vabo (cholera)

PPT 45 sahifa 13,8 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 45
тема холера www.idbuxmi.narod.ru e-mail: aobloqulov@umail.uz бухти юкк * tibbiyot fanlari doktori, dots. obloqulov a.r vabo kasallik qo’zg’atuvchisi zaharining va ishlab chiqargan fеrmеntlarining, hamda ayrim biologik aktiv moddalarning ingichka ichak epitеlial hujayrasining mеmbranasiga va fеrmеnt sistеmasiga ta'sir qilishi natijasida ich kеtish, qusish va kapillyarlarda qon aylanishini buzilishi natijasida, bеmor tanasining suvsizlanishi bilan tavsiflanadi. этиологияси вабо қўзғатувчилари vibrio cholerae 01 classica vibrio cholerae 01 el-tor vibrio cholerae bengal 0139 вабо кузгатувчилари vibrio cholerae 01 classica vibrio cholerae 01 el-tor vibrio cholerae bengal 0139 • шаклан вергулга ухшайди • спора ва капсула хосил килмайди • 1та бакувват хивчини бор, ута харакатчан • грамманфий • ишкорий мухитда тез купаяди • факультатив аэроб • ташки мухит таъсирига бирмунча чидамли • очик сув хавзаларида бир неча хафтагача яшайди • кайнатилган водопровод сувида 1 соатгача, кайнамаганида 40 соатгача яшайди • гушт ва сут махсулотларида, хул меваларда 9 кунгача яшайди • кайнатилганда, куёш нури таъсирида, дезинфекцияловчи моддалар таъсирида …
2 / 45
алаш патогенези вабо токсини таъсирида ичак шираси (соки) секрециясининг ошиши кутарилиш кутарилиш вабо токсини вабо вибрионининг токсинлари аденилат циклаза aтф ингичка ичак эпителий хужайраларида 31 – 51 амфнинг микдори ичак шираси (соки) секрецияси фосфодиэстраза амф иммунитети типоспецифик етарли даражада мустахкам камдан-кам холларда кайтадан касалланиш мумкин вакцинациядан кейинги сунъий иммунитет чидамсиз таснифи (г.п.руднев) i. типик кечганда: энтерит шакли. гастроэнтерит шакли. алгид шакли: а) реактив фазаси→ согайиш б) асфиктив фазаси→ вабо комаси→ улим холати ii. атипик кечганда: курук вабо. яшинсимон вабо. билинар-билинмас шакли. бактерия ташувчи. эль-тор вабонинг асосий клиник симптомлари яширин даври бир неча соатдан 5 кунгача, уртача 2-3 сутка, айрим холларда 10 кунгача уткир бошланади 1- клиник симптом – ич кетиш типик вабода нажас куриниши сувсимон, хира, окимтир суюклик, гуруч суви (кайнатмаси)ни эслатади, хидсиз ич келиши касалликнинг кечиш огирлигига боглик (суткасига 3-5 мартадан санаб булмайдиган даражагача) куп микдорда такрорий кунгил айнимасдан огзи тулик очилган холда кусиш тили курук, ок карашли мушакларда …
3 / 45
гача кутарилиши кузатилади нажас дастлаб одатдаги рангда ва характерда, сунгра рангсизланади, саргиш ёки яшил рангда булиши мумкин. дефекация,одатда огриксиз ва кучанишсиз вабонинг гастроэнтеритик шакли уткир бошланиши нажасда шиллик ва кон аралашмаган кучанишлар йук суткасига 20 мартагача ич кетиши куп маротаба ва куп микдорли кайт килиш. аб 75/35 мм. сим . уст. пасайиши. нафас олиш минутига 30 – 40 марта. чанкаш, мушакларда тортувчи огрик, тиришишлар диурез кескин камаяди. вабонинг алгид шакли ич кетиш, кайт килиш, организм кескин интоксикацияси билан кусукда дастлаб еган овкатни сакланади, сунгра кусук моддалари рангсизланади. хикичок пайдо булади. ич келиш сони суткасига 10 дан 30 мартагача булади. кусук ва нажас билан йукотилган суюклик суткасига 10-30 л га етади. нажасда куплаб вабо вибрионлари сакланади, улар кусук моддасида хам булиши мумкин. уткир токсикоз белгилари билан жадал ва тусатдан, ич кетиш ва кайт килишсиз бошланади нерв системаси томонидан бузилишлар биринчи уринга чикади: турли гурух мушакларнинг кучли ва тез-тез такрорланувчи тортишишлари, брудзинский, …
4 / 45
а келгунча ушланиб туради. терида купинча розеола нусхада тошмалар кузатилади юз териси дастлаб рангпар, сунгра кизаради васваса холлари, кузгалиш адинамия билан алмашиши мумкин вабо белгилари кузатилади бошланиши тусатдан, кучли интоксикация белгилари билан кечади мушаклар, айникса кул-оёк мушакларининг тортишишлари кузатилади менингиал ва энцефалитик симптомлар мусбат булади организмда тез сувсизланиши ва тузсизланиши кузатилади аб пасайиши ёки йуколиши мумкин ич кетиши ва кайт килиш кузатилади биринчи суткалар мобайнида бемор улиши мумкин вабонинг яшин тезлигида кечувчи шакли беморнинг ахлати кусук массаси кусук массасини йигиш беморнинг ташки куриниши “кир ювувчи куллари” тери бурмасининг тугриланмаслиги симптоми беморнинг куриниши: вабо алгиди беморда коллапс холати вабодан улган бемор ингичка ичагининг куриниши ташхисот усуллари бактериологик усул бактериоскопик усул серологик усул (кон зардобидаги агглютининлар ва вибриоцид антителолар микдори аникланади) жадаллаштирилган усул – микроагглаютинация, макроагглютинация, иммунофлюоресценция таккослаш ташхисоти овкат токсикоинфекциялари. сальмонеллезларни учокли шакли. уткир гастроэнтеритлар. банал энтеритлар. бактериал дизентерия. вирусли диарея. кимёвий захарлардан захарланиш. асоратлари гиповолемик шок. абсцесслар, флегмоналар, сепсислар, пневмония. …
5 / 45
ashtirish rejani amalga oshirish natijalarni baholash bemor shikoyatlari: - ichning suvsimon, badbo’y, hidli ketishi -ishtahaning yo’qligi -umumiy quvvatsizlik ob’ektiv tekshirish natijalari: -teri rangi oqimtir -teri quruq turgorligi pasaygan -teri harorati pasaygan -puls tez va sust -yurak tonlari bo’g’iq-arterial bosim pasaygan -tili quruq - qorni qapchigan, ichga tortilgan. -najas suvsimon va xom baliq hidli. -pasternastskiy belgisi manfiy, siyishi kam. mavjud muammolar: -ichning suvsimon, b’dbo'y , hidli ketishi. -ishtahaning yo’qligi. -umumiy quvvatsizlik. bo’lishi mumkin bo’lgan muammolar: - gipovolemik shok. 1. shifokorni chaqirish. 2. yotoq rejimi. 3. osoyishtalik yaratish. 4. qon bosimi, nafas, puls monitoringini olib borish. 5. tana haroratini me’yorlashtirish. 6. suvsizlanishni oldini olish. 7. bemor ahvolini muntazam kuzatib borish. 8. shifokor tavsiyasi bajarish. 1. shifokor chaqirildi. 2. yotoq rejimi buyurildi. 3. osoyishtalik yaratildi. 4. qon bosimi, nafas, pulsi tekshirildi. 5. tana harorati me’yorlashtirildi. 6. ko’p miqdorda suyuqlik ichirildi. 8. shifokor tavsiyasi bajarildi (v/i ko’p miqdorda suyuqlik quyildi). 1. bemor tinchlandi. 2. …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 45 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"vabo (cholera)" haqida

тема холера www.idbuxmi.narod.ru e-mail: aobloqulov@umail.uz бухти юкк * tibbiyot fanlari doktori, dots. obloqulov a.r vabo kasallik qo’zg’atuvchisi zaharining va ishlab chiqargan fеrmеntlarining, hamda ayrim biologik aktiv moddalarning ingichka ichak epitеlial hujayrasining mеmbranasiga va fеrmеnt sistеmasiga ta'sir qilishi natijasida ich kеtish, qusish va kapillyarlarda qon aylanishini buzilishi natijasida, bеmor tanasining suvsizlanishi bilan tavsiflanadi. этиологияси вабо қўзғатувчилари vibrio cholerae 01 classica vibrio cholerae 01 el-tor vibrio cholerae bengal 0139 вабо кузгатувчилари vibrio cholerae 01 classica vibrio cholerae 01 el-tor vibrio cholerae bengal 0139 • шаклан вергулга ухшайди • спора ва капсула хосил килмайди • 1та бакувват хивчини бор, ута харакатчан • грамманфий • иш...

Bu fayl PPT formatida 45 sahifadan iborat (13,8 MB). "vabo (cholera)"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: vabo (cholera) PPT 45 sahifa Bepul yuklash Telegram