kuch, impuls, va jism impulsi

PPTX 24 стр. 819,4 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 24
слайд 1 3-mavzu: kuch impulsi va jism impulsi. impulsning saqlanish qonuni. ish va quvvat. energiya. kinetik va potentsial energiya. energiyaning saqlanish qonuni r e j a 1) kuch impulsi va jism impulsi. 2) impulsning saqlanish qonuni. 3) mexanik ish va quvvat. 4) og’irlik kuchining bajargan ishi. 5) elastik kuchining bajargan ishi. 6) ishqalanish kuchining bajargan ishi. 7) o’zgarmas kuchning bajargan ishi. 8) mexanik energiya. kinetik va potentsial energiya. energiyaning saqlanish qonuni. kuch impulsi va jism impulsi «импульс»-лотинча impulsus сўзидан келиб чиққан бўлиб, луғавий маъноси «туртки» демакдир. механикада икки нарсага импульс атамаси қўлланилади: жисмга ва кучга. жисм импульси деб, жисм массасининиг унинг ҳаракат тезлигига кўпайтмасига сон жиҳатдан тенг бўлган вектор катталикка айтилади: (1) жисм импульсининг йўналишии жисм тезлиги йўналишии билан мос тушади. хбс да жисм импульс бирлиги қилиб 1кг массали жисмни 1м/с тезлик билан ҳаракатланадиган жисм импульси қабул қилинган, яъни [р]=[mv]= 1кг·1м/с=1 кг·м/с куч импульси деб, жисмга таъсир этаётган кучниниг шу …
2 / 24
п эмас. бу хосса унинг сақланиши ёки ўзгармай қолиш хоссасидир. сақланиш ҳоссасининг моҳияти шундан иборатки, импульс бир жисмдан бошқа жисмга ўтиши мумкин, бу унинг йўқолмаслигини ва унинг ўзгармай қолишини билдиради. икки ёки ундан кўп жисмлар ўзаро таъсирлашаётган бўлсин. физикада таъсирлашаётган жисмлар гуруҳига жисмлар системаси дейилади. системага кирувчи жисмлар орасидаги ўзаро таъсир кучлари ички кучлар, системадаги жисмларнинг системадан ташқаридаги жисмлар билан ўзаро таъсирлашиши натижасида юзага келувчи кучларга ташқи кучлар дейилади. системадаги жисмлар фақат бир-бири билан ўзаро таъсирлашса ёки системага таъсир қилаётган ташқи кучларнинг таъсири ўзаро мувозанатда бўлса, бундай жисмлар системаси ёпик, система деб аталади. моддий нуқталар тизимининг импульси деб, тизимни ташкил этган алоҳида моддий нуқталар импульсларини вектор йиғиндисига айтилади: 6 куч импульси (f·t) – физик катталик бўлиб кучнинг таъсир қилаётган вақт кўпайтмасига тенг. [ft] = [н·с]. ёпиқ системада таъсирлашишга қадар жисм импульсларининг геометрик йиғиндиси, таъсирлашишдан кейинги мпульсларнинг геометрик йиғиндисига тенг, яъни m1v1 + m2v2 = const бу ифода импульснинг сақланиш қонунини …
3 / 24
та тақсимлаинишига кўра тўқнашиш икки турга бўлинади: абсолют эластик ва абсолют ноэластик тўқнашишлар. тўқнашиш жараёнида ёпиқ системага кирувчи жисмларнинг импульси ва механик энергияси тўлиқ сақланадиган тўқнашиш мутлоқ эластик тўқнашиш дейилади. тўқнашиш жараёнида системага кирувчи жисмларнинг импульси тўлиқ сақланиб, механик энергияси тўлиқ сақланмайдиган тўқнашиш мутлок ноэластик тўқнашиш бўлади. ноэластик тўқнашишдан кейин жисмлар ягона битта жисм сифатида ҳаракатланади . тўқнашишгача бўлган шарлар системасининг тўла импульсини қуйидагича ифодалаймиз: m1v1 + m2v2 тўқнашишдан кейинги жисмлар системасини импульси қуйидагича аниқланади: (m1 + m2)u кузатилаётган ёпиқ система учун импульснинг сақланиш қонунини га асосан, тўқнашишдан кейинги тезлик қуйидагига тенг бўлади: u = (m1v1 + m2v2)/ (m1 + m2) mexanik ish va quvvat жисмга таъсир этувчи куч ва шу куч таъсирида юзага келган кўчиш векторларининг скаляр кўпайтмаси билан аниқланадиган физик катталикка механик иш дейилади. a=(fs) (1) математика курсидан маълумки, икки векторнинг скаляр кўпайтмаси скаляр катталикдир. демак, механик иш скаляр катталикдир. хбсда иш бирлиги сифати 1 м йўлда 1 …
4 / 24
куч ва s кўчиш векторлари орасидаги бурчак  (90°≤≤180°) бўлса, cos < 0 ва a<0 бўлади ( кучнинг бажарган иши манфий). қувват деб, вақт бирлиги ичида бажарилган ишга сон жиҳатдан тенг бўлган кагталикка айтилади. таърифга кўра қувват қуйидагича ҳисобланади: n = a / t (3) бунда t - ишни бажариш учун кетган вақт. қувват - скаляр катталикдир. хбсда қувват бирлиги сифатида бир секунда бир жоуль иш бажара оладиган механизмнинг қуввати қабул қилинган ва бу бирлик жеймс уатт шарафига ватт (қисқача вт) деб аталади. [n]=1 ж / 1с = 1 ж/с = 1 вт транспорт воситаларининг куввати от кучи деб аталувчи махсус бирликда ўлчанади. қуввати 736 вт га тенг бўлган машинанинг қуввати 1 от кучига тенг бўлади, яъни 1 от кучи 736 вт. жисм унга қўйилган куч (масалан, двигательнинг тортиш кучи) таъсирида тўғри чизиқли текис ҳаракат қилсин. бу ҳолда қувватни жисмга таъсир этувчи (f) куч ва текис ҳаракат тезлиги (v) орқали …
5 / 24
атнинг ўлчов бирликлари: си: [a] =1н.1 м = 1 ж (жоуль) [n] = ж/c = 1 вт (ватт) сгс: [a] = 1дин.1см = 1 эрг = 10-7 джоуль [n] = эрг/c 1эрг иш бирлиги нимани англатади ва инсон 1 от. кучи. қувватга эриша оладими? 1 эрг = 1 дин∙см – бу чивиннинг инсон катта бармоғидан то кўрсаткич бармоғигача бўлган (h ~ 1 см) масофани босиб ўтишида оғирлик кучига қарши бажарадаган ишига тенг катталикдир. 1 дж = 1 н∙м – бу ~ 100 г массали жисмни 1 м баландликка кўтаришда бажарилган ишга тенг. от кучи бирлиги = 1 о.к. = 736 вт одам метродаги эскалатор бўйлаб ~ 2 м/с тезлик билан ҳаракат қилгандаги эришадиган қувватга тенг. og’irlik kuchining bajargan ishi m массали жисмни ер сиртига нисбатан бирор h баландликдан қўйиб юборсак, у оғирлик кучи таъсири остида тик пастга қараб ҳаракатланади ва ерга келиб тушади. бунда жисмнинг кўчиши h масофага тенг бўлади …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 24 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "kuch, impuls, va jism impulsi"

слайд 1 3-mavzu: kuch impulsi va jism impulsi. impulsning saqlanish qonuni. ish va quvvat. energiya. kinetik va potentsial energiya. energiyaning saqlanish qonuni r e j a 1) kuch impulsi va jism impulsi. 2) impulsning saqlanish qonuni. 3) mexanik ish va quvvat. 4) og’irlik kuchining bajargan ishi. 5) elastik kuchining bajargan ishi. 6) ishqalanish kuchining bajargan ishi. 7) o’zgarmas kuchning bajargan ishi. 8) mexanik energiya. kinetik va potentsial energiya. energiyaning saqlanish qonuni. kuch impulsi va jism impulsi «импульс»-лотинча impulsus сўзидан келиб чиққан бўлиб, луғавий маъноси «туртки» демакдир. механикада икки нарсага импульс атамаси қўлланилади: жисмга ва кучга. жисм импульси деб, жисм массасининиг унинг ҳаракат тезлигига кўпайтмасига сон жиҳатдан тенг бўлган вектор катталикк...

Этот файл содержит 24 стр. в формате PPTX (819,4 КБ). Чтобы скачать "kuch, impuls, va jism impulsi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: kuch, impuls, va jism impulsi PPTX 24 стр. Бесплатная загрузка Telegram