avtomatlashtirilgan axborot tizimi

PPT 42 стр. 4,8 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 42
лекция 2. структура и классификация информационных систем mavzu: axborot tizimi tushunchasi va uning tarkibiy qismlari reja: avtomatlashtirilgan axborot tizimining tushunchasi tizim tushunchasi va uning hususiyatlari dasturiy ta’minot tizim-tushunchasi tizim ( sistema) deganda, yagona maqsad yo'lida bir vaqtning o'zida ham yaxlit, ham o'zaro bog'langan tarzda faoliyat ko'rsatuvchi elementlar ( ob'ektlar) majmuasi tushuniladi. demak, har qanday tizim biror bir aniq maqsad yoʻlida xizmat qiladi. masalan, sizga ma'lum bo'lgan shаhar telefon tarmoqlari tizimi, insondagi yurak qon- tomir tizimi, asab tizimi va boshqalar sun'iy yaratilgan va tabiiy tizimlarga misol bo'la oladi. ularning har biri tizimga qo'yiladigan barchа shartlarga javob beradi, ya'ni har biri o'ziga xos yagona maqsad yoʻlida faoliyat ko'rsatadi va tizimni tashkil etuchi elementlardan iborat. axborot tizimi nima (at) — axborotni saqlash, qidirish va qayta ishlash uchun moʻljallangan, axborotni taʼminlovchi va tarqatuvchi hamda tegishli tashkiliy resurslar (inson, texnik, moliyaviy va boshqalar) tizimidir at axborotga ehtiyojmand odamlarni oʻz vaqtida toʻgʻri maʼlumot bilan taʼminlash, yaʼni …
2 / 42
ilish va yangi mahsulotlar va xizmatlarni yaratish uchun zarur bo‘lgan axborotlarni yaratadilar - bu kiritish, ishlab chiqish va chiqarishdir. kiritish jarayonida tashkilot ichki yoki tashqi muhitdan tekshirilmagan ma'lumotlar qayd qilinadilar yoki yig‘iladilar. ichki axborotlar korxonada ishlab chiqarishni borishi, rejani bajarilishi, sexlar, uchastkalar, xizmatlarning ishlari, ishlab chiqarilgan mahsulotlarni sotilishi haqidagi ma'lumotlarni aks ettiradilar. axborot tizimi oraliq, ma'lumotnomaviy va yakuniy natijalarni saqlanishini amalga oshiradi. yuqorida sanab o‘tilgan jarayonlarni amalga oshirish uchun belgilangan resurslar zarurdir. bunday resurslar ma'lumotlar, xodimlar, axborottexnologiyalari va foydalanuvchiga yo‘riqnomalardan iboratdir. axborot tizimining namunaviy tarkimi ахборот технологияси тушунчаси ахборот технологиясига таъриф технология грек тилидан (techne) таржима қилинганда санъат, усталик, билиш, англаш каби маънолоарни англатади. жараён деганда олдимизга қўйилган мақсадга эришиш учун бажариладиган харакатларнинг йиғиндиси тушунилади. жараён инсон томонидан танланган турли восита ва усуллар йиғиндисидан ташкил топган стратегияни тадбиқ этилиши билан ифодаланади. ахборот технологияси, моддий ресурсларни қайта ишлаш технологиясига ўхшаб кетади моддий ресурсларни қайта ишлаш технологияси моддий ресурслар махсулот ахборот технологияси …
3 / 42
ълумотларни қайта ишловчи ахборот технологиялари характеристикаси ва қўлланилиши маълумотларни қайта ишловчи ахборот технологиялари, олдиндан мавжуд бўлган маълумотлар ва алгоритмлар устида бошқа стандарт процедураларга эга бўлган топшириқлар бажариш учун хизмат қилади бу технология юқори малакага эга бўлмаган фойдаланувчиларда кўп учрайдиган қийин вазифаларни бажаради ахборот технологияларининг асосий турлари маълумотларни қайта ишловчи ахборот технологиялари асосий компонентлари маълумотлар базаси маълумотларни қайта ишлаш гурухларга бўлиш тартиблаш қисқар-тириш ҳисоблаш ҳисобот тайёрлаш дав-рий сўров асосида маълумот йиғиш ташқи муҳитдан олинадиган маълумотлар тайёр ахборот маълумки барча ташкилот ва фирмалар товар ишлаб чиқаради ёки хизмат кўрсатади. ҳар бир бажарилган вазифалар маълумотларни ёзиш (руёхатга олиш) билан кузатиб борилади. шу сабабли маълумотлар йиғилади ва пайдо бўлади маълумотлардан фойдаланиб янги ахборот олиш учун қуйидаги операциялар бажарилади синфларга ва гурухларга бўлиш. бошланғич маълумотлар одатда код ёки символлар билан ифодаланади. бу кодлар маълум объектларнинг белгилари ҳисобланиши мумкин. кодларни синфларга ажратиш эса ўз навбатида объектларни маълум бир гурухларга ажратади. бу эса кўп миқдордаги маълумотларни қайта …
4 / 42
умотлар бўлиб хизмат қилиши мумкин. ташкилот рахбарлари ва мижозлар учун хужжат ёки ҳисоботлар тайёрланади. бу ҳисоботлар даврий, яъни ойлик, квартал ёки йиллик даврлар учун тайёрланиши мумкин. сўров асосида тайёрланадиган ҳисоботлар эса исталган давр учун тайёрланиши мумкин ахборот технологиялари ва ахборот тизимлари ўртасидаги нисбат ахборот технологиясининг асосий мақсади дастлабки ахборотни қайта ишлаш бўйича мақсадли ҳаракатлар натижасида фойдаланувчи учун зарур бўлган ахборотни олишдан иборатдир. ахборот тизими таркибий қисмлари компьютерлар, компьютер тармоқлари, дастурий маҳсулотлар, маълумотлар базаси, одамлар, алоқанинг турли техник ва дастурий воситалар ва ҳ.к.лардан иборат бўлган муҳит ҳисобланади. ахборот тизимининг асосий мақсади – ахборотни сақлаш ва узатишни ташкил этиш. ахборот тизими ахборотга ишлов беришнинг “одам – компьютер” тизимидан иборатдир. ахборот тизимининг функцияларини унга йўналтирилган атни билмасдан туриб амалга ошириб бўлмайди. ат ахборот тизими соҳасидан ташқарида ҳам мавжуд бўлиши мумкин. шундай қилиб, ат анча кенг тушунча бўлиб, ахборот жамиятида ахборотни ўзгартириш жараёнлари тўғрисидаги ҳозирги замон тасаввурларини акс эттиради. иккита ахборот технологиясини – бошқарув …
5 / 42
ижобий сифат. нуқсон - номукаммаллик, қоидаларга, мезонларга номувофиқлик. хулоса - муайян бир фикрга, мантиқий қоидалар бўйича далилдан натижага келиш. «веер» технологияси ахборот технологиялари компонентлари замонавий ахборот тизимлари ахборот технологиялардан жуда кенг фойдаланади ва унга таянади. ахборот технологиялари тўрта асосий элементлардан иборат: компьютер аппарат таъминоти; компьютер дастурлари; маълумотларни саклаш; коммуникация технологиялари. компьютер аппарат таъминоти компьютер аппарат таъминоти тўрт асосий элементдан иборат: киритиш қурилмаси, ишлов бериш қурилмаси, маълумотни сахлаш қурилмаси ва чикариш қурилмаси. маълумотларга ишлов бериш кобилияти компьютер тизимини жуда ҳам мухим аспекти хисобланади. ишлов бериш процессорларнинг амаллар бажариши билан ва асосий хотиранинг ўзаро таъсирдан мавжуд бўлади. процессор учта элементлардан ташкил топади: арифметик-мантиқий қурилма, бошқариш қурилмаси ва регистрлар. арифметик-мантиқий қурилма математик ва мантиқий операцияларни бажаради. бошқариш қурилмаси кетма-кетлик усулида дастурнинг кўрсатмаларини олиб, расшифровка қилади ва маълумотларнинг кириш ва чиқишини бошқаради. регистрлар жуда тезкор хотира майдони бўлиб, операцияларни бажариши олдидан, бажариш вақтида ва бажаргандан кейин маълумотларни вақтинча сақлаш учун ишлатилади. асосий хотира (оператив …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 42 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "avtomatlashtirilgan axborot tizimi"

лекция 2. структура и классификация информационных систем mavzu: axborot tizimi tushunchasi va uning tarkibiy qismlari reja: avtomatlashtirilgan axborot tizimining tushunchasi tizim tushunchasi va uning hususiyatlari dasturiy ta’minot tizim-tushunchasi tizim ( sistema) deganda, yagona maqsad yo'lida bir vaqtning o'zida ham yaxlit, ham o'zaro bog'langan tarzda faoliyat ko'rsatuvchi elementlar ( ob'ektlar) majmuasi tushuniladi. demak, har qanday tizim biror bir aniq maqsad yoʻlida xizmat qiladi. masalan, sizga ma'lum bo'lgan shаhar telefon tarmoqlari tizimi, insondagi yurak qon- tomir tizimi, asab tizimi va boshqalar sun'iy yaratilgan va tabiiy tizimlarga misol bo'la oladi. ularning har biri tizimga qo'yiladigan barchа shartlarga javob beradi, ya'ni har biri o'ziga xos yagona maqsad yoʻlida ...

Этот файл содержит 42 стр. в формате PPT (4,8 МБ). Чтобы скачать "avtomatlashtirilgan axborot tizimi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: avtomatlashtirilgan axborot tiz… PPT 42 стр. Бесплатная загрузка Telegram