fitotsenologiya fanı

PPT 36 pages 782.9 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 36
наука «ботаника» фитоценология фани маьрузачи: термиз давлат университети ботаника кафедраси доценти, биологтя фанлари доктори. термиз - 2024 фитоценология геоботаника фитосоциология фан бўйича соат тақсимоти: маьруза-10 соат амалий машғулот-10 соат мустақил таьлим-60 соат фан юзасидан тавсия этилган адабиётлар asosiy adabiyotlar 1.pratov o‘., shamsuvalieva l., sulaymonov e. va bosh. botanika (morfologiya, anatomiy, sistematika, geobotanika). –toshkent:, 2010. – 288 b. 2.rastitelnыypokrovuzbekistana. t. iii-iv. –tashkent: fan, 1976; 1984. –272 s.; –356 s. 3.metodicheskie ukazaniya po geobotanicheskomu obsledovaniyu yestestvennыx kormovыx ugodiy uzbekistana. –tashkent, 1980. – 170 s. 4.raximova t.t. o‘simliklar ekologiyasi va fitotsenologiya.–toshkent: o‘zmu,2009.72 b. 5.prokopeva l.v. fitotsenologiya. –yoshkar-ola, 2009. –128 s. qo‘shimcha adabiyotlar 1.suvorovv.v., voronovai.n. botanika s osnovami geobotaniki. –m.: prosveshenie, 1979. –560 s. 2.shennikov a.p. vvedenie v geobotaniki. –leningrad: izd.lgu, 1964. – 447 s. 3.mirkinb.m., naumoval.g., solomena.i. sovremennaya nauka o rastitelnosti. – moskva: logos, 2001. –264 s. 4.zlobin yu.a. populyatsionnaya ekologiya rasteniy. –sumы: universitetskaya kniga, 2009. – 263 s. 5.mustafaev s.m., ahmedov o‘.a. …
2 / 36
таркиби, тузилиши, функцияси, тарқалиши, иқлим-шароитига қараб уларни ўзгариши, ҳосилдорлиги ва бошқаларни ўрганади. объекти: - фитоценоз (ўсимликлар қоплами) саналади, қайски у муҳит ва муҳит омиллари таъсири юзага келади, шаклланади ва ўзгаради. фитоценология фанининг предмети:- фитоценози (ўсимликлар қоплами, жамоаси) унинг келиб чиқиши, шаклланиши, таркиби, функцияси, ўзгариш қонуниятлари ва бошқалар ташкил қилади. фаннинг мақсади:- ўсимликлар қопламини ҳар томонлама ўрганиб, уни қонуниятлари асосида максимал фойда олиш, улардан инсон учун фойдаланиш. қуйидаги вазифаларни бажариш зарур: ўсимликлар қопламини тур ва фитоценологик таркибини аниқлаш; ўсимликлар қопламини келиб чиқиш ва ўзгариш қонуниятлари ўрганиш; ўсимликлар қопламини стуруктураси ва функциясини ўрганиш; ўсимликлар қопламида содир бўладиган доимий ва мураккаб муносабатларни аниқлаш; ўсимликлар қопламини абиотик ва биотик таъсирлар натижасида ўзгариши; геоботаник хариталар тузиш ва типология муаммоларини ҳал қилиш; сукцессион ва эволюцион жараёнларни аниқлаш ва бошқалар. фитоценология фани нимани ўрганади? фитоценология (юнонча фитон - ўсимлик, кайнос - умумий), фитоценологиянинг синоними геоботаника (юнонча гео-ер, ботанике - ўсимлик), яъни ер юзидаги ўсимликлар уюшмаси (жамоаси) тўғрисидаги …
3 / 36
уруҳи ўзбекистон чўлларида шувоқлар, исириқлар ва сапсарлар каби ассоциациялар. мавжуд ўсимликлар гуруҳини бирор ассоциация бирлаштириш, шу ўсимликлардан тўғри фойдаланиш, уларни тўғри карталаштириш ва улар учун мос бўлган майдонларни тўғри режалаштириш каби масалаларни ҳал қилишда катта амалий аҳамиятга эга. ассоциацияларни расмий жиҳатдан ўрганиш ўсимликлардан тўғри ва рациоал фойдаланишга ёрдам беради. флористика, флора... фитоценология- флористика билан яқиндан алоқада бўлиб, унинг асосий мақсади бирор географик шароитда- ўсимлик турлари мажмуини тузишдан иборат. флора-(лот. флора-гул) яъни, тур ва ундан катта бўлган таксономик бирликлар тўғрисидаги маълумот. флористика маълумотлари фитоценологияда ва систематикада кенг қўлланилади. ўсимликлар географияси ва экологияси ўсимликлар географияси. ер юзидаги ўсимликлар (тур, туркум, оила) ҳамда ўсимликлар уюшмаларининг ер юзи бўйлаб тарқалиши ва тақсимланиши қонуниятларини ўрганади. ўсимликлар экологияси (юнонча ойкос - уй) уларнинг ўзаро ва ташқи муҳит билан боғлиқ бўлган муносабатини ўрганади. маълумки, ўсимликлар ҳаёти ташқи муҳит билан узвий боғлиқ. ҳар бир ўсимлик узоқ давом этган эвоюция жараёнида маълум бир муҳитда ўсишга мослашган бўлиб, у ўз …
4 / 36
иш усулларини ўрганувчи фан. ботаника тарихан бир қанча қуйидаги мустақил фанларга бўлинади. ботаника фанининг энг асосий таркибий қисми морфологиядир. шунинг учун ҳам ботаникани ўрганиш морфологиядан бошланади. морфология (юнонча - морфо - шакл; логос - фан деганидир) - ўсимликнинг ташқи тузилиши, шакли, индивидуал ривожланиши (онтогенези) ва тарихий тараққиёти (филогенези)ни ўрганади. морфология фани ўз навбатида ўсимликлар анатомияси - уларнинг ички тузилишини ўрганади. цитология (юнонча цитос - ҳужайра) ўсимлик ҳужайралари, уларнинг тузилиши, органлари ва вазифаларини; эмбриология (юнонча эмбрион - муртак) муртак ҳосил бўлиши ва унинг ривожланиши; гистология (юнонча гистос - тўқима) ўсимлик органларидаги тўқималарнинг жойлашиши ҳамда тузилишини; гистохимия - ўсимлик тўқима ва ҳужайраларидаги моддаларнинг жойлашишини микроскоп ёки химиявий усуллар ёрдамида ўрганади. бундан ташқари морфология ўсимликларнинг орган ҳамда қисмларини тасвирлаб берадиган органография (юнонча органон - қурол)га бўлинади. ўсимликлар систематикаси - ўсимликларни келиб чиқишига ҳамда уруғдошлик (қариндошлик) хусусиятига қараб, уларни алоҳида гуруҳлар - таксонлар (юнонча - таксис - тартиб бўйича жойлашиш, номос - қонун) - …
5 / 36
лишайник) лишайникларни ўрганадиган фанларга бўлинади. дендрология (юнонча дендрон - дарахт) дарахт ва буталар морфологияси, систематикаси, экологияси ва хўжалик аҳамиятини ўрганади. ўсимлик тараққиёти эволюциясини ўрганадиган палеоботаника (юнонча палайос - қадимги) - бу қазилма ҳолида учрайдиган ўсимликлар ҳақидаги фан бўлиб, ўсимликлар олами ривожланиш тарихини билиш учун муҳим аҳамиятга эга. фитоценология ва геоботаниканинг тарихи- қадим замонларга ва умумий ботаника тарихига тақалади. ўсимликлар географияси фанининг пайдо бўлиши 1805 йилда гумбольднинг “ўсимликлар географиясининг идеяллари (ғоялари)” асаридан бошланиб, уни айрим қисмлари геоботаниканинг туғилишига ҳам таъсир кўрсатган. кейинроқ xviii асрда бу фан тарққий эта бошлайди. м.в.ломоносов қора тупроқнинг (чернозем) келиб чиқишида ўсимлик қолдиқларининг роли, бюффон эса турларнинг алмашиб туришини айтади. бу жараёнга ёруғлик ва соянинг таъсири бор эканлигини эслатади. алоҳида геоботаника усулларини қўллаш ишлари 19 асрда ривож топди. биринчи марта швейцарияда хеер (1835 йилда) бир жой ўсимликлар қопламини характерлаб ёзади. россияда биринчи марта геоботаник иш 1837 йилда тицман томонидан бажарилади. у россия даштлари ўсимликлар қопламини ёзади– тажриба …

Want to read more?

Download all 36 pages for free via Telegram.

Download full file

About "fitotsenologiya fanı"

наука «ботаника» фитоценология фани маьрузачи: термиз давлат университети ботаника кафедраси доценти, биологтя фанлари доктори. термиз - 2024 фитоценология геоботаника фитосоциология фан бўйича соат тақсимоти: маьруза-10 соат амалий машғулот-10 соат мустақил таьлим-60 соат фан юзасидан тавсия этилган адабиётлар asosiy adabiyotlar 1.pratov o‘., shamsuvalieva l., sulaymonov e. va bosh. botanika (morfologiya, anatomiy, sistematika, geobotanika). –toshkent:, 2010. – 288 b. 2.rastitelnыypokrovuzbekistana. t. iii-iv. –tashkent: fan, 1976; 1984. –272 s.; –356 s. 3.metodicheskie ukazaniya po geobotanicheskomu obsledovaniyu yestestvennыx kormovыx ugodiy uzbekistana. –tashkent, 1980. – 170 s. 4.raximova t.t. o‘simliklar ekologiyasi va fitotsenologiya.–toshkent: o‘zmu,2009.72 b. 5.prokopeva l.v. fito...

This file contains 36 pages in PPT format (782.9 KB). To download "fitotsenologiya fanı", click the Telegram button on the left.

Tags: fitotsenologiya fanı PPT 36 pages Free download Telegram