ичак инфекциялари

PPT 55 sahifa 2,6 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 55
слайд 1 маъруза №3 ичак инфекциялари ичак инфекциялари синф - bacteria қатор - eubacterialis оила - enterobacteriaceae (30 авлоди бор, 14-таси одам учун ахамиятга эга) оила enterobacteriaceae авлодлари klebsiella escherichia salmonella shigella proteus iersenia enterobacter erwinia edwardsiella serratia haffnia morganella citrobacter providencia авлодлар 1. escherichia – эшерихия e. coli - ичак таёқчаси 2. shigella – шигелла sh. dysenteria - шиг.дизентерия sh. sonnei - шиг. зонне sh. flexneri - шиг. флекснери sh. boydii - шиг. бойде 3. salmonella – салмонелла s. typhi s. paratyphi a s. paratyphi b 4. iersinia – иерсения i. pestis i. pseudotuberculosis i. enterocolitica 5. кlebsiella – клебсиелла klebsiella pneumoniae klebsiella ozenae klebsiella rhinoscleromatis 6. proteus - протей proteus vulgaris proteus mirabilis тавсифи касаллик ҳамма жойда учраши мумкин, лекин иссиқ иқлимли регионларида кўпроқ (ўзбекистон) кўпчилик шартли-патоген микроорганизмлар, касалхона ичи инфекциясини чақиради касаллик организмдан сувнинг кўп миқдорда чиқиб кетиши билан ўтади мавсумийлик: ёз-куз ойларида кўпроқ учрайди ўзр 2018 …
2 / 55
олазы трансферазы оксидоредуктазы изомеразы лиазы лигазы escherichia coli нинг асосий хусусиятлари: белгилари патогенлари сапрофитлар 1. грам буйича буялиши гр (-) гр (-) 2. белгилари капсула микрокапсула микрокапсула 3. харакатчанлиги - + + 4. каталаза + + 5. оксидаза - - 6. реакция фогеса-проскаурра - - 7. н2s - - 8. уреаза - - 9. лактоза кўпчилиги +( - ) + 10. глюкоза к- кўпчилиги кг 11. индол хосил қилиши + + 12. желатитани гидролизлаши - - 13. колицин ишлаб чиқариши + ± 14. спм (микробнинг санитар кўрсатгичи) - + антигенлари о - соматик - 173та серологик гуруҳ к – капсулали - 80 та серологик гуруҳ н – хивчинли - 56 та серологик гуруҳ табиатда тарқалиши ва чидамлилиги ташқи муҳит омилларига чидамли сувда, тупроқда бир неча ойгача сақланади 55 °с температурада бир соатдан сўнг ўлади ташқи муҳитнинг ахлатли ифлосланишини белгилайди, шунинг учун санитар кўрсатгич микроб ҳисобланади патогенлик омиллари эндотоксин - липополисахарид …
3 / 55
энтеротоксин (экзотоксин) - диарея - холероген токсинига ўхшаш хусусиятга эга иммунитет - касалликдан сўнг кучсиз иммунитет - реинфекция лаборатория диагностикаси бактериологик усул соф культура идентификация серогуруҳларни аниқлашда - бактериофаглардан фойдаланилади - зардоблардан даволаш 1. биопрепаратлар: - бифидумбактерин - лактобактерин 2. антибиотиклар: - тетрациклин - левомицетин - полимиксин - ампициллин шигеллалар оиласи - enterobacteriaceae авлоди - shigella shigella dysenteriae – 12 серов shigella flexneri - 9 серов shigella boydii - 18 серовар shigella sonnei - 1 серовар ичбуруғ (дизентерия) ичбуруғ – бу ўткир ёки сурункали кечувчи антропоноз юқумли касаллик, асосан юғон ичакнинг шиллиқ ва шиллиқ ости қаватлари шикастланиши билан бориб, қон ва йиринг аралаш ич кетиши билан борувчи оғир касаллик хисобланади. асосий симтомлари: интоксикация заҳарланиш диарея қон, йиринг аралаш ич кетиш тенезм (сохта ҳожат) морфологияси гр(-) тайёқчалар 2 – 3 мкм хивчинлари бўлмайди фимбриялари айрим штаммларда конъюгацияда қатнашувчи жинсий киприкчалар культурал хусусиятлари 1. оддий озиқ муҳитлар 2. факультатив анаэроб 3. дифференциал-диагностик …
4 / 55
ези юқиш механизми: фекал - орал юқиш йўллари: 1) алиментар 2) контакт анропоноз инфекция хисобланади манбаъ - 1)касал одам 2)бактерия ташувчилар касаллик асосан: ёзда учрайди. кузда бактерия – ошқозонга тушади - кислотали мухитда маълум бир кисми ўлади. - эндотоксин ажралиб чиқади эндотоксин: - ошқозон ичак шиллиқ каватига сўрилади. - касалликнинг бошланғич умумий симптомлари келиб чиқади. бактериянинг: – адгезия хусусияти: вирулентлигини оширади йўғон ичак эпителиал хужайраларга ёпишади хужайра ичига киради ичида кўпаяди бактериянинг экзотоксини асосий патоген фактор хисобланади оқсил табиатли экзотоксин фракциялари: 1. энтеротоксин модда алмашинишни бузади (сув-тузли, углеводли, оксилли) организимда к ва na нинг камайиши кузатилади дисбактериоз холатлари кузатилади 2. цитотоксин ичак хужайралари рибосомасига таъсир қилади оқсил синтезини бузади катарал - ярали яллиғланиш келиб чиқади shigella dysenteriae тури ишлаб чиқарган экзотоксин кучли нейротоксик таъсирга эга лаборатория диагностикаси 1. бактериологик: - соф культура - идентификация. 2. серологик: - ар - бгар - шигела флекснер келтириб чиқарган касалликдан сўнг ўртача антитело титри …
5 / 55
н кечади. кўпинча плеврит асоратини беради ўлим билан тугайди –40 %. kl. ozenae сассиқ тумов. бу сурункали инфекцион касаллик бўлиб, бурун бўшлиғининг шиллик каватининг атрофияси кузатилади. куюк шилимшик ажралма ажралади ва узидан сассик хид чикаради. ажралманинг гиперсекрецияси кузатилади. беморларда хид сезмаслик ва нафас олиш кийинчиликлари кузатилади. kl. rhinoscleromatis бу сурункали инфекцион касаллик. бронх ва трахеяда инфильтратлар хосил булади. нафас йўлларида деформациялар хосил бўлади. лаборатор диагностика микробиологик, серологик, патогистологик, иммунологик. мева ва сабзавотлар 43,6% сут ва сут маҳсулотлар и 24,6% бошқа озуқа маҳсулотлар и 29,2% ичимликлар 2,6%

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 55 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"ичак инфекциялари" haqida

слайд 1 маъруза №3 ичак инфекциялари ичак инфекциялари синф - bacteria қатор - eubacterialis оила - enterobacteriaceae (30 авлоди бор, 14-таси одам учун ахамиятга эга) оила enterobacteriaceae авлодлари klebsiella escherichia salmonella shigella proteus iersenia enterobacter erwinia edwardsiella serratia haffnia morganella citrobacter providencia авлодлар 1. escherichia – эшерихия e. coli - ичак таёқчаси 2. shigella – шигелла sh. dysenteria - шиг.дизентерия sh. sonnei - шиг. зонне sh. flexneri - шиг. флекснери sh. boydii - шиг. бойде 3. salmonella – салмонелла s. typhi s. paratyphi a s. paratyphi b 4. iersinia – иерсения i. pestis i. pseudotuberculosis i. enterocolitica 5. кlebsiella – клебсиелла klebsiella pneumoniae klebsiella ozenae klebsiella rhinoscleromatis 6. proteus - протей proteus...

Bu fayl PPT formatida 55 sahifadan iborat (2,6 MB). "ичак инфекциялари"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: ичак инфекциялари PPT 55 sahifa Bepul yuklash Telegram