sut va doimiy tishlar periodontiti. etiologiya. patogenez. klinik kechishining o’ziga xos xususiyatlari

PPTX 39 стр. 2,1 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 39
презентация powerpoint мавзу: sut va doimiy tishlar periodontiti. etiologiya. patogenez. klinik kechishining o’ziga xos xususiyatlari. периодонт-бу мураккаб кушувчи тукимали анатомик структура булиб/, тиш ва альвеола компакт пластинкаси орасида жойлашган булади. периодонт кушувчи тукимасида хужайра оралик модда билан биргаликда фиброзли коллаген толалар, кон томирлар ва нерв толалари мавжуд. у толалар устиворлигида тузилган специфик кушувчи тукима хисобланади. периодонт тукимаси болаларда юмшок толали кон томирларга, хужайра элементларига бой булганлиги учун хар кандай ташки таъсиротларга реактивлиги юкоридир. болалар ёшида периодонт тукимаси структураси тургун эмасдир. чунки тишлар илдизлари шаклланиши, сурилиши давомида ва боланинг усиши жараёнида периодонт шу жараёнларга мослашиб узгариб туради. периодонт функцияси: таянч босимни таксимловчи пластик трофик сенсор химоя периодонтит периодонтит – бу тиш илдизи атрофидаги кушувчи тукиманинг алтерация, экссудация ва пролиферация каби белгилар билан кечевчи яллигланиш жараёнидир. периодонтитлар этиологияси пулпанинг уткир ва сурункали яллигланиши девитализацияловчи моддаларни куп микдорда куйилиши ёки узок муддат ушлаб туриш пульпитларни экстирпация усулидп даволашда илдиз каналига механик ишлов бериш …
2 / 39
нкали, сурункалиниг уткирлашуви. 4. патоморфологиясига кура: сероз, йиринг, фиброз, гранулематоз, грануляцияланувчи. сут тишлари фаолияти давомида илдизларнинг уч хил холати кузатилади: шаклланиш даври, тургунлик даври ва сурилиш даври. сут ва доимий тишлар илдизларининг ривожланиш жараёни 5 даврдан иборат: усиш ва шаклланиш шаклланган илдиз шаклланмаган чукки тешиги билан бекилмаган чукки тешиги даври шаклланган илдиз шаклланмаган апикал периодонт билан илдиз ва периодонтнинг тулик шаклланиши уткир периодонтитлар альтерация ва экссудация билан киска вакт давом этади ва клиник белгилари кескин намоён булиши билан характерланади. экссудат периодонт тукимасининг коллаген ва фибрил толаларни юмшатади, шу билан биргаликда суяк тукимасини яллигланиш жараёнига тез тортади. шаклланган илдизли сут ва доимий тишларда пулпадаги яллигланиш кушувчи тукима фибробластлари фаоллигида тиш тож пулпасидагина ёки тож ва илдиз пулпасида периодонт тукимасига утмасдан алохида кечиши мумкин. бунда периодонт тукимаси яллигланишдан мустасно булади. болаларда уткир периодонтит кечишининг узига хос хусусиятлари. яллигланиш жараёнининг фаол кечиши чегараланган яллигланишни тезда таркалиб диффуз тус олиши киска муддатли сероз яллигланиш …
3 / 39
тидан тулик устиворлигидагина ривожланади. патоморфологик жихатдан фиброз периодонтитда толали кушувчи тукимада узгариш булиб, чандикланиш холати кузатилади. шу сохада грануляция учоклари, плазматик хужайралар, фибробластлар кон-томир атрофида йигилиши кузатилади. цементобластлар фаолиятининг ошиши чукки тешиги атрофида цементнинг калинлашувига олиб келади. сурункали фиброз периодонтит сурункали грануляциялашган периодонтит периодонтитнинг бошка турларидан кура купрок учрайди. асосан клиник белгисиз кечиб, айрим холларда бемор тишига босилганда, овкат чайнаганда нохуш сезги, сезилар-сезилмас огрик пайдо булади. рентген тасвирда илдиз чуккиси атрофида суякнинг нотекис, чегаралари аник булмаган сурилиши, сийраклашуви аникланади. сурункали грануляцияланувчи периодонтит (схема) сурункали грануляцияланувчи периодонтит сурункали гранулематоз периодонтитлар патомофологиясида тукимада фибробластлар устиворлиги, грануляцияни ураб турувчи ёш кушувчи тукима элементлари аникланади. кушувчи тукимадан фиброз кобик хосил булгани, бунда фиброцит ва фибробластлар асосий рол уйнаши курилади. эпителиал гранулёмада – грануляция атрофини куп кавтли ясси эпителий ураб олади, бу ерда фиброз тукима ва фибробластлар жуда кам учрайди. сурункали периодонтитлар узок муддат давом этувчи жараёни булиб, уларнинг содир булишида пулпа яллигланиши ва унинг …
4 / 39
аклланган пайтида шикастласа усувчи сохани улдириб тиш тож кисмини улишига ёки секвестрларга ажратиб парчаланишига олиб келади. сурункали кечган яллигланиш жараёни хисобига хосил булган грануляцияланувчи тукима тиш куртагини суриши хисобига улар урнини ва холатини узгариши, нотугри жойдан ёриб чикиши кузатилади. доимий тиш куртагини ажратувчи суяк пластинкасини яллигланиш окибатида емирилиши натижасида доимий тишнинг муддатдан олин ёриб чикиши кузатилади. сурункали грануляцияланувчи яллигланиш доимий тиш куртаги ёки фолликуласини камраб олса, рентген тасвирда куйидаги асоратлар аникланади : премоляр тишлар тулаконли шаклланишининг бузилиши окибатида клиник гипоплазия холатлари юзага келади. улган ва инфекцияга туйинган тиш куртаги сурункали инфекция учогини кувватлаб унинг сурункали кечишини таъминлайди. муддатидан олдин чиккан доимий премоляр периодонт тукимасининг етилмаганлиги туфайли перегрузкага учраши окибатида пулпада, периодонтда яллигланиш содир булиши айрим холларда куртакларни ажралиб ковжирашга сабаб булади. яллигланиш кушни тишлар куртагига таркалиши мумкин. сут тишларда радикуляр, доимий тишларда фолликуляр кисталар хосил булишига сабаб булади. сурункали грануляцияланувчи периодонт яллигланишида икки боскич фаркланади: 1) периодонт ёригини грануляция тукимасининг …
5 / 39
н. бунда албатта эод дан фойдаланиши ёки рентген тасвирдан фойдаланиш зарур. сурункали периодонтитдагидек илдиз чуккиси атрофида периодонт ёригини кенгайиши, тишнинг чала чикиши, тишнинг лаб ёки танглай томонга сурилишида хам куриш мумкин. эътиборингиз учун рахмат ! audio1.wav audio2.wav image2.jpeg audio3.wav image3.jpeg audio4.wav image4.jpeg image5.jpeg audio5.wav audio6.wav image6.jpeg image7.jpeg audio7.wav image8.jpeg audio8.wav audio9.wav image9.jpeg audio10.wav image10.jpeg audio11.wav image11.jpeg audio12.wav image12.jpeg audio13.wav image13.jpeg image14.jpeg image15.jpeg image16.jpeg image17.jpeg image18.jpeg image19.jpeg audio14.wav image1.jpeg /docprops/thumbnail.jpeg

Хотите читать дальше?

Скачайте все 39 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "sut va doimiy tishlar periodontiti. etiologiya. patogenez. klinik kechishining o’ziga xos xususiyatlari"

презентация powerpoint мавзу: sut va doimiy tishlar periodontiti. etiologiya. patogenez. klinik kechishining o’ziga xos xususiyatlari. периодонт-бу мураккаб кушувчи тукимали анатомик структура булиб/, тиш ва альвеола компакт пластинкаси орасида жойлашган булади. периодонт кушувчи тукимасида хужайра оралик модда билан биргаликда фиброзли коллаген толалар, кон томирлар ва нерв толалари мавжуд. у толалар устиворлигида тузилган специфик кушувчи тукима хисобланади. периодонт тукимаси болаларда юмшок толали кон томирларга, хужайра элементларига бой булганлиги учун хар кандай ташки таъсиротларга реактивлиги юкоридир. болалар ёшида периодонт тукимаси структураси тургун эмасдир. чунки тишлар илдизлари шаклланиши, сурилиши давомида ва боланинг усиши жараёнида периодонт шу жараёнларга мослашиб узгари...

Этот файл содержит 39 стр. в формате PPTX (2,1 МБ). Чтобы скачать "sut va doimiy tishlar periodontiti. etiologiya. patogenez. klinik kechishining o’ziga xos xususiyatlari", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: sut va doimiy tishlar periodont… PPTX 39 стр. Бесплатная загрузка Telegram