qozonxona chiqindi gazlari uchun issiqlik qayta ishlash ma'lumoti

DOCX 4 pages 1.7 MB Free download

Page preview (4 pages)

Scroll down 👇
1 / 4
issiq suv va bug’ olish uchun chiqindi qozon gazlarining issiqligidan foydalanish qozonxona chiqindi gazlari qo’shimcha issiqlik hosil qilishning muhim manbai hisoblanadi. tutun gazlaridan issiq suv va bug’ olish uchun suv issiqlik almashinuvchilari va qozon utilizatorlari ishlatiladi. qozondan chiqayotgan tutun gazlarining sarfi quyidagi formula orqali aniqlanadi: bu yerda n-qozon agregatining soni bр-ёқилғи сарфи кг/с; - тутун газларининг назарий хажми; м3/м3 м3/кг; =0,0187 (сиш+0,375sish)+0.79v0+0.8nish/100+0.0124(9hish+wish) -назарий зарур хаво хажми; м3/м3 =0.089cish+0.266hish+0.033(sish-oish) қаттиқ ёқилғи учун =0.0478 х [0.5 х(со+h2)+1.5h2s+2ch4+ ∑(m+n/4)cmhn-o2] газсимон ёқилғи учун v- газларининг утилизаторга киришдаги харорати 0с αу-ортиқча хаво коэффициенти тутун газларининг қозон утилизаторида берадиган иссиқлик миқдори қуйидагича аниқланади кдж/с vг ср- тутун газларининг v хароратдан v’ хароратга совугандаги ўртача сарфи м3/с - газларнинг ўртача хажмий иссиқлик сиғими; кдж/м3 с v’ – газларнинг утилизатордан чиқишдаги харорати; 0с тутун газларининг иссиқлиги хисобига утилизаторда буғ шаклида ажралиб чиқаётган иссиқлик миқдори қуйидаги формула орқали аниқланади iг –печдан чиқаёетган газнинг энтальпияси уч атомли газларнинг хажми vro2=0.01(co2+co+h2s+∑mcmhn) …
2 / 4
и αу=1.4,ўртача хажмий иссиқлик сигими 1.415 кдж/м3 0с. 1та қозон курилмасининг ёқилғи сарфи вр=0,25 кг/с. қозонхонада 2 та бир хил қувватга қозон агрегати донецк тошкўмирида ишлайди. донецк тошқўмиринг таркиби 2.масала. спирт заводининг тутун газлари томонидан иссиқ сув олиш учун экономайзерга берадиган иссиқлик миқдорини аниқланг. тутун газларининг экономайзерга киришдаги харорати v=350 0с, чиқишдаги харорати v’=200 0с,ортиқча хаво коэффициенти αу=1.3,ўртача хажмий иссиқлик сигими 1.415 кдж/м3 0с. 1та қозон курилмасининг ёқилғи сарфи вр=0.3 м3/с. қозонхонада 2 та бир хил қувватга эга қозон агрегати табиий газда ишлайди.табиий газнинг таркиби со2=0,2% сн4=98,9% с2н6=0,3% с3н8=0,1% с4н10=0,1% n2=0.4% 3.масала спирт заводининг тутун газлари томонидан иссиқ сув олиш учун экономайзерга берадиган иссиқлик миқдорини аниқланг. тутун газларининг экономайзерга киришдаги харорати v=340 0с, чиқишдаги харорати v’=200 0с,ортиқча хаво коэффициенти αу=1.4,ўртача хажмий иссиқлик сигими 1.415 кдж/кг0с. тутун газларининг ва хавонинг назарий миқдори 11.48 ва 10.62 м3/кг. 1та қозон курилмасининг ёқилғи сарфи вр=0.2 кг/с. қозонхонада 3 та бир хил қувватга эга қозон …
3 / 4
ечдан чиқишдаги энталпияси 9800 кдж/м3. тутун газларининг қозон утилизаторидан чиқишдаги харорати 200 0с. қозон утилизаторидаги ортиқча хаво коэффициенти 1.3. печдаги ёқилғи сарфи 0.025 м3/с. қозон утилизаторидан атроф мухитга ёқотилаётган иссиқлик коэффициенти 1, иссиқлик алмашинувчиси қурилмаси ва иккиламчи энергоресурс манбаининг режим ива ишлаш соатлари сонининг мос келмаслигинн хисобга оладиган коэффициент 0,1. печ қуйидаги таркибга эга табиий газда ишлайди со2=0,8% сн4=84.5% с2н6=3.8% с3н8=1.9% с4н10=0.9% с5н12=0.3% n2=7.8% 6. корхонада печдан чиқаётган тутун газлари хисобига қозон утилизаторида буғ олинмоқда. буғ қозон утилизаторида олинаётгани туфайли корхонада тежалаётган шартли ёқилғини топинг. тутун газларининг печдан чиқишдаги ва қозон утилизаторидан чиқишдаги харорати мос равишда 700 0с ва 200 0с. қозон утилизаторидаги ортиқча хаво коэффициенти 1.35. печдаги ёқилғи сарфи 0.036 м3/с. қозон утилизаторидан атроф мухитга ёқотилаётган иссиқлик коэффициенти 1 иссиқлик алмашинувчиси қурилмаси ва иккиламчи энергоресурс манбаининг режим ива ишлаш соатлари сонининг мос келмаслигинн хисобга оладиган коэффициент 0,12. қозон утилизаторининг фойдали иш коэффициенти 0.86. печ қуйидаги таркибга эга табиий газда …
4 / 4
qozonxona chiqindi gazlari uchun issiqlik qayta ishlash ma'lumoti - Page 4

Want to read more?

Download all 4 pages for free via Telegram.

Download full file

About "qozonxona chiqindi gazlari uchun issiqlik qayta ishlash ma'lumoti"

issiq suv va bug’ olish uchun chiqindi qozon gazlarining issiqligidan foydalanish qozonxona chiqindi gazlari qo’shimcha issiqlik hosil qilishning muhim manbai hisoblanadi. tutun gazlaridan issiq suv va bug’ olish uchun suv issiqlik almashinuvchilari va qozon utilizatorlari ishlatiladi. qozondan chiqayotgan tutun gazlarining sarfi quyidagi formula orqali aniqlanadi: bu yerda n-qozon agregatining soni bр-ёқилғи сарфи кг/с; - тутун газларининг назарий хажми; м3/м3 м3/кг; =0,0187 (сиш+0,375sish)+0.79v0+0.8nish/100+0.0124(9hish+wish) -назарий зарур хаво хажми; м3/м3 =0.089cish+0.266hish+0.033(sish-oish) қаттиқ ёқилғи учун =0.0478 х [0.5 х(со+h2)+1.5h2s+2ch4+ ∑(m+n/4)cmhn-o2] газсимон ёқилғи учун v- газларининг утилизаторга киришдаги харорати 0с αу-ортиқча хаво коэффициенти тутун газларининг қоз...

This file contains 4 pages in DOCX format (1.7 MB). To download "qozonxona chiqindi gazlari uchun issiqlik qayta ishlash ma'lumoti", click the Telegram button on the left.

Tags: qozonxona chiqindi gazlari uchu… DOCX 4 pages Free download Telegram