gidrotexnika qurilish ishlarini tashkil etishlarini takomillashtirish

PPTX 21 pages 970.3 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 21
xajmiy nasoslar «gidrotexnika qurilish ishlarini tashkil qilish» №5-o’quv amaliyoti mavzu:«gidrotexnika qurilishida gruntni tashish va zichlash ishlari.qazilmalar va to'kma inshootlar qurilishi texnologiyasi » ishlab chiqarish ta’limi ustasi: i.m.islomov 1 reja: грунт ташиш ва зичлаш ишлари. автомобил ва трактор транспорти грунтларни зичлаш ишлари. грунтни динамик таъсир этиб ва сувга ташлаб зичлаш. тўкма иншоотлар қурилиши. адабиётлар: 1, 2, 3. таянч иборалари: ташиш ва зичлаш, иш унумдорлиги, техник иш унумдорлиги, юклашлар сони, тасмали узатмалар, каток. қўлланиладиган таълим технологиялари: диалогик ёндошув, муаммоли та’лим. grunt tashish va zichlash ishlari. suv xo'jaligi qurishlarining o'ziga xos xususiyatlaridan biri unda ko'p miqdorda yer ishlari bajarilishidir. ayrim qurilish ob'ektlarida hatto 100 foizgacha yer ishlari bajariladi. qurilish amaliyotidan ma'lumki yer ishlarini bajarishda asosan qazish, tashish, to'kish, yumshatish, zichlash jarayoni bilan bog'liq ishlar bajariladi. bu ishlarni bajarishda transport, ya'ni gruntni tashish alohida o'rin egallaydi. ayrim qurilish ob'ektlarida gruntni tashishga bo'lgan xarajatlar qurilish umumiy narxining 40% va undan ko'p qismini tashkil etadi. shuning …
2 / 21
томобил ва трактор транспорти улар қурилишда кенг тарқалган транспорт тури ҳисобланади. автомобил транспортини ишлатишда қуйидаги талабалар қуйилади: йўлнинг нишаблиги (0,08 гача) ташиш масофаси (100 км. гача) йўлнинг ҳолати (1 қаторлама ҳаракатли йўлда унинг кенглиги 5,5 м.дан икки томонлама ҳаракатли йўлда 8 м. дан кам бўлмаслиги керак) бажариладиган ишнинг арзон бўлиши. автомобил ва трактор транспортидан фойдаланилганда грунтни юклаш механизми ҳисобга олиниши шарт. одатда грунтни юклаш учун экскаваторлардан фойданилади. фанда транспорт воситасига грунтни юклаш учун ишлатилаётган экскаваторнинг ковш сиғими ва транспорт воситасининг кузов сиғими ўртасидаги нисбат 1:6, 1:8 бўлишини тавсия этилади.бу нисбат экскаваторнинг иш унумдорлигига ўз таъсирини кўрсатади. автомобил транспортини ишлатишда йўлга алоҳида аҳамият талаб этади. йўлларни тузилиши (1-расм) унинг категориясига боғлиқ ҳолда танланади ва шунга лойиқ унинг иш ҳолатини сақлаш учун иш олиб борилади. йўллар автомобиллар ҳаракати сонига қараб уч категорияга бўлинади: бир соатдаги ҳаракатлар сони 100 мартадан кўп. бир соатдаги сони 15-100 марта. бир соатдаги ҳаракатлар сони 15 мартадан кам. …
3 / 21
ффицетлари. транспортнинг ҳаракатланиш даври қуйидагича бўлади. т = t1 + t2 + t3 + t4 + t5 бу ерда: t1 – транспорт воситасини юкловчи механизм олдига тўғрилаш; t2 – юклаш; t3 – юкланган ҳолда юриш; t4 – грунтни тўкиш; t5 – юксиз юриш вақтлари. грунтни юклаш. бу ерда:к–фавқулотда тўхташлар ҳисобига вақтни ўзайиш коэффиценти, 1,1; пм- грунтни юкловчи механизмнинг техник иш унумдорлиги. бу ерда: l1…ln йўл участкаларнинг узунлиги; v1...vn – транспорт воситасининг таъллуқли тезлиги; к3 – секинлашиш коэффиценти. транспорт воситаларининг сонини қуйидагича аниқлаш мумкин. тасмали узатмалар (транспартёрлар) ёрдамида грунтни ташиш. тасманинг кенглиги 400, 500 мм бўлади. доимий транспортёрлар узунлиги 40, 80, 240, м бўлиб тасмасининг кенглиги 500, 650, 800-2000 мм бўлади. тасманинг иш тезлиги 2-4 м/с. транспортёрнинг бир нечта секциясини бирлаштириб узунлиги 1-6 км. гача етказиш мумкин. улар асосан ишлаб чиқариш базаларида қўлланилади. унинг иш унумдорлигини қуйидагича ҳисобланади: п = ав v кн кр ккр кв а – тасманинг шаклини ёки …
4 / 21
сан қуйидаги усуллардан фойданилади статик таъсир этиш механизмлари. булар грунтга босим кўрсатиш билан ишлайди. буларга ҳар хил зичлагичлар (катоклар), салмоқли механизмлар киради. катоклар ҳам тузилиши бўйича тиркама ва ўзи юрар турларга бўлинади, шинали ва жувасимон металл тишли ва тишсиз турларга бўлинади. уларни танлашда грунтнинг хусусияти ҳисобга олинади. боғланган грунтлар учун тишли катоклар, боғланмаган грунтлар учун текис катоклар ишлатилади. уларни грунтга таъсир схемаси қуйида кўрсатилади 1-расм. грунтни зичлаш усуллари. грунтни статик зичлашда бўладиган солиштирма босим қуйидагича ҳисобланади. бу ерда q – катокнинг оғирлик кучи, кг. b-таянч юзанинг горизонтал проекцияси, см; в-катокнинг кенглиги см; катокни ишлашида чизиқли босим қуйидагича бўлади. грунтни зичлашда унинг заррачаларини эзилиб кетишига йўл қўймаслик керак. бунинг учун қуйидаги шарти бажарилиши лозим. грунтни динамик таъсир этиб зичлаш. бунинг учун махсус зичлаш плиталари қўлланилади. зичлаш плиталарининг зичлаш қалинлиги 0,3-1,2м.ни ташкил этади. зичлаш плиталари эксковатор ковшининг ўрнига уланади. бундан ташқари қўл кучи билан бошқариладиган пневматик ва электр шиббалаш, занжирли трактор базасидаги …
5 / 21
зиб сув билан тўлдирганлар. бу жараённи бир неча марта такрорлаган. шунинг асосида сувнинг гидростатик босими таъсирида грунт маълум даражада зичланган. сувнинг таъсирида грунт таркибидаги ва сувнинг таркибидаги майда заррачалар орасига жойлашиш каби физик ҳодиса рўй берган. майда заррачалар йирик заррачалар орасидаги ғовакликни маълум даражада тўлдирган. шунинг ҳисобига грунтнинг зичлиги ошган. бу усулни сув йўллари учун ишлатиб бўлмайди. уни фақат юқори даражадаги зичлик талаб этилмайдиган иншоотлар қурилиши учунгина фойдаланиш мумкин. 3.-расм.грунтни зичлаш схемалари : а-кран-экскаватор ёрдамида зичлаш; б-занжирли трактор базасидаги механизм билан зичлаш; в-қайта кўмишда зичлаш; г-қияликни вальсли каток билан зичлаш; д,е-грунтга ичидан таъсир этувчи гидрошиббалагичлар, (1-штангада ботириладиган шиббалагич: 2-шиббалагични ботириш жойи; 3-зичланган грунт; 4-оғир гидрошибблагич; 5-электр тармоғи; 6-сув ўтказгич); ж-грунтни сувга ташлаб зичлаш (1-тўсиқлар; 2-ётқитзилган грунт; 3-сувни чиқариб юбориш қувури) амалиётда каналларнинг қияликлари ўртача 1:1- 1:2 миқдорда бўлади. йирик каналларнинг тўкмалари текисланиб хизмат йўли сифатида фойланилади. канал тўкмасини скреперлар ёрдамида қуриладиган бўлса маълум, яъни тўкманинг баландлиги ва кенглиги ўртасида шундай …

Want to read more?

Download all 21 pages for free via Telegram.

Download full file

About "gidrotexnika qurilish ishlarini tashkil etishlarini takomillashtirish"

xajmiy nasoslar «gidrotexnika qurilish ishlarini tashkil qilish» №5-o’quv amaliyoti mavzu:«gidrotexnika qurilishida gruntni tashish va zichlash ishlari.qazilmalar va to'kma inshootlar qurilishi texnologiyasi » ishlab chiqarish ta’limi ustasi: i.m.islomov 1 reja: грунт ташиш ва зичлаш ишлари. автомобил ва трактор транспорти грунтларни зичлаш ишлари. грунтни динамик таъсир этиб ва сувга ташлаб зичлаш. тўкма иншоотлар қурилиши. адабиётлар: 1, 2, 3. таянч иборалари: ташиш ва зичлаш, иш унумдорлиги, техник иш унумдорлиги, юклашлар сони, тасмали узатмалар, каток. қўлланиладиган таълим технологиялари: диалогик ёндошув, муаммоли та’лим. grunt tashish va zichlash ishlari. suv xo'jaligi qurishlarining o'ziga xos xususiyatlaridan biri unda ko'p miqdorda yer ishlari bajarilishidir. ayrim qurilish ob'e...

This file contains 21 pages in PPTX format (970.3 KB). To download "gidrotexnika qurilish ishlarini tashkil etishlarini takomillashtirish", click the Telegram button on the left.

Tags: gidrotexnika qurilish ishlarini… PPTX 21 pages Free download Telegram