корин тифи (salmonella typhi)

PPTX 21 sahifa 2,1 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 21
қорин тифи ва паратиф қўзғатувчилари курс: микробиология, вирусология иммунология мавзу: қорин тифи ва паратиф қўзғатувчилари корин тифи (ич терлама) - oғиp юкумли антропооноз касаллик. тиф ва паратифлар гурухига мансуб касалликлар қадимдан маълум. гиппократ (милоддан аввалги 460-377 йиллар) қорин тифини ўз асарларида баён этади. тиф сўзи лотинча “typhos” сузидан олинган булиб, “тутун”, “туман”, “алахлаш” деган маъноларни англатади. корин тифи кузгатувчиси (salmonella typhi) к. эберт томонидан 1880 йили корин тифидан улган одамнинг томоғидан ажратиб олган. корин тифи оиласи – enterobacteriaceae авлод – salmonella туркуми – salmonella enterica тури – enterica, serovar typhi кузгатувчиси – salmonella typhi грамманфий харакатчан таёқча. перитрихиаль хивчинларга эга. спора ва капсула хосил қилмайди. микроскопик кўриниши қорин тифи хасталигинниг ер юзида тарқалганлиги корин тифи ва паратиф бактериялари морфологияси, катталига, хивчинлари, буялишига кура бир-биридан фарк килмайди. улар майда (0,5-1,5 мкм) таёкчасимон, учлари бирмунча тумток, харакатчан, спора ва капсула хосил килмайди, хивчинлари перетрих жойлашган грамманфий бактериялар. хивчинлар 8 дан 20 тагача …
2 / 21
а газ ҳосил килиб парчалайди. диссоциация жараёнида корин сальмонеллалари s шаклдан r шаклга айланиши мумкин. ферментатив хусусияти қорин тифи ва паратиф салмонеллалари асосан эндотоксин ҳосил қилади. бу токсин ҳароратга чидамли, 120°c да 30 дақиқа қайнатилганда ҳам ўз хусусиятларини ўзгартирмайди. токсин ҳосил қилиши тиф ва паратиф сальмонелларида уч хил антиген бор. булардан биринчиси соматик о-антиген бўлиб, хароратга чидамли, глюцидо-липидо-протеин комплексидан иборат, иккинчиси н-антиген (ёки хивчин антигени) -оксилдан ташкил топган, хароратга чидамсиз, учинчиси vi-антиген булиб, бактериянинг юза кисмида жойлашган, у факат вирулент микробларда булганлиги учун вирулентлик антигени деб хам аталади. антиген тузилиши корин тифи паратиф сальмонеллалари физик-кимёвий омиллар таъсирига бирмунча чидамли, шунинг учун улар ташки мухитда узок вакт сакланиб колади. масалан, улар музда бир неча ой, бемор ёки микроб ташиб юрувчи кишилар пешоби ва нажаси билан ифлосланган тупрок, ёғ, пишлок, гушт, нонда 3 ойгача; сув, хўл мева ва сабзавотларда 6-10 кунгача сакланади. озик-овкат махсулотлари (сут, каймок, творог) улар учун жуда кулай мухит …
3 / 21
лардаги патогенези ич терлама юққандан 10—21 кун (инкубасион давр) ўтгач, кишининг дармони қурийди, аъзойи бадани оғрийди, жунжийди, боши оғрийди, уйқуси ва иштаҳаси йўқолади. температураси секин-аста кўтарилиб, биринчи ҳафтанинг охирида 39—40°c га етади ва кейин шу даражада туради. касалликнинг дастлабки даврида беморнинг тили караш бойлаб, оғзидан ёқимсиз ҳид келади, баъзан жигар ва талоғи катталашиб, безиллаб туради, ичи келмайди, қорни дам бўлади, бемор лоқайд бўлиб ётади (апатия), териси қўлга иссиқ ва қуруқ туюлади; кейин алахлайди ёки руҳан ва жисмонан тамомила бўшашиб ётади. касалликнинг 9—12-куни баданида (кўпинча қорнида) теридан салгина кўтарилиб турадиган оч пушти, юмалоқ доғлар (розеолалар) кўринади, улар бармоқ билан босилганда йўқолади. тил қуруқ, икки чети ва учи қип-қизил бўлади, касаллик белгилари рўйирост кўринадиган давр (одатда 2—3 ҳафта) беморнинг ҳаёти учун кўпроқ хавф туғдиради. бу даврдан кейин касалликнинг асосий белгилари секин-аста сўна бошлайди. бемор тўла қувватга киргунча камида 4—5 ҳафта ўтади. 100 бемордан 3—5 тасида касаллик қайталаниши мумкин гемокултурани ажратиб олиш. серологик …
4 / 21
флуорессент реаксияларидан фойдаланилади. лаборатория ташхиси корин тифи ва паратифлардан согайганларда узок давом этадиган турғун иммунитет хосил булади. кайта касалланиш ва рецидивлар жуда кам учрайди. лаборатория ташхиси. лаборатория ташхиси касалликнинг патогенезига асосланиб тузилган. шунинг учун касалликнинг даврига караб турли усуллар кулланилади. иммунитети корин тифи ва паратифларни даволаш учун антибиотиклар: левомицетин, ампициллин, тетрациклин, нитрофуран препаратлари берилади. булар касалликнинг кечишини енгиллаштиради ва у узок давом этмайди. айрим ҳолларда бемор билан мулокотда булганларга ва зарарланган сув, озик-овкат, хул меваларни истёъмол килган кишиларга касалликнинг олдини олиш учун катталарга таблетка холидаги, ёш болаларга эса сальмонеллаларга суюк бактериофаглар берилади. давоси ва профилактикаси эътиборингиз учун раҳмат! image4.jpeg image5.png image6.jpeg image7.jpeg image8.png image9.png image10.png image11.png image12.png image3.jpeg /docprops/thumbnail.jpeg
5 / 21
корин тифи (salmonella typhi) - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 21 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"корин тифи (salmonella typhi)" haqida

қорин тифи ва паратиф қўзғатувчилари курс: микробиология, вирусология иммунология мавзу: қорин тифи ва паратиф қўзғатувчилари корин тифи (ич терлама) - oғиp юкумли антропооноз касаллик. тиф ва паратифлар гурухига мансуб касалликлар қадимдан маълум. гиппократ (милоддан аввалги 460-377 йиллар) қорин тифини ўз асарларида баён этади. тиф сўзи лотинча “typhos” сузидан олинган булиб, “тутун”, “туман”, “алахлаш” деган маъноларни англатади. корин тифи кузгатувчиси (salmonella typhi) к. эберт томонидан 1880 йили корин тифидан улган одамнинг томоғидан ажратиб олган. корин тифи оиласи – enterobacteriaceae авлод – salmonella туркуми – salmonella enterica тури – enterica, serovar typhi кузгатувчиси – salmonella typhi грамманфий харакатчан таёқча. перитрихиаль хивчинларга эга. спора ва капсула хосил қил...

Bu fayl PPTX formatida 21 sahifadan iborat (2,1 MB). "корин тифи (salmonella typhi)"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: корин тифи (salmonella typhi) PPTX 21 sahifa Bepul yuklash Telegram