ehtimollar nazariyasi va matematik statistika kafedrasi

PDF 25 sahifa 733,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 25
слайд 1 ,,ehtimollar nazariyasi va matematik statistika” kafedrasi 3-amaliyot mashg’uloti ehtimollar nazariyasi va matematik statistika kafedrasi o’qituvchisi.: nazarov z.a. tanlanmaning empirik ko’rsatkichlarini hisoblash. o’zbekiston milliy universiteti, 2020 вариацион қатор. танланмани - текшириш учун наъмуна тўпламдир. кўпчилик ҳолларда кейинги ўрганишлар учун танланмани қайтадан группалашга тўғри келади. агар * * * 1 2, ,..., nx x x танланманинг элементларини камаймайдиган тартибда кетма-кет жойлаштирилса, вариацион қатор деб аталувчи янги тўплам ҳосил бўлади: * * * (1) (2) ( )nx x x   агар вариацион қаторнинг элементлари орасида такрорланадиганлари бўлса, у ҳолда улардан k n та турли хил қийматларни ажратиш мумкин ва уларни ўсиш тартибида жойлаштирамиз. қулайлик учун ҳосил қилинган элементларни қуйидагича белгилаймиз: 1 2, ,..., kx x x 1 2( , ).kx x x   ix элементнинг неча марта такрорланганини билдирувчи in сон ix элементнинг частотаси, /in n сон унинг нисбий частотаси дейилади, 1,2,...,i k ва 1 k i i n …
2 / 25
р полигонини ясанг. ечими: кузатилган қийматларни ўсиш тартибида ёзиб чиқамиз: 1, 1, 1, 1, 2, 2, 3, 3, 3, 5 --- вариацион қаторни ҳосил қиламиз. такрорланган варианталарни бир марта олиб уларнинг частоталар ва /i in n  нисбий частоталарни ҳисоблаб қуйидаги тақсимотни тузамиз: :ix 1 2 3 5 :in 4 2 3 1 :i 0,4 0,2 0,3 0,1 аввал частоталар полигони кейин нисбий частоталар полигонини ясаймиз: частоталар гистограммаси деб, асослари узунликлари h бўлган варианта оралиқлари ва баландликлари /in h (частота зичлиги) бўлган поғонавий шаклга айтилади. частоталар гистограммасидаги тўғри тўртбурчакнинг юзаси i i n h n h   га тенг, гистограмманинг юзаси частоталар йиғиндисига, яъни танланма ҳажмига тенг. нисбий частоталар гистограммаси деб, асослари узунликлари h бўлган варианта оралиқлари ва баландликлари /i h (нисбий частоталар зичлиги) бўлган поғонавий шаклга айтилади. нисбий частоталар гистограммасидаги тўғри тўртбурчакнинг юзаси i ih h    га тенг, нисбий частоталар гистограммасининг юзаси нисбий частоталар йиғиндиси, …
3 / 25
0,13 0,17 0,20 0,23 0,17 0,10 нисбий частоталар зичлигини қуйидагича топамиз: 6 i i iy h     . x 150–156 156–162 162–168 168–174 174–180 180–186 :i 0,13 0,17 0,20 0,23 0,17 0,10 / :i h 0,022 0,028 0,033 0,038 0,028 0,017 нисбий частоталар гистограммаси қуйидаги графикда тасвирланган: x тасодифий миқдорнинг  ( )f x p x x  тақсимот функциясининг математик статистикадаги аналоги бўлган, эмпирик тақсимот функция деб аталувчи функцияни қараймиз. эмпирик тақсимот функция деб, ҳар бир x учун x x ҳодисанинг йиғилган нисбий частотасини аниқловчи *( )nf x функцияга айтилади: *( ) x n n f x n  бу ерда xn - x дан кичик варианталар сони, n - танланма ҳажми. танланманинг *( )nf x эмпирик тақсимот функцияси бош тўпламнинг  ( )f x p x x  назарий тақсимот функциясининг баҳоси бўлади ва эҳтимоллар назариясидаги тақсимот функциянинг барча хоссаларини қаноатлантиради: 1. *0 ( ) …
4 / 25
н қонуниятлар ҳақида хулосалар чиқаришга имконият беради. аммо эмпирик тақсимот функция кузатилган қийматларнинг тўпланиш ва тарқоқлик даражаларини тавсифлаш учун етарли эмас. бунинг учун танланманинг сонли характеристикаларидан фойдаланилади. нисбий частоталар тақсимоти частоталарнинг танланмадаги тақсимоти ҳақида яхшироқ маълумот беради. статистик тақсимотдаги энг катта частотали вариантага танланма модаси дейилади. юқоридаги мисолда, танланма модаси 1mod  . энг катта ва энг кичик варианталар вариацион қаторнинг экстремал элементлари дейилади: min (1)x x , max ( )nx x . энг катта ва энг кичик варианталарнинг айирмаси вариация қулочи дейилади: max minr x x  . танланма ўртача қиймат tx деб, танланманинг барча қийматларининг ўрта арифметигига айтилади. агар ҳажми n бўлган танланманинг барча 1 2, ,..., nx x x қийматлари турлича бўлса, у ҳолда 1 1 n t i i x x n    . агар 1 2, ,..., kx x x қийматлар мос равишда 1 2, ,..., kn n n частоталарга эга бўлиб, 1 …
5 / 25
ини топинг, агар танланма маълумотлари қуйидагича бўлса( 16n  ): 185, 171, 190, 170, 190, 178, 188, 174, 193, 178, 176, 180, 175, 176, 180, 192. ечими. танланма ўртача қийматни ҳисоблаш учун қуйидаги формуладан фойдаланамиз: 1 1 185 171 192 2896 181(см). 16 16 n t i i x x n         танланма дисперсия: 2 1 1 4 100 9 868 ( ) 54,25. 16 16 n t i t i d x x n          ўртача квадратик четланиш: 7,6t td   . вариация коэффициенти: 7,6 100% 100% 4,19%. 181 t t t v x       натижада, вариация коэффициенти 4,2% (10% дан кичик) бўлгани учун, ажратилган талабалар тўплами бўй кўрсаткичларига кўра компакт экан. вариацион қаторнинг медианаси деб, вариацион қатордаги варианталарни (вариацион қаторни) элементлар сони бўйича тенг иккига бўлувчи нуқтага …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 25 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"ehtimollar nazariyasi va matematik statistika kafedrasi" haqida

слайд 1 ,,ehtimollar nazariyasi va matematik statistika” kafedrasi 3-amaliyot mashg’uloti ehtimollar nazariyasi va matematik statistika kafedrasi o’qituvchisi.: nazarov z.a. tanlanmaning empirik ko’rsatkichlarini hisoblash. o’zbekiston milliy universiteti, 2020 вариацион қатор. танланмани - текшириш учун наъмуна тўпламдир. кўпчилик ҳолларда кейинги ўрганишлар учун танланмани қайтадан группалашга тўғри келади. агар * * * 1 2, ,..., nx x x танланманинг элементларини камаймайдиган тартибда кетма-кет жойлаштирилса, вариацион қатор деб аталувчи янги тўплам ҳосил бўлади: * * * (1) (2) ( )nx x x   агар вариацион қаторнинг элементлари орасида такрорланадиганлари бўлса, у ҳолда улардан k n та турли хил қийматларни ажратиш мумкин ва уларни ўсиш тартибида жойлаштирамиз. қулайлик учун ҳосил қилинг...

Bu fayl PDF formatida 25 sahifadan iborat (733,0 KB). "ehtimollar nazariyasi va matematik statistika kafedrasi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: ehtimollar nazariyasi va matema… PDF 25 sahifa Bepul yuklash Telegram