веб сахифа яратиш учун нималар керак биринчи веб сахифа

DOC 55,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1352354094_31857.doc веб сахифа яратиш учун нималар керак www.arxiv.uz веб сахифа яратиш учун нималар керак? биринчи веб сахифа режа: 1. матн мухаррирлари. html мухаррирлари. 2. анимациялар яратиш. мультимедиа элементлари. 3. файлларни жойлаштириш усуллари. файлларни кандай номлаш керак? 4. html шаблонни яратиш 5. веб сахифанинг танаси. абзацлар. теги. 6. саклаш ва синаб кўриш. .:a:. windows мухитидаги матн мухаррирлари: notepad, textpad, ultraedit, edutplus. кўрсатилган хамма матн мухаррирлари ёрдамида html кодларни ёзишда кўллаш мумкин. кўпгина матн мухаррирларида html кодларни хатто программалаштириш тилларида кодларни ёзиш жуда кулай. баъзилари автоматик равишда операторлар, функцияларни таниш ва уларни хар-хил рангларда тасвирлаш имкониятига эга. баъзи матн мухаррирларида html хужжатни веб браузерда синаб кўриш тугмаси мавжуд. html хужжатни яратишга мўлжалланган махсус программалар (html мухаррирлар) хам мавжуд: frontpage, adobe golive, macromedia dreamweaver, nestcape composer. мухаррирлар 2 турга бўлинади: код мухаррирлари. wysiwyg технологияси (what you see is what you get – нимани кўрсанг ўшани оласан) асосида ишлайдиган мухаррирлари. бу мухаррирлар ёрдамида фойдаланувчи …
2
com/flash/) дан ташкари coffeecup firestarter (http://www.coffeecup.com) дан фойдаланиб анимациялар яратиш мумкин. агар фойдаланувчи мультимедиа сахифасина ятармокчи бўлса, кўшимча инструментлардан фойдаланишига тўгри келади, масалан, quick time,windows media ёки бошка мультимедиа программалари. microsoft компанияси windows me ва ундан кейинги чикарган ос ларида windows movie maker программасини кўшиб чикараяпти. бу программа ёрдамида видео роликларни тахрирлаш мумкин бўлади. яна sound forge xp (http://www.soniefoundry.com) программасидан товушларни тахрирлаш ва конвертация килишда фойдаланиш мумкин. .:c:. веб сахифалар яратишда файлларни жойлаштиришнинг куйидаги усуллари мавжуд: хамма файллар битта каталогда. бир нечта html сахифали ва бир нечта тасвирларга эга кичик сайтларни яратишда хамма файлларни битта каталокка жойлаштириш мумкин. бу усулнинг кулайлиги шундаки, ўзаро мурожаатларда хеч канака йўл кўрсатиш шарт эмас. ёмон томони эса, сайт ривожланиб, кенгайиб борса, файллар кўпайиб, хаммаси аралашиб кетади. функционал каталоглар. мураккаб сайтларни яратишнинг бир усулидир. хар бир каталогда системанинг битта функцияли кисми жойлаштирилади. энг юкорида бошлангич файл – index.htm, ва унга тегишли тасвирлар бўлади. каталоглар номлари …
3
http://www.microsoft.com деб ёзилса http://www.microsoft.com/index.htm файлини юклайди. файлни саылашга унга мантиыий ном танлаш керак бўлади. файл номидан уни бошка файллардан осон ажрата олиш керак. масалан, about_inst.htm, fiz_mat.htm, rector.jpg каби ном кўйиш максадга мувофик. .:d:. notepad ни очамиз. html файлни яратишни бошлаймиз. сарлавха ёзиш учун: теглари ёзилади. браузер бу теглар ўртасидаги матнни сарлавха деб тушунади ва браузернинг энг тепа кисмига шу матнни ёзади. энди сахифанинг танасини хосил киламиз: бу теглар ўртасига хамма матн ва тасвирларни жойлаштириш керак. html шаблон бўлиши учун html сахифанинг сарлавха ва танасини ўз ичига олган куйидаги зарур теглар етишмаяпти: демак html шаблон куйидаги кўринишга эга бўлди: ва теглари ўртасига куйидаги тегларни жойлаштириш мумкин: ... - хужжат номи. масалан: ждпи нинг веб сахифаси – маълумотлар хакидаги маълумот. яъни бу ерда асосий терминлар ёзилади. кидирув системалари ишлаганда айнан шу терминлар бўйича кидириш ишини олиб боради, сайтларни топади. масалан: content 50-200 та сўзни ўз ичига олиши мумкин. name=(”keywords”, “autor”, “copyright”, “description”) …
4
шганлигини текшириб кўриши керак. саклаш ва синаб кўриш кетма-кетлиги: file -> save file хамма ўзгаришларни саклаш. браузерда шу файлни очиш керак. open -> file натижани кўриш агар бирор жойи тўгри ишламаса, матн мухарририга кайтиб хатоларни тўгрилаш керак агар сахифа веб браузерда очик холда турган бўлса обновить тугмасини босиб ўзгаришларни текшириш керак foydalanilgan adabiyotlar: 1. i.a. кarimov dexqonchilik taraqqiyoti – farovonlik manbai, t, 1994 2. ta’lim to’g’risidagi qonun. кadrlar tayyorlash milliy dasturi, t., 1997. 3. informatika. pod redaksiey professora n.m,makarovoy m., «finansi i statistika» 1997 4. v.e. figurnov ibm pc dlya polzovateley. m., 1990 5. n.x.noraliev.,n.qilichev informatika, o’quv qo’llanma, 2004 y 6. raxmonqulova ibm pc shaxsiy kompyuterlarida ishlash. sharq nmк-s print. n.,1998 7. n.x.noraliev va boshqalar. informatika va hisoblash texnikasi. t.,1996 8. a.abduqodirov ehm, algoritm, dastur, t., 1992 9. m.m.aripov, j.o’. muxammadiev informatika, informasion texnologiyalar (oliy o’quv yurtlari uchun darslik).,t.2004 10. s.s.g’ulomov, a.t.shermuxamedov, b.a.begalov «iqtisodiy informati-ka» toshkent»sharq» 2000. 11. aripov m. …
5
веб сахифа яратиш учун нималар керак биринчи веб сахифа - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"веб сахифа яратиш учун нималар керак биринчи веб сахифа" haqida

1352354094_31857.doc веб сахифа яратиш учун нималар керак www.arxiv.uz веб сахифа яратиш учун нималар керак? биринчи веб сахифа режа: 1. матн мухаррирлари. html мухаррирлари. 2. анимациялар яратиш. мультимедиа элементлари. 3. файлларни жойлаштириш усуллари. файлларни кандай номлаш керак? 4. html шаблонни яратиш 5. веб сахифанинг танаси. абзацлар. теги. 6. саклаш ва синаб кўриш. .:a:. windows мухитидаги матн мухаррирлари: notepad, textpad, ultraedit, edutplus. кўрсатилган хамма матн мухаррирлари ёрдамида html кодларни ёзишда кўллаш мумкин. кўпгина матн мухаррирларида html кодларни хатто программалаштириш тилларида кодларни ёзиш жуда кулай. баъзилари автоматик равишда операторлар, функцияларни таниш ва уларни хар-хил рангларда тасвирлаш имкониятига эга. баъзи матн мухаррирларида html хужжатн...

DOC format, 55,0 KB. "веб сахифа яратиш учун нималар керак биринчи веб сахифа"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.