o`rta logoped guruhi ish rejasi

DOCX 13 sahifa 1,9 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 13
“tasdiqlayman” 34-sonli imtm mudirasi s.xamidova__________ “binafsh nomli 6- o`rta logoped guruhi “ustoz-shogird” maktabi 2018-2019 o`quv yili ish rejasi bajariladigan ishlar sana ma`sul 1. “defektologning kundalik kitobi” to`hlamidagi davlat maxsus maktabgacha ta`lim muassasasi tarbiyachilarining ish yuritish hujjatlari bilan tanishtirih. avgust ustoz: v. batirova 2. ustoz va shogird maktabi mashg`ulotlar kuzatish jadvalini ishlab chiqish. avgust ustoz: v.batirova shogird: n.baraqova 3. mustaqillikning 27-yilligini nishonlash maqsadida “mustaqillik bayramini” nishonlash sentyabr ustoz: v.batirova shogird: n.baraqova 4. nutq o`stirish va qurish yasash bo`yicha mujassam ochiq mashg`uloti. mavzu: “obod bog`cham jonajon bog`cham” ijodiy hikoya tuzish. sentyabr ustoz: v. batirova 5. “o`zbekiston- mening vatanim” mashg`ulotini kuzatish sentyabr shogird: n.baraqova 6. bolalarni tovushlarni to`g`ri talaffuz etishda, tovushlar talaffuzidagi kamchiliklarini bartaraf etish maqsadida “nutq o`yinlar” otkazish metodikasi kitobini yaratish. oktyabr ustoz: v.batirova 5. “mehrijon bayramini” o`tkazish oktyabr ustoz: shogird: 6 “sog`lom avlod uchun” dasturini amalga oshirish maqsadida “jismoniy mashqlar” to`hlami kitobini yaratish noyabr ustoz: v.batirova 7 bolalarni nutqini o`stishuchun “barmoqlar …
2 / 13
ogird: 13 bolalar faoliyatini faollashtirish va intensifikalash asosida hedagogik texnalogiyalar asosida mashg`ulotkar asosida metodlardan foydalanish. fevral ustoz: shogird: n.baraqova 14 “navroz” umumxalq milliy bayram ertaligini o`tkazish mart ustoz: shogird: 15 “hayot xavfsizligi asoslari” bo`yicha mashg`ulotlar olib boorish. ahrel ustoz: shogird: 16 guruhdagi ertalabki badan tarbiya , jismoniy tarbiya xarakatli o`yinlar va bolalar xarakatlari uchun sharoit yaratish may ustoz: shogird: n.baraqova. болаларда мактабгача таълим муассасасига мослашув даврининг ўтишида ота-оналар ва педагогларни ўрни. ота-оналар, ҳар бир бола руҳий ривожланишда ўзига хос хусусиятларга эга эканлиги ва бу хусусиятлар уларнинг у ёки бу фаолият турини эгаллашида намоён бўлишини ёдда тутишлари лозим. баъзи болалар эндигина биринчи сўзларни ўзлаштирганларида уларнинг тенгқурлари аллақачон маълум бир иборалар билан гаплаша оладиган бўладилар. болаларнинг баъзилари маълум бир сюжетли расмларини чиза бошлаган вақтда бошқалари жуда содда расмларни ҳам чизишга қийналадилар. таълим жараёнида бола имкониятларининг намоён бўлиши муайян даражада ирсий омилларга ҳам боғлиқдир. болалар ўз темперамент хусусиятларига кўра ҳам бир-бирларидан ажралиб турадилар: …
3 / 13
арини тез ўзлаштириб олади. сангвиник темпераментига мансуб бўлган бола ўқишни осон эгаллайди, лекин унда маълум бир тизим бўлмайди. болани мактабга тайёрлаш жараёнида унинг темперамент хусусиятлари ота-оналар томонидан ҳисобга олиниши, яъни унинг афзаллик томонлари ривожлатирилиб, камчилик жиҳатлари бартараф этиб борилиши керак. болалар катталарнинг ёрдамига муҳтож бўлишига кўра ҳам бир-бирларидан фарқ қиладилар. баъзи болаларга бирон бир хатти-ҳаракатни бажаришни бир неча марта кўрсатиш, тушунтириш, тарбиячи ёки ота-она ўзи намуна кўрсатиши керак. бошқаларига эса бажариладиган иш бир маротаба кўрсатилса етарли бўлади. шундай болалар ҳам борки, улар берилган вазифаларни мустақил бажарадилар. болалар ўзларининг қизиқувчанликлари, ақлий фаолликларига кўра ҳам бир-биридан ажралиб турадилар. баъзи болалар жудаям кўп саволлар берадилар ва ҳаракатчан бўлишади, баъзиларини эса ҳеч нарса қизиқтирмайди. болаларнинг қизиқувчанлигини, яъни уларда билиш эҳтиёжининг қай даражада ривожланганлигини берадиган саволларининг характери ва миқдорига қараб ҳам аниқлаш мумкин. махсус тадқиқотларда кузатилишича, 3-5 ёшли ақлий ривожланганлик даражаси рисоладагидек бўлган болада бир кунда 5000 мартагача билиш эҳтиёжи юзага келиши мумкин. яъни бундай …
4 / 13
им болаларнинг ота-она таъбири билан айтганда «ҳеч нарсага қизиқмаслиги» кўп жиҳатдан ота-онанинг у билан бўладиган муносабати ва мулоқот характерига боғлиқ бўлади. шунинг учун бола берадиган саволларни имкон қадар жавобсиз қолдирмасликка ҳаракат қилиш лозим. болани мактабга тайёрлашда ота-оналар эътибор беришлари лозим бўладиган жиҳатлардан яна бири - улардаги репрезентатив тизим характерини билишдир. репрезентативлик нима дегани? маълумки, ҳаётий тажриба инсон томонидан турли йўллар: кўриш, эшитиш, ҳаракат ва бошқалар орқали ўзлаштирилади. ҳар бир одамда ана шу сезгилардан бири етакчи бўлади. репрезентатив тизим – худди шу устун, етакчи бўлган сезги тизимидир. баъзи болаларда кўриш тизими, баъзиларида эса эшитиш, бошқа бирларида эса тери-туйиш сезги тизими устунлик қилиши мумкин. қуйида шу типлар ҳақида қисқача тўхталиб ўтамиз: визуал-репрезентатив (кўриш етакчи) тизим бўлган бола эшитишга нисбатан кўриш образларини тез, осон тушунади ва эслаб қолади. бундай болалар кўрганларини майда деталлари ва рангларигача эслаб қоладилар. улар бирор нарсани сўзлаб бераётганида ҳам кўришга оид «кўрдим», «қарасам», «кўринди», «кўринг», «чиройли», «ёрқин» каби сўзларни …
5 / 13
қиши, тушуниши, эслаб қолиши ҳам оғзаки кўрсатмаларга асосланган бўлади. аудиалларнинг нутқи равон бўлади. сўзлаётганларида ҳам «эшитдим», «айтдим», «гапирдим», «жарангли» каби сўз ва жумлаларни кўп қўллайдилар. лекин, шуни таъкидлаб ўтиш жоизки, бу типдаги болалар ўқиш фаолиятида камроқ муваффақиятга эришадилар, грамматик жиҳатдан ҳам кўп хато қиладилар, математика фанини ўзлаштиришда қийналадилар. бундай болаларни мактабга тайёрлашда иложи борича барча репрезентатив тизимлари ва асосан эшитиш орқали кўпроқ маълумотлар бериб бориш лозим. бундай болаларни илиқ сўзлар билан қўллаб-қувватлаш, рағбатлантириш ва улар билан бўлган мулоқот, муносабатларида олдинги тип билан бўлганидек шу типга хос сўзлар, жумлалардан кўпроқ фойдаланиш лозим. кинестетик турга мансуб бўлган болаларда болалигиданоқ спорт билан шуғулланишга мойиллик - қўл ва оёқ мускулларининг кучли ривожланганлиги кузатилади. улар фаол, ҳаракатга ундовчи уйинларни, жисмоний фаолликни яхши кўрадилар. уларда тажрибанинг кўп қисми хатти-ҳаракат ва амалиёт орқали ўзлаштирилади. кинестик типга мансуб болаларнинг характерли жиҳати - уларда интуиция ривожланган бўлади. агар улардан қандайдир воқеа ҳақида сўзлаб бериш сўралса, улар «қилдим», «сездим» жумлаларини …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 13 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"o`rta logoped guruhi ish rejasi" haqida

“tasdiqlayman” 34-sonli imtm mudirasi s.xamidova__________ “binafsh nomli 6- o`rta logoped guruhi “ustoz-shogird” maktabi 2018-2019 o`quv yili ish rejasi bajariladigan ishlar sana ma`sul 1. “defektologning kundalik kitobi” to`hlamidagi davlat maxsus maktabgacha ta`lim muassasasi tarbiyachilarining ish yuritish hujjatlari bilan tanishtirih. avgust ustoz: v. batirova 2. ustoz va shogird maktabi mashg`ulotlar kuzatish jadvalini ishlab chiqish. avgust ustoz: v.batirova shogird: n.baraqova 3. mustaqillikning 27-yilligini nishonlash maqsadida “mustaqillik bayramini” nishonlash sentyabr ustoz: v.batirova shogird: n.baraqova 4. nutq o`stirish va qurish yasash bo`yicha mujassam ochiq mashg`uloti. mavzu: “obod bog`cham jonajon bog`cham” ijodiy hikoya tuzish. sentyabr ustoz: v. batirova 5. “o`zbekist...

Bu fayl DOCX formatida 13 sahifadan iborat (1,9 MB). "o`rta logoped guruhi ish rejasi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: o`rta logoped guruhi ish rejasi DOCX 13 sahifa Bepul yuklash Telegram