temir – uglerod qotishmalari

PPTX 6 sahifa 93,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 6
слайд 1 мавзу: темир – углерод котишмалари темир ва унинг хоссалари. цементит ва унинг хоссалари. fe – fe3c системасидаги структуралар. fe – fe3c системасининг холат диаграммаси. темир рудалари. aim.uz темир котишмаларидан энг мухимларини хозирги замон машинас озлигининг асоси булган пулат билан чуян ташкил этади. пулат билан чуян эса темир – углерод котишмалари деб аталади. темир-юмшок, пластик, кулрангрок тусда товланадиган ок металл булиб, 15390с да суюкланади. баъзи металларда, шу жумладан темирда хам, яхши магнитланиш хосаси булади. темирнинг бу хоссаси ферромагнитлик хоссаси дейилади. металлнинг ферромагнитлик хоссаси бутунлай йуколадиган температура кюри нуктаси деб аталади. 768 билан 911ос температуралар орасидаги α-темир магнитланмайди, шунинг учун у β-темир деб аталади. aim.uz таркибидаги темир атомларининг урнини бошка металларнинг атомлари олишидан хосил булган бирикма легирланган цементит деб аталади ва me3c формула биланбелгиланади. цементит (ц) - темирнинг углерод билан хосил килган химиявий бирикмаси (fe3 c) булиб, таркибида 6,67% с булади. перлит (п) – бу структура феррит билан цементит майин …
2 / 6
деб аталади. котишма совитилаверса, бу процесс давом этиб,феррит таркибидаги углерод микдори 0,01% га тушиб колади. суюк котишмадан ажралиб чикадиган цементит бирламчи цементит деб,аустенитдан ажралиб чикадигани эса иккиламчи цементит деб аталади. таркибида 2,14% ортик углерод булган котишмалар чуян деб аталади. fe-fe3c системасида углерод химиявий бирикма (fe3c) таркибига кирган холда булади ва таркибида 2,14% дн ортик углерод булган котишманинг синик ялтирок ок тусда куринади, шунинг учун бундай котишмалар ок чуян дейилади. aim.uz таркибида 4,3% дан кам, аммо 2,14% дан ортик углерод булган котишмалар эвтектикагача булган чуянлар деб, таркибида 4,3% углерод булган котишма эвтектик чуян деб, таркибида 4,3% ортик углерод булган котишмалар эса эвтектикадан кейинги чуянлар деб аталади. металл ишлаб чикариш процесси металлургия деб аталади. кора металлар ишлаб чикариш процесси кора металлургия дейилади. рудаларни суюклантириб, улардан металлар ажратиб олиш усули пирометаллургия усули деб аталади. таркибида чуян ишлаб чикариш учун арзийдиган микдорда темир булган тог жинслари темир рудалари дейилади. aim.uz /docprops/thumbnail.jpeg
3 / 6
temir – uglerod qotishmalari - Page 3
4 / 6
temir – uglerod qotishmalari - Page 4
5 / 6
temir – uglerod qotishmalari - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 6 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"temir – uglerod qotishmalari" haqida

слайд 1 мавзу: темир – углерод котишмалари темир ва унинг хоссалари. цементит ва унинг хоссалари. fe – fe3c системасидаги структуралар. fe – fe3c системасининг холат диаграммаси. темир рудалари. aim.uz темир котишмаларидан энг мухимларини хозирги замон машинас озлигининг асоси булган пулат билан чуян ташкил этади. пулат билан чуян эса темир – углерод котишмалари деб аталади. темир-юмшок, пластик, кулрангрок тусда товланадиган ок металл булиб, 15390с да суюкланади. баъзи металларда, шу жумладан темирда хам, яхши магнитланиш хосаси булади. темирнинг бу хоссаси ферромагнитлик хоссаси дейилади. металлнинг ферромагнитлик хоссаси бутунлай йуколадиган температура кюри нуктаси деб аталади. 768 билан 911ос температуралар орасидаги α-темир магнитланмайди, шунинг учун у β-темир деб аталади. aim.uz та...

Bu fayl PPTX formatida 6 sahifadan iborat (93,0 KB). "temir – uglerod qotishmalari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: temir – uglerod qotishmalari PPTX 6 sahifa Bepul yuklash Telegram