umumqo’shin tayyorgarlik sikli o’qituvchisi

PPTX 22 стр. 4,9 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 22
farg’ona davlat universiteti ma’ruzachi: umumqo’shin tayyorgarlik sikli o’qituvchisi podpolkovnik o’. xamrakulov farg’ona davlat universiteti harbiy ta’lim fakulteti umumqo’shin tayyorganlik sikli 26-mavzu. motoo‘qchi guruhi hududlarda joylashuvi 1-mashg‘ulot motoo‘qchi guruhini hududlarda joylashuvi. hududlarga joylashuvning turlari va unga qo‘yilgan asosiy talablar. bevosita va soqchilik qo‘riqlovini tashkillashtirish. o’quv savollari: 1. motoo‘qchi guruhini hududlarda joylashuvi. 2. hududlarga joylashuvning turlari va unga qo‘yilgan asosiy talablar. 3. bevosita va soqchilik qo‘riqlovini tashkillashtirish. мотоўқчи гурухнинг марш ва жойида жойлашувидаги алоқа чизмаси юзага келган вазиятга қараб жанговар ҳаракатларга тайёргарлик кўриш даврида ва жанговар ҳаракатлар давомида келгуси ҳаракатларга тайёргарлик кўриш ёки жанговарликни тиклаш мақсадида бўлинмалар маълум бир белгиланган вақт ичида бирон-бир районга жойлашиб (урнашиб) туриши мумкин. бўлинмаларни дастлабки районда жамланиш, кўтиш, йиғин (жанговар вазифани бажаргандан сўнг) ва дам олиш районларига жойлашуви жойларга урнашув, деб аталади. бўлинмалар дастлабки районга мудофаадаги душманга ҳаракат мобайнида хужумга ўтишда, сувли тўсиқлардан кечиб ўтишда, тактик ҳаво десанти таркибида десант қилишдан олдин жойлашади. бўлинмалар жамланиш районига бир …
2 / 22
и (тунги) дам олиш районларига, қурол-аслаха ва техникани текшириш, уларга техник хизмат кўрсатиш ҳамда шаҳсий таркибни овкатланиши, дам олиши мақсадида ҳам тўхтаб жойлашадилар. барча холатларда командир бўлинмаларни жойларга яширинча урнаштириши, душманнинг ердан ва ҳаводан берадиган зарбаеини қайтарадиган, разведка, ва разведка-кўпорувчи гуруҳларининг хужумига қарши кўрашишга мос равишда жойлаштириши керак жойлашиш (ўрнашиш) районига қўйилган асосий талаблар: теварак-атроф жойларни ниқоблаш ва ҳимоя хусусиятларининг бўлиши; шаҳсий таркиб ва жанговар техника жойлашуви учун қулай бўлиши; текширилган ичимлик суви манбалари, совуқ хавода шаҳсий таркибни иситиш учун ёнилғининг мавжудлиги; об-ҳаво инжиқликларидан яшириниш имкони борлиги ва бошқалар. танланган район душман окк қўллаганда зарарли модда ўзоқ туриб қоладиган бўлмаслиги ва санитария жихатдан маъқул келадиган бўлиши керак. ўрнашилган район зарурат туғилганда тезлик билан манёвр қилишни таъминлайдиган йўллар тармоғига ёки йўлларга эга бўли­ши, бошқа районга (захира) кучишга қулай бўлиши керак. бўлинмалар тайинланган районга етиб келиб, маршрут йўналиши бўйича теварак-атрофнинг ҳимоя ва ниқоблаш хусусиятларидан фойдаланиб, келгуси вазифаларни бажаришга мос келадиган тартибда жойлашадилар …
3 / 22
а жойлашган ўрни билинмайдиган қилиб ниқобланади. душман авиацияси ва аниқ нуқтага урадиган қуролларни қўллаш хавфи бўлганда пиёдалар жанговар машинаси (бтр, танк) яқинига калбаки объектлар жихозланиши мумкин. бўлинмалар тайинланган районга етиб келиб, маршрут йўналиши бўйича теварак-атрофнинг ҳимоя ва ниқоблаш хусусиятларидан фойдаланиб, келгуси вазифаларни бажаришга мос келадиган тартибда жойлашадилар (сафланадилар). бундай жойлашув квадратга ўхшаш майдончаларга ёки айлана бўлиб жойлашгандагина нисбатан қулай бўлади, душман зарбаларидан катта талофат олмасдан қисқа вақт ичида жанговар вазифани бажариш районига чиқиб кета олиш имконини беради. колонналарни йўлда, олдиндагиларни ўрнашишини кутиб бирон жойда кутиб (тўхтаб) туришига йўл қўйилмайди. бундай холда ўрнашув районини душман сезиб қолиши, бошқа бўлинмаларга ўз жойларини эгаллаш учун қийинчиликлар туғдириши мумкин. ўрнашадиган жойларни танлашда, одатда, ҳаракат маршрутининг келгуси йўналиши хисобга олинади. жанговар машиналар ҳаракат йўналиши томонга, йўл бўйлаб «арча» шаклида жойлаштирилади. бундай шаклда жойлашганда ҳаракатни бошлаш тўғрисида команда (сигнал) бўлиши билан бўлинмалар сафар колоннасидан ўз ўрнини тез эгаллашига қисқа вақт сарфлайдилар. бошкариш қулай бўлиши, душманнинг бир …
4 / 22
а аниқ нуқтага урадиган қуролларни қўллаш хавфи бўлганда пиёдалар жанговар машинаси (бтр, танк) яқинига қалбаки объектлар жихозланиши мумкин. мотоўқчи батальонинг худудларда жойлашиши 10 кв. км гача, батальон тактик-гурухнинг эса– 15 кв. км гча бўлиши мумкин. мўқ взводи белгиланган худудда йўлнинг чет томонида жойлашади ва ўзининг шатат бўйича мавжуд ниқоблаш воситаларини қўллаган холда. очиқ жойларда эса танкалр, пжм ва бтр орасидаги масофалар танклар, пжм ва бтр ларнинг орасидаги масофалар 100-150 м, мўқ взвод ва мўгр ларнинг ораси 300-400м. ёпиқ жойларда эса улар орасидаги масофа 25-50 м гача қисқариши мумкин. e’riboringiz uchun raxmat savollar image3.jpeg image4.jpeg image5.jpeg image6.emf oleobject1.bin image7.emf oleobject2.bin image8.jpeg image9.png взводная /docprops/thumbnail.jpeg
5 / 22
umumqo’shin tayyorgarlik sikli o’qituvchisi - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте все 22 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "umumqo’shin tayyorgarlik sikli o’qituvchisi"

farg’ona davlat universiteti ma’ruzachi: umumqo’shin tayyorgarlik sikli o’qituvchisi podpolkovnik o’. xamrakulov farg’ona davlat universiteti harbiy ta’lim fakulteti umumqo’shin tayyorganlik sikli 26-mavzu. motoo‘qchi guruhi hududlarda joylashuvi 1-mashg‘ulot motoo‘qchi guruhini hududlarda joylashuvi. hududlarga joylashuvning turlari va unga qo‘yilgan asosiy talablar. bevosita va soqchilik qo‘riqlovini tashkillashtirish. o’quv savollari: 1. motoo‘qchi guruhini hududlarda joylashuvi. 2. hududlarga joylashuvning turlari va unga qo‘yilgan asosiy talablar. 3. bevosita va soqchilik qo‘riqlovini tashkillashtirish. мотоўқчи гурухнинг марш ва жойида жойлашувидаги алоқа чизмаси юзага келган вазиятга қараб жанговар ҳаракатларга тайёргарлик кўриш даврида ва жанговар ҳаракатлар давомида келгуси ҳарака...

Этот файл содержит 22 стр. в формате PPTX (4,9 МБ). Чтобы скачать "umumqo’shin tayyorgarlik sikli o’qituvchisi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: umumqo’shin tayyorgarlik sikli … PPTX 22 стр. Бесплатная загрузка Telegram