuvchi suyuqliklar quyish"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: qon va qon o‘rnini bosuvchi suy… PPTX 43 sahifa Bepul yuklash Telegram