butun kalla topografiyasi

PPT 21 стр. 2,8 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 21
введение в курс анатомии маъруза №8. бутун калла. калла суягини асоси. калла суягининг топографияси - кўз косаси, бурун бўшлиғи, чакка, чакка ости ва қанот-танглай чуқурчалари. маърузачи: т.ф.д. а.и.хатамов тошкент кимё халкаро университети т тиббий фундаментал фанлар кафедраси * бутун калла топографияси калла суягиннинг қопқоғини арралаб олингандан сўнг, унинг ички асоси кўринади. каланинг ички асоси шартли равишда 3 та чуқурчага: олдинги, ўрта, орқа чуқурчаларга бўлинади. калла суяги ички асосининг олдинги чуқурчаси пешона, ғалвирсимон суяк ва понасимон суяк кичик қанотлари иштирокида ҳосил бўлиб, ғалвирсимон суяк илма тешик пластинкаси, lamina cribrosa орқали бурун бўшлиғи билан тутишган. бу ерда асосан бош мия ярим шарларнинг пешона бўлаги жойлашади. калла ички асосининг ўрта чуқурчаси понасимон суяк катта қанотинниг мия юзаси, понасимон суяк танасининг устки юзаси ва чакка суяги пирамидасининг олдинги юзаси иштирокида шаклланади. калла ички асосининг ўрта чуқурчасида бош мия ярим шарларнинг чакка бўлаги жойлашади. калла суягининг ички асоси бутун калла топографияси бу чуқурча кўрув нервининг …
2 / 21
суягининг юз қисмида топографик нуқтаи назардан муҳим тузилмалар бўлиб, кўз косаси, бурун ва оғиз бўшлиғи ҳисобаланади. калла суягининг ташки асоси кўз косаси, orbita кўз косаси, orbita шакли тўрт қиррали пирамидага ўхшайди. унинг медиал девори юқори жағ суягининг пешона ўсиғи, processus frontalis maxillae, ғалвирсимон суякнинг кўз косага қараган пластинкаси, lamina orbitalis ossis ethmodalis, қисман понасимон суяк танаси, corpus ossis sphenoidalis иштирокида тузилади. юқори девори тузилишида пешона суягининг кўз коса қисми, pars orbitalis ossis frontalis понасимон суяк кичик қаноти иштирок этади. латерал девори, понасимон суяк катта қаноти, ala major ossis sphenoidalis ва ёноқ суягининг кўз коса юзаси facies orbitalis ossis zygomaticus иштирокида шаклланади. унинг пастки эса юқори жағ танасининг юқори кўз коса юзаси, facies orbitalis дан тузилади. кўз косаси, orbita, кўз косасининг юқори ёриғи ва кўрув нерви канали орқали калла бўшлиғи билан, бурун-кўз ёш канали, canalis nasolacrimalis орқали бурун бўшлиғи билан ўзининг пастки ёриғи, fissura orbitalis interior орқали қанот-танглай чуқурчаси билан туташади. …
3 / 21
н туташтирса, унинг ички тешиги хоаналар сhoanae эса калланинг ташқи асоси ёки тирик одамда халқум бўшлиғи билан туташтиради. бурун бўшлиғи чап ва ўнг томонда ҳам, унинг латерал деворидаги бурун чиғаноқлари concha nasi superior,concha nasi media,concha nasi inferior лар ёрдамида учта бурун йўлига яъни meatus nasi superior, meatus nasi medius, meatus nasi inferior га бўлинади. бу бурун йўллари бурун чиғаноқлари билан бурун тўсиғи оралиғидаги вертикал бўшлиқ, умумий бурун йўли, meatus nasi communis да кўшилади. кўз косаси, бурун бўшлиғи бурун бўшлиғи, cavitas nasi бурун бўшлиғи йўллари бир неча бўшлиқлар билан туташади: ғалвирсимон суяк илматешик пластинкаси орқали калла бўшлиғи билан, понасимон суяк бўшлиғи ва ғалвирсимон суяк орқа катакчалари билан юқори бурун йўли; ўрта бурун йўли юқори жағ суяги бўшлиғи, ғалвирсимон суяк катакчалари, пешона суяги бўшлиғи билан;пастки бурун йўли эса бурун-кўз ёш канали орқали кўз косаси билан алоқада бўлади. ундан ташқари бурун бўшлиғи понасимон-танглай тешиги, foramen sphenopalatinum орқали қанот-танглай чуқурчаси билан, курак тиш тешиги, …
4 / 21
ан понасимон суяк катта қанотининг юқори жағ юзаси, қанот-танглай чуқурчаси пастки кўз коса ёриғи орқали кўз косаси билан, юмалоқ тешик орқали калланинг ички асоси билан, қанотсимон ўсиқ канали орқали калланинг ташқи асоси билан, понасимон- танглай тешиги, foramen sphenopalatinum воситасида бурун бўшлиғи билан туташади. чуқурчанинг латерал девори йўқ. латерал томондан чакка ости чуқурчасига давом этади. қанот танглай чуқурчаси чакка ости чуқурчаси, fossa infrаtemporalis чакка ости чуқурчаси, fossa infrаtemporalis юқори жағ суяги танасининг орқасида, яноқ суяги, яноқ равоғидан медиалроқ, понасимон суяк қанотсимон ўсимтасидан латерал жойлашган. бу чуқурча бутун калланинг мия қисми ташқи асосининг бир қисми ҳисобланади.унинг юқори деворини понасимон суяк катта қанотининг чакка ости қиррасидан ичкари жойлашган қисми ташкил этади. бу чуқурчанинг олдинги деворини юқори жағ суяги дўмбоғининг орқа юзаси, медиал деворинипонасимон суяк қанотсимон ўсимтасининг ташқи пластинкаси ташкил этади. ташқи ва пастки томондан девори бўлмай.ён томондан пастки жағ суягининг шохи билан чегараланади. чакка ости чуқурчаси олдинги томонда кўз косасининг пастки ёриғи роқали …
5 / 21
cus zygomaticus билан чегараланган. чакка чуқурчаси эътиборингиз учун рахмат ! eye bone anatomy eye bone anatomy human body diagram

Хотите читать дальше?

Скачайте все 21 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "butun kalla topografiyasi"

введение в курс анатомии маъруза №8. бутун калла. калла суягини асоси. калла суягининг топографияси - кўз косаси, бурун бўшлиғи, чакка, чакка ости ва қанот-танглай чуқурчалари. маърузачи: т.ф.д. а.и.хатамов тошкент кимё халкаро университети т тиббий фундаментал фанлар кафедраси * бутун калла топографияси калла суягиннинг қопқоғини арралаб олингандан сўнг, унинг ички асоси кўринади. каланинг ички асоси шартли равишда 3 та чуқурчага: олдинги, ўрта, орқа чуқурчаларга бўлинади. калла суяги ички асосининг олдинги чуқурчаси пешона, ғалвирсимон суяк ва понасимон суяк кичик қанотлари иштирокида ҳосил бўлиб, ғалвирсимон суяк илма тешик пластинкаси, lamina cribrosa орқали бурун бўшлиғи билан тутишган. бу ерда асосан бош мия ярим шарларнинг пешона бўлаги жойлашади. калла ички асосининг ўрта чуқурчаси...

Этот файл содержит 21 стр. в формате PPT (2,8 МБ). Чтобы скачать "butun kalla topografiyasi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: butun kalla topografiyasi PPT 21 стр. Бесплатная загрузка Telegram