xx asr boshlari o’zbek navoiyshunosligining o’ziga xos xususiyatlari

PPT 26 pages 1010.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 26
note pad and pen business powerpoint template reja: 1. xx asr adabiyotshunosligi – navoiyshunoslik taraqqiyotida yangi bosqich. 2. xx asr boshlarida navoiy asarlarini o’rganishga qiziqishning ortishi. 3. turkologlarning i qurultoyi va navoiyshunoslik rivoji. 4. o’zbek navoiyshunosligining o’ziga xos xususiyatlari. 20 – 30-yillarda: o‘tgan asrning 20-30 yillaridan boshlab yurtimizda alisher navoiy ijodini chinakam ilmiy mezonlar asosida o‘rganishga kirishildi. bu sohadagi dastlabki qadam sifatida abdurauf fit-ratning “navoiyning forsiy shoirlig‘i ham uning forsiy devoni to‘g‘risinda” (“maorif va o‘qitg‘uchi” jurn., 1925) va “farhod-u shirin” dostoni to‘g‘risida” (“alanga” jurn., 1930) maqolalarini ko‘rsatish mumkin. 1919-yildan boshlab alisher navoiy tavalludining hijriy-qamariy sana hisobidagi 500 yilligini nishonlash uchun turkiston muxtor jumhuriyati hukumati va turkiston o‘lka musulmon byurosi tomonidan tayyorgarlik ishlari boshlab yuboriladi. 1925-yilning 11-iyulida o‘lka musulmon byurosi huzuridagi o‘zbekshunoslik qo‘mitasi “alisher navoiyning 500 yillik yubileyiga tayyorgarlik ishlarini boshlash haqida” qaror qabul qiladi va shu munosabat bilan ko‘plab ishlar amalga oshiriladi. 1926-yilning 4-mart kuni navoiy yubileyi birinchi turkologiya qurultoyi …
2 / 26
нинг бойлиғи шу ўртаға йиғилғон эди. бу воқеаларда ироқ, хуросон ва балхнинг марказий шаҳарлари бағдод, ҳирот, нишопур, балх дунё тижорасининг йўллари устида эдилар. ҳиндининг қамишлари, чиннинг санъаткорона ишланғон ва тўқилғон асбоб ва кийимликлари, миср ва шомнинг помбиқ, ипак қоғозлари, эроннинг қимматбаҳо тошлари, хулласи, дунёнинг бир томонидан иккинчи томониға ҳар нарса бу йўллардан ўтар эди. мана шу замонларда эдиким, ислом маданиятининг етиштирғон ҳаким ва адиблари дунёда ягоналик туғини кўтарган эдилар. ҳаким саноий, мавлоно жалолиддин румий, фаридиддин аттор, абу али ибн сино, форобий, хайём каби энг буюк ва машҳур кишилар шу асрнинг етиштирган кишилари орасидадир. бу ўрта аср маданиятининг иккинчи бир варағи бўлғон 8, 9, 10 аср турк даҳосининг асрий маданияти ўзлаштириб очилғон ва юксалган бир давридир. таржимайи ҳоли ва тарбияси ўрта осиёнинг шу «олтун даври»нинг 844 ҳижрийсида эдиким, бу кун турк адабиётининг отаси саналатурғон алишербек ҳиротда дунёга келди. алишернинг отаси ганжинаи баҳодир темур болаларининг хизматларида юратурғон маъмурлардан бири эди ва ҳижо …
3 / 26
исида ҳар вақт сўз очилса, навоий у билан кўришганини ва унинг навоий тўғрисида илтифоткорона қарағонини ва шунинг учун доимо унинг руҳониятининг ёрдамида бўлишини таманно қилар эди. энг буюк сўфийлардан сайид аҳмад ардашернинг яқин мусоҳибларидан ва бу киши ҳақида жуда самимий эди — доимо «бугун умрида бу зот каби мукаммал бир шахсиятга учрамаганини» такрор қилар эди. мавлавий жомий эса навоийнинг пири эди. бу кишига муҳаббати шу қадарким, ҳар асарида ҳеч бўлмаса, бир-икки саҳифа бу зотнинг тавсифига ҳаср қилғондир. жомий ҳам ўзининг «баҳористон»ида навоий тўғрисида айрим бир фасл айириб, унинг мадҳ, саносида шунча муболаға қиладирким, у асрда унча буюк одамдан ҳеч ким бу илтифотни кўрган эмасдир. мавлавий жомий воситасида нақшбандға интисоб этди. бу манзумайи фикрия таъсири билан навоий 38 ёшда, 881 ҳижрийда касб-камолга машғул бўлди. илмий, адабий шахсияти кўрдикким, навоий отасининг қўлида экан, илмий, адабий бир муҳитда эди. отаси бир шоир ва эски анъанавий бир шоир бўлиш сифати билан ҳам асрий ва …
4 / 26
шоҳларнинг тожларининг зийнатидир, биласизми нима учун? у бошда хом хаёллар пиширмаккагина ярайтурғон бир учқундир. навоий бир мужиддир юқоридаги бўлимларда навоийнинг муҳити ва асрининг буюкларини айтдик. табиий, сўз боришидан маълумким, бу муҳит ҳар қанча турк аралаш бўлса ҳам, эрон-форс муҳитидир ва бу шахслар ҳар нақадар турклар бўлса-да, форс унсурлар кўпчиликдир ва табиий, турк аралаш бир форс маданий соҳасидир. навоийнинг асли мухим шахсияти на мутасаввуфлиги, на шоирлиги, на тарих ёзғонидир. унинг мумтозлиги шундай қайнагон ва юзларча йилдан бери сингиб кетган форсликнинг марказида турклар муассасаларини қуришидир. навоийнинг форсға ва форс маданиятиға бир душманлиғи йўқдир, у тўғридан-тўғри миллатчи ва туркликни севатурғон бир шахсиятдир. навоий ўз асарларида форсчанинг нозик, оҳангдор бўлғонини ва у билан шеър айтиш қулай ва хуш келатурғонлигини айтадир. лекин «модомики, биз айри ирқмиз ва айри бир тил эгасимиз, нима учун ўз элимиз тушунатурғон қилиб ўз тилимиз билан ёзмайлик?» дейдир. форс тили ишлатиш билан нозиклашган экан, нечун турк тили шундай бўлмасун. форсда бу …
5 / 26
ри қарши исён қилди ва ўзининг «муҳокамат ул-луғатайн» отли асарида туркчанинг форсийдан ҳеч вақт қолишмаслигини, балким ундан қат-қат ортуқ ва бой эканини исбот этди. «модомики, навоий шу фикрдадир, нима учун форсийча бир девон бир неча қасида ва бир неча асарлар ёзди?» деган эътироз бўлиши мумкиндир. бир киши ўз фикрини қабул қилдирмоқ учун энг олдин ўзининг мухотабларича бир савиядан бўлиши керакдир. алишер ҳам шу йўлни тутди. бошлаб уларнинг ўз йўлларида шеьрлар, асарлар ёзди, камолини кўрсатди ва сўнгра ўзининг сирини очди ва дардини сочди. навоийнинг султон ҳусайн ва ундан кейинғи даврға қилғон хизмати ва қилдирғон гаъсири кучли ва кўбдир. у доимо илм, фазл эгаларини тарбият қилар, уларга вазифалар белгилар ва асарлар ёздирар эди. навоийға бағишланиб жуда кўб асарлар ёзилғондир. султон ҳусайн асари тўғрисида бошқа асарларга қарағонда бизда кўб манба ва маъхазлар бор. буларнинг энг биринчиси навоий (да)дир. вазифа: фитратнинг «навоийнинг форсий шоирлиги ҳам унинг форсий девони тўғрисида». «маориф ва ўқитғувчи», 1925 йил, …

Want to read more?

Download all 26 pages for free via Telegram.

Download full file

About "xx asr boshlari o’zbek navoiyshunosligining o’ziga xos xususiyatlari"

note pad and pen business powerpoint template reja: 1. xx asr adabiyotshunosligi – navoiyshunoslik taraqqiyotida yangi bosqich. 2. xx asr boshlarida navoiy asarlarini o’rganishga qiziqishning ortishi. 3. turkologlarning i qurultoyi va navoiyshunoslik rivoji. 4. o’zbek navoiyshunosligining o’ziga xos xususiyatlari. 20 – 30-yillarda: o‘tgan asrning 20-30 yillaridan boshlab yurtimizda alisher navoiy ijodini chinakam ilmiy mezonlar asosida o‘rganishga kirishildi. bu sohadagi dastlabki qadam sifatida abdurauf fit-ratning “navoiyning forsiy shoirlig‘i ham uning forsiy devoni to‘g‘risinda” (“maorif va o‘qitg‘uchi” jurn., 1925) va “farhod-u shirin” dostoni to‘g‘risida” (“alanga” jurn., 1930) maqolalarini ko‘rsatish mumkin. 1919-yildan boshlab alisher navoiy tavalludining hijriy-qamariy sana hisobi...

This file contains 26 pages in PPT format (1010.5 KB). To download "xx asr boshlari o’zbek navoiyshunosligining o’ziga xos xususiyatlari", click the Telegram button on the left.

Tags: xx asr boshlari o’zbek navoiysh… PPT 26 pages Free download Telegram