орқа мия нервларининг хосил бўлиши

PPT 10,0 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1461226809_62256.ppt powerpoint presentation «орқа мия нервларининг хосил бўлиши. орқа мия нервларининг орқа шохлари. бўйин ва елка чигаллари». www.arxiv.uz www.arxiv.uz периферик нерв тизими (тизими) – systema nervosum periphericum. переферик нервлар бош мия ва орќа мия ўзакларидан бошланиб, тўќима ва аъзоларгача давом этадщи. перефирик нерв тизимини ташкил этувчи нервлар ќуйидаги гурухларга ажралади: 1) n. spinalis – орќа мия нервлари; 2) n. cranialis – бош мия нервлари; 3) n. antonomicus – автоном (вегетатив) нерв тизими нервлари; переферик нерв тизимсини ћосил этувчи нервлар ўз навбатида ќуйидаги нервларга ажралади: а) n. motorius – харакатлантирувчи нерв; б) n. sensorius – сезувчи нерв; в) n. mixtus – аралаш нерв. бу нерв таркибида – ramus cutaneus – тери шохлари, ramus articularis – бўѓимларини иннервация этадиган шохлар ва ramus muscularis – мушакларни иннервация этувчи шохлар бўлади. нерв – nervus таркибида таъсуротнинг йўналишига кўра афферент нерв толалари – neufibrae afferentes, эфферент нерв толалари – neufibrae efferentes бўлади. иннервация этиш соћасига …
2
кил этади. бу икки илдиз умуртќа поѓанасининг умуртќалараро тешик – fоramen intervertebrale coћaсида ќўшилиб, орќа мия нерв пояси – truncus nervi spinalis ни ћосил этади ва уларнинг миќдори сегментларга тўѓри келиб – 31 жуфт бўлади. хар бир поя – truncus nervi spinalis умуртќа поѓонасидан чиќиб ќуйидаги тармоќларга ажралади: а) ramus meningeus (r. recurrens) – умуртќа каналига ќайтиб кириб, орќа мия пардасини иннервация этади; б) ramus communicans – ќўшилувчи тола – симпатик пояга ќўшилади; в) ramus anterior – аралаш нервлардан иборат бўлиб, уларни таркибида харакатлантирувчи ва сезувчи нервлар бўлади; г) ramus posterior – орќа тармоќлари – аралаш нервлардан иборат бўлиб, уларнинг таркибида харкатлантирувчи ва сезувчи нервлар бўлади www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz www.arxiv.uz …
3
– ramus lateralis ларга бўлинади. i бўйин сегментидан ажралган орќа тармоќ – n. suboccipitalis деб аталиб фаќат ћаракат толаларидан ташкил топади – сезув толалари бўлмайди. бу нерв i ва ii бўйин умуртќалари ва энса суяги орасидаги мушакларни: m.m. recti capitis major et minor; m. semispinalis capitis, m. m. obliqui capitis ларни иннервация этади. ii бўйин сегментининг орќа тармоѓи бўлган – n. occipitalis major – фаќат сезув толаларидан ташкил топиб, энса соћасидаги терини иннервация этади. i, ii, iii бел сегментларидан ажралувчи орќа тармоќларнинг сезув толалари – n. clunium superiores номи билан думбанинг юќори соћа терисида тарќалади. думѓаза сегментлари орќа тармоќларининг сезувчи нервлари – n. clunium medii номи билан думба терисида тарќалади. орќа мия сегментларининг – ramus dorsalis тармоќлари сезувчи ва ћаракатланувчи тармоќларга ажралади. сезувчи тармоќлар сегментга яќин бўлган терида тарќалади: бўйин, кўкрак, бел, думѓаза соћаларининг орќа терисида тармоќланади ва – ramus cutaneus posterior дейилади. ћаракатлантирувчи тармоќлар сегментларга яќин бўлган орќанинг чуќур …
4
i-iv бел сегментининг (l -i - l -iv) олдинги тармоќлари ћисобига бел чигали (plexus lumbalis); ќисман iv бел сегменти, v бел сегменти, думѓаза ва дум сегментларининг олдинги тармоќлари (l-iv - l-v - sc–i - sc–v co) ћисобига думѓаза чигали – plexus sacralis ћосил бўлади. чигал ћосил этишда кўкрак сегментларининг олдинги тармоќлари иштирок этмайди. кўкрак нервлари ќовурѓаларнинг ички юзасининг пастки ќирраси соћасидаги эгат – sulcus costae бўйлаб йўналади ва – n.n. intercostales – ќовурѓалараро нервлар деб номланади. ќовурѓалараро нервлар таркибида сезувчи ва ћаракатлантирувчи нерв толалари бўлади (n. intercostales - аралаш нерв). бу нервнинг сезувчи тармоќлари кўкрак ќафасидаги терини иннервациялайди. 8-12 нчи ќовурѓалараро нервлар ќорин деворига давом этганлигидан, унинг сезувчи тармоќлари ќорин терисини иннервация этади. n. n. intercostales нинг ћаракатлантирувчи толалари кўкракнинг хусусий (аутахтон) мушакларини: m. m. intercostales externi, m. m. intercostales interni, m. m. subcostales, m. transversus thoracis ларни иннервациялайди. пастки кўкрак сегментининг тармоќлари ќорин деворида тугаганлиги учун унинг ћаракат толалари …
5
ил этишда ќатнашадиган нерв –i ќовурѓалараро нервидан ажралади; е) r. cutaneus anterior pectoralis – кўкракнинг олдинги соћасидаги терида тарќалади. бу нервдан – r.r. mammarii mediales шохи чиќиб, сут безининг медиал соћасида тарќалади; n) r. cutaneus anterior abdominalis – ќориннинг олдинги юзасидаги терисида тарќалади; m) n. subcostalis – ќовурѓа остидаги мушакларга йўналади. www.arxiv.uz www.arxiv.uz бўйин чигали– plexus cervicales. бўйин чигали – plexus cervicales, бўйин сегментларининг олдинги тармоќларининг c -i - c -iv сегментлари ћисобига ћосил бўлади. бу чигал – m. sternocleidomastoideus мушагининг орќасида жойлашади. чигалдан чиќаётган тармоќлар 3 гурућга: сезувчи, ћаракатлантирувчи ва аралаш нервларга бўлинади. сезувчи тармоќлар: n. occipitalis minor – энсанинг кичик нерви – энса соћасининг терисини иннервация этади. n. auricularis magnus – ќулоќ супрасининг терисини иннервация этадиган катта нерв. бу нервдан олдинги шох – ramus anterior ва орќа шох ramus posterior ажралади 3.n. transversus colli – бўйиннинг кўндаланг нерви - бўйин терисини иннервация этади. бу нервдан устки шох – …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"орқа мия нервларининг хосил бўлиши" haqida

1461226809_62256.ppt powerpoint presentation «орқа мия нервларининг хосил бўлиши. орқа мия нервларининг орқа шохлари. бўйин ва елка чигаллари». www.arxiv.uz www.arxiv.uz периферик нерв тизими (тизими) – systema nervosum periphericum. переферик нервлар бош мия ва орќа мия ўзакларидан бошланиб, тўќима ва аъзоларгача давом этадщи. перефирик нерв тизимини ташкил этувчи нервлар ќуйидаги гурухларга ажралади: 1) n. spinalis – орќа мия нервлари; 2) n. cranialis – бош мия нервлари; 3) n. antonomicus – автоном (вегетатив) нерв тизими нервлари; переферик нерв тизимсини ћосил этувчи нервлар ўз навбатида ќуйидаги нервларга ажралади: а) n. motorius – харакатлантирувчи нерв; б) n. sensorius – сезувчи нерв; в) n. mixtus – аралаш нерв. бу нерв таркибида – ramus cutaneus – тери шохлари, ramus articularis – ...

PPT format, 10,0 MB. "орқа мия нервларининг хосил бўлиши"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.