sintetik ammiak ishlab chiqarish texnologiyasi

PPT 28 sahifa 1,3 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 28
sintetik ammiak ishlab chiqarish va undan nitrat kislota olish usullari. sintetik ammiak ishlab chiqarish texnologiyasi ma’ruzachi: dots. z.ro’ziyeva reja: 1.vodorod olishning usullari. 2. ammiakning fizik va kimyoviy xossalari. 3. ammiakni laboratoriyada olinishi. 4. ammiak sintezi jarayoni kinetikasi. 5. ammiak sintezi qurilma turlari. 6. ammiakni qo’llanilishi. vodorod olishning usullari 1. kimyoviy; 2. elektrokimyoviy; 3. fizik usulidir. 1000 °c 1000 °c ammiakning fizik va kimyoviy xossalari. ammiak - nh3, molekulyar og’irligi - 17,u.b. тqaynash-237,6 к, тerish -195,2 к; тkritik -405,4 к; рkritik = 10,7878 mpa; vmol.hajm=22,081 l (273 к va 0,1013 mpa bosimda); zichlik = 0,77 g/sm3 (273 к va 0,1013 mpa). molekulyar strukturasi kimyoiviy xossasi bo’linmagan elektronlar jufti hisobiga proton biriktirib, ammoniy ionini hosil qiladi: ammiakli suv kuchsiz ishqoriy xususiyatga ega: ko=1,8·10−5 kislotalar bilan tegishli tuzlar hosil qiladi: 4nh3 + 5 o2 = 4no + 6h2o ammiak metallarni oksidlaridan qaytaradi 2nh3 + 3cuo = 3cu + n2 + h2o ammiak asosiy …
2 / 28
лар: 1) узоқ вақт активлигини йўқотмаслик. 2) каталитик заҳарларга чидамлилик. 3) юқори ҳароратга чидамлилик 4) солиштирма юзаси катта бўлиши 5) механик мустаҳкам ва арзон бўлиши кабилар қўйилади. шу талабларни кўпига темир катализатори жавоб беради. бунинг учун магнитли темир-fe3o4 ни н2 билан 570 - 670 к(297-3970с да қайтариб, таркибида о2 бўлмаган кубик кристал тузилишига эга бўлган fe катализатори олинади. fe3o4 + 4h2 = 3fe + 4h2o паст босимли қурилмалар қўпол, баҳайбат бўлиб, аммиакни аммиак-азотводород аралашмасидан конденсатлаб, ажратиб олишда қўшимча электр энергияси талаб қилгани учун кенг қўлланилмайдилар. катта босимда ишлайдиган аммиак ишлаб чиқариш қурилмалари ҳам кенг қўлланилмайди, чунки улар мураккаб тузилган ва қалин ясалган аппаратларни талаб қиладилар. мдҳ ва чет элда кўп тарқалган қурилмалар - бу ўрта босимда ишлайдиган қурилмалардир. ҳозирги вақтда ўрта 29-34 мпа да ишлайдиган, бирламчи қуввати йирик, кунига 600, 1360 ва 1420 тонна синтетик аммиак ишлаб чиқарадиган қурилмалар кенг тарқалгандир. шуни таъкидлаш керакки, назарий жиҳатдан 1 тонна аммиак ишлаб …
3 / 28
ланган азот-водород аралашмаси қурилмада айланиб юрган азот-водород аралашмаси билан аммиакли буғлатгич (7) га кириш олдидан аралаштирилади. буғлатгич (7) да газ аралашмаси - 5 0с гача бғлатгич (7) нинг қувирлараро оралиғида суюқдан буғ ҳолига ўтаётган аммиак билан совутилади. бу ерда газ аралашмасидаги аммиак конденсатциаланади.сўнгра газ аралашмаси конденсатцион минора (6) нинг пастки қисмига берилади; у ерда газ аралашмасидан суюқ аммиак ажратилади. газ аралашмаси конденсатцион минора (6) нинг сепаратор қисмидан ўтгач, бу миноранинг иссиклик алмашгичли қисми қувирли қисмига киради, бунга қарама - қарши бўлиб, тепадан қувирлараро оралиқдан ўтиб, буғлатгич (7) га келаётган газ аралашмсини совутади. конденсатция минораси (6) нинг тепа қисмида чиқиб кетаётган таркибида 2: 3 % аммиак бўлган бу циркляцион газ аралашмаси + 30 0с гача исиб, аммиак синтези минораси (1) га юборилади. ўрта босимда ишлайдиган аммиак синтези қурилмаси тавсифи -бу циркляцион газ аралашмасининг асосий қисми аммиак синтези минораси (1) нинг катализатор қутиси ва минора корпусининг ички девори орасидаги айланма бўшлиқ орқали, …
4 / 28
и пастдан қувурлараро оралиқдан келаётган азот водород аралашмасига бериб, совуб, 1800с-2000с атрофида синтез минорасининг пастки қисмидан чиқиб кетади. - сўнгра бу газ аралашмаси конденсатор (12) га юборилиб у ерда сув билан +35 0с гача совутилади ва бунинг натижасида газ қолдиғи аммиакнинг бир қисми конденсатланиб, суюқликка ўтади. -бу газ - суюқлик аралашмаси сепаратор (3) га юборилиб, аммиак синтези минорасида ҳосил бўлган аммиакнинг 60 % часи газдан ажратиб олиниб, омборхонага - танк (қалин деворли пўлатдан ясалган катта ҳажмдаги суюқ аммиак сақлагич) ларга юборилади. -натижада (яъни ҳажм торайиши билан кетадиган синтетик амиак ҳосил бўлиш реакцияси содир бўлиши ва бир қисм аммиакли суюқ ҳолда циркляцион системадан омборхонага чиқазиб юборилиши) умумий газ аралашмасининг босими 280-275 атм. босимгача пасаяди. -шунинг учун, бу газ аралашмасини босимини яна 300-320 атм. га еткзиш мақсадида сепаратор (3) чиқараётган циркуляцион газ аралашмаси мойланиб турадиган поршенли циркуляция компрессори (4) га юборилади. у ердан газ аралашмаси мой ажратгич (5) га, - кейинчалик эса …
5 / 28
минорасидан (6) кейин суюқ аммиак омборхонага юборилади. буғлатгич (7) ҳосил бўлаётган аммиак буғлари сепараторга юборилиб у ердан суюқланган ҳолга ўтказадиган совутиш қурилмасига ёки аммиакни хом ашё сифатида ишлатадиган цеҳларга аммониий селитраси, аммоний сулфати, ...) юборилади. циркуляция гази таркибидан аммиак ажратиб олинаверган сари, уни таркибида аксинча, инерт газ (аргон, крептон, гелий ва ҳакозолар) миқдори ошиб боради. бу эса умумий фойдали босими улушини камайтиради, ва энергия сарфини ва аммиак таннархини оширади. шунинг учун, бир қисм циркуляция гази доимий равишда баланд мўри орқали атмосфера ҳавосига ташлаб юборилади - масалан мой алмаштиргич (11) дан сўнг. 1-rasm. o’rta bosimda ammiak ishlab chiqarish sxemasi. 1-sintez kolonnasi; 2-bug’ qozoni suvini qizdirgichi; 3-suvli sovutgich’ 4-kondensator; 5-sirkulyatsiyalovchi(aylantiruvchi) turbokompressor; 6-kondensatsiya kolonasi; 7-bug’lantirgich; i-aylanma azot-vodorodli aralashma; ii-gazsimon ammiak; iii- suyuq ammiak; iv-toza azot-vodorodli aralashma; v-suyuq ammiak ombori; vi-bug’ qozonlar uchun suv. ammiak sintezlash qurilmasining asosiy qismi sintez kolonnasidir. 2-rasm. o’rta bosimda ammiak sintezi kolonnasi. 1-kolonnakorpusi; 2-katalizator oralig’idagi aylana bo’shliq; 3-katalizator qutisi; …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 28 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"sintetik ammiak ishlab chiqarish texnologiyasi" haqida

sintetik ammiak ishlab chiqarish va undan nitrat kislota olish usullari. sintetik ammiak ishlab chiqarish texnologiyasi ma’ruzachi: dots. z.ro’ziyeva reja: 1.vodorod olishning usullari. 2. ammiakning fizik va kimyoviy xossalari. 3. ammiakni laboratoriyada olinishi. 4. ammiak sintezi jarayoni kinetikasi. 5. ammiak sintezi qurilma turlari. 6. ammiakni qo’llanilishi. vodorod olishning usullari 1. kimyoviy; 2. elektrokimyoviy; 3. fizik usulidir. 1000 °c 1000 °c ammiakning fizik va kimyoviy xossalari. ammiak - nh3, molekulyar og’irligi - 17,u.b. тqaynash-237,6 к, тerish -195,2 к; тkritik -405,4 к; рkritik = 10,7878 mpa; vmol.hajm=22,081 l (273 к va 0,1013 mpa bosimda); zichlik = 0,77 g/sm3 (273 к va 0,1013 mpa). molekulyar strukturasi kimyoiviy xossasi bo’linmagan elektronlar jufti hisobiga pr...

Bu fayl PPT formatida 28 sahifadan iborat (1,3 MB). "sintetik ammiak ishlab chiqarish texnologiyasi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: sintetik ammiak ishlab chiqaris… PPT 28 sahifa Bepul yuklash Telegram