kekirnak

PPTX 39 pages 3.8 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 39
маъруза 1 мавзу: анатомия фани ҳақида тушунча. анатомия фанининг ривожланиши. ўзбекистонда анатомия фанининг ривожланиши. анатомия фанининг текшириш усуллари. анатомик атамалар. ўқлар ва текисликлар ҳақида тушунча. тана суякларининг функционал анатомияси. тошкент кимё халқаро университети тиббий фундаментал фанлар кафедраси маъруза №6 мавзу:кекирдак, бронхлар, ўпка. плевра. кўкс оралиғи. маърузачи т.ф.д. хатамов а.и. кекирдак кекирдак trachea (юнонча trachus-ғадир-будир), ҳиқилдоқнинг бевосита давоми бўлиб, vi бўйин умуртқаси тенглигида бошланади ва v кўкрак умуртқасининг юқори четида тугаб, ўнг ва чап бош бронхларга бўлинади. кекирдакнинг иккига бўлинган қисми, унинг айриси bifurcatio tracheae дейилади. кекирдак узунлиги 9 см дан 11 см гача. унинг диаметри ўртача 15-18 мм. кекирдак топографияси кекирдакнинг бўйин қисми юқорида қалқонсимон без билан, орқа томондан қизилўнгачга тегиб турса, икки ён томонида умумий уйқу артериялари жойлашади. олд томондан қалқонсимон безнинг қисилмасидан ташқари mm. sternohyoideus ва sternothyroideus лар тўсиб туради. ўрта чизиқ бундан мустасно. бу мускулларнинг орқа юзаси ва уларни ўраб турувчи фасция билан кекирдакнинг олд юзаси оралиғи, …
2 / 39
фоид тўқима ва шиллиқ безларига жуда бой. трахея (trachea) ва бронхлар (bronсhi) бронхлар кекирдак v кўкрак умуртқасининг юқори чети тенглигида иккига, яъни чап ва ўнг бош бронхлар, bronchi principales (bronchus, юнонча – нафас найчаси) dexter et sinister га бўлинади. улар деярли тўғри бурчак остида йўналади ва ўз томонидаги ўпканинг дарвозаси томон йўналади. ўнг бош бронх чап бош бронхга нисбатан калтароқ ва кенгроқ. чап бронх эса деярли икки марта узун. агар ўнг бош бронх 6-8 та тоғай ҳалқадан иборат бўлса, чап бош бронх 9-12 та тоғай ҳалқадан тузилган. ўнг бронх деярли вертикал жойлашгани учун, уни кекирдакнинг давоми дейиш мумкин. ўнг бронхнинг устидан v. azygos-тоқ вена ўтиб, қори қават венага қуйилади. чап бош бронхнинг устида эса аорта ёйи arcus aortae ётади. бош бронхларнинг шиллиқ пардаси кекирдакнинг шиллиқ пардасига ўхшаш тузилган. тирик одам бронхларининг шиллиқ пардаси кўздан кечирилганда (бронхоскопия), унинг ранги кулрангроқ; тоғай ҳалқалари яхши кўринади. икки бош бронхнинг ажралган жойининг ички юзасида …
3 / 39
золарига тегиб турувчи юзаси pars mediastinalis ва умуртқа поғонасига тегиб турувчи pars vertebralisга бўлинади. бу учала юза ўпканинг қирралари ёрдамида бир биридан чегараланиб туради. ўпкалар ўпканинг диафрагмал юзаси бошқа юзалардан margo inferior, қовурға юзаси медиал юзасидан margo anterior воситасида чегараланади. ўпканинг медиал юзасида перикард чуқурчасидан юқори ва орқада унинг дарвозаси hilus pulmonis жойлашади. ўпка дарвозасидан бош бронх, ўпка артерияси ва нервлар кириб, иккита ўпка венаси, лимфа томирлари чиқиб, ҳамма тузилмалар умумий равишда ўпка илдизи radix pulmonis ни ташкил қилади. ўпка илдизида бронх дорсалроқ жойлашиб, чап ва ўнг ўпкада қонтомирларга нисбатан жойлашуви бир хил эмас. ўнг ўпка дарвозасида энг юқорида бронх, сўнгра ўпка артерия ва ўпка венаси жойлашса (ваv), чап ўпка дарвозасида энг юқорида ўпка артерияси, сўнгра бош бронх ва ўпка венаси (авv) жойлашади. ўпкалар ҳар бир ўпка ёриқлар, fissurae interlobares ёрдамида ўпка бўлаклари, lobiгa бўлинади. улар бири, қийшиқ ёриқ, fissuraе obliqua, иккала ўпкада ҳам бор. у ўпка учидан 6-7 см …
4 / 39
ишига мувофиқ, бош бронхлар ўпка дарвозасига бориб, бўлак бронхларига bronchi lobares га бўлинади. ўнг бронх ўпка дарвозасига артериядан юқорида тургани учун эпиартериал бронх деб аталади. бошқа барча бронхлар артерия остида жойлашади. бўлак бронхлари ўпка паренхимасига кириб, ўз навбатида учинчи тартибли бронхларга, сегментар бронхларга brоnchi segmentales га бўлинади. чунки бу бронхлар ўпка тўқимасининг маълум қисмининг ҳаво алмашинишини таъминлайди. сегментар бронхлар ҳам ўз навбатида дихотомик бўлинади. бунинг натижасида тўртинчи тартибли бронхлар юзага келади. шу тарзда охирги ва нафас бронхиолаларигача бўлинади. ўпканинг тузилиши. бронхларнинг шохланиши бронхлар скелети уларнинг ўпканинг ичида ёки ташқарисидалигига қараб, ҳар хил механик таъсирларнинг уларга нисбатан ҳар хиллигига қараб тузилиши ҳам ҳар хилдир. ўпкадан ташқаридаги бронхлар деворлари ярим ҳалқа тоғайлардан иборат бўлса, ўпка дарвозасига борганда ярим ҳалқа тоғайлар орасида тоғай бойламлар пайдо бўлиб, бронх деворининг тузилиши панжара шаклида бўлади. сегментар бронхлар ва кейинги шохланишларида тоғайлар ярим ҳалқа шаклини йўқотади. ярим ҳалқа тоғайлар бир неча тоғай пластинкаларига бўлиниб кетади. бронхларнинг калибрлари …
5 / 39
ўшувчи тўқимали тўсиқлар ёрдамида ажралиб туради. бўлакчалараро қўшувчи тўқимада вена ва лимфа капиллярлар тури жойлашиб, ўпканинг нафас ҳаракатларида бўлакчаларнинг ҳаракатчанлигига омил бўлади. кўп ҳолларда бўлакчалараро қўшувчи тўқимага кўмир заррачалари ўрнашиб қолади. шунинг учун бўлакчалар орасидаги чегаралар аниқ кўринади. ҳар бир ўпка бўлакчасининг учига бир дона майда (диаметри 1 мм ли) бронх (ўртача олганда 8-тартибли) киради. бу бронх бўлакча бронхи деб аталиб, ўз деворида тоғай тутади. ўпканинг макро-микроскопик тузилиши ҳар бир ўпкада бўлакча бронхларидан 800 тагача, ҳар бир бўлакча бронхи бўлакча ичида 16-18 тагача шохланади. (уларнинг диаметри 0,3-0,5 мм). бу шохланган бронхлар охирги бронхиолалар bronchiolae terminales деб аталади. охирги бронхиолаларда тоғай ва безлар бўлмайди. бош бронхлардан бошланиб, охирги бронхиолаларгача барча бронхлар ҳаво ўтказиш учун хизмат қиладиган бронхиал дарахт, arbor bronchialis ни ташкил қилади. охирги бронхиолалар дихотомик бўлиниб нафас бронхиолалари, bronchioli respiratorii ларнинг бир неча тартибларини шаклланишига асос бўлади. нафас бронхиола деворларида ўпка пуфакчалари ёки алвеолалар alveoli pulmonis пайдо бўлади. ҳар бир …

Want to read more?

Download all 39 pages for free via Telegram.

Download full file

About "kekirnak"

маъруза 1 мавзу: анатомия фани ҳақида тушунча. анатомия фанининг ривожланиши. ўзбекистонда анатомия фанининг ривожланиши. анатомия фанининг текшириш усуллари. анатомик атамалар. ўқлар ва текисликлар ҳақида тушунча. тана суякларининг функционал анатомияси. тошкент кимё халқаро университети тиббий фундаментал фанлар кафедраси маъруза №6 мавзу:кекирдак, бронхлар, ўпка. плевра. кўкс оралиғи. маърузачи т.ф.д. хатамов а.и. кекирдак кекирдак trachea (юнонча trachus-ғадир-будир), ҳиқилдоқнинг бевосита давоми бўлиб, vi бўйин умуртқаси тенглигида бошланади ва v кўкрак умуртқасининг юқори четида тугаб, ўнг ва чап бош бронхларга бўлинади. кекирдакнинг иккига бўлинган қисми, унинг айриси bifurcatio tracheae дейилади. кекирдак узунлиги 9 см дан 11 см гача. унинг диаметри ўртача 15-18 мм. кекирдак топогр...

This file contains 39 pages in PPTX format (3.8 MB). To download "kekirnak", click the Telegram button on the left.

Tags: kekirnak PPTX 39 pages Free download Telegram