pestiсidlar va ularning atrof muhitga ta'siri

PPT 31 pages 5.5 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 31
слайд 1 7-мавзу: пестицидларни атроф муҳитга таъсири мавзу режаси: пестицидларнинг биоценозга таъсири. 2. пестицидларнинг ўсимликка таъсири. 3. пестицидларнинг заҳарлилик кўрсаткичлари. 2015 yil ma'lumotlariga ko'ra, pestitsidlarning global savdosi - qishloq xo'jaligi va qishloq xo'jaligi bo'lmagan ekinlar - 60 milliard dollarni tashkil etdi.qishloq xo'jaligi katta biznesdir va pestitsidlar genetik jihatdan o'zgartirilgan organizmlar bilan birga hosilning kafolati va shuning uchun kutilmagan foyda. arktikada o'simlik moddalari hech qachon ishlatilmagan. olimlar pestitsidlar o'z tarkibida shunchalik mustahkam bo'lib, ular uzoq masofalarni bosib o'tib, yerning boshqa hududlaridan ko'chiriladi degan xulosaga kelishdi. ularning tabiatda aylanishi juda tez sodir bo'ladi. пестицидлар одамларга атроф муҳитга таъсир этув- чи асосий омил(фактор) ҳисобланиб, 3 та категорияга бўлинади: зарарли организмларга чидамлиликнинг ўстирилиши; пестицидларнинг ўсимликка, ҳайвонлар ва муҳитга таъсири. биоценозга таъсири йигилиш ва озиқланиш занжири билан берилиши. пестицидларнинг ҳаводаги ҳолати. хавода пестицидларнинг асосий манбаи - қ/х экинларини пестицидларнинг билан ишлаш, уруғларни дорилаш, урмон сув хавзаларни, ишлаш натижасидир. 1) малумки, урмонларда пестицидлар чангланганда 50% тушади …
2 / 31
чиқ сув хавзаларида оқава сувларидан, оқава сувларига эса пестицид ишлаб чикувчи заводлардан, ўсимликларни пуркаш, чанглаш пайтларида, ёмғир, қор сувларидан, жумладан сув ҳавзаларини сув ўтлари, молюскалар, одам, ҳайвон касалликларини қўзғатувчи ҳашаротларга, ўсимликларга қарши пестицидларнинг қўллашдан тушади. тупроқ, ер ости сувлари, ички сув ҳавзалари, дарё ва дунё океани пестицидларнинг охирги депоси ҳисобланади. уларда чидамли пестицидлар йиғилади хлорорганик бирикмаларнинг қолдиқлари топилган, лекин инсон учун хавфли концентрацияда жуда кам микдорда аниқланган. пестицидлар тупроқка ҳашаротлар, нематода, ўтлар, бак терия, замбуруғларга қарши солинади. ер устидан, ҳаводан чангланганда, пуркаганда тушади, ўсимликлар уларнинг илдизларидаги қолдиқлари оркали ҳам ўтади. персистентлик- пестицидларнинг ҳар хил биологик, химик, физик емирилишга чидамлигидир. персистентлик т_0.5 (ярим емирилиш даври) билан улчанади пестицидларнинг тупроқда сакланиш муддатига уларнинг химик,физик хоссалари, норма, дозалари, формалари катта аҳамиятга эга. тупрок хоссалари, намлиги, ҳарорати ҳам аҳамиятга эга. масалан;донадор пестицидлар узоқрок, порошок, суюқ пестицидлар эса камрок сакланади. ўсимликларни ҳимоя қилиш амалиётида кўпинча пестицидлар дозасини «концентрация» ёки «сарфлаш меъёрлари» терминлари билан чалкаштириб юборадилар, …
3 / 31
, қайтарилиш ва ҳоказо. баъзи фосфорорганик бирикмалар инсон организмида оксидланиш жараёнга учраб, кўпроқ заҳарли моддаларга айланади. пестицидларни инсон организмига таъсири -сурункали касалликларни ривожлантиради; -гормонлар ишлаб чиқариши бузилиши; -бош мия, жигар, ўпка, йўғон ичак, кўкрак саратонига сабаб бўлади; -болаларда ички органилари ривожланишида салбий таъсир қилади. айниқса ўпка ривожланишига таъсир кўрсатади; -аутизм ва паркинсон касаллигига сабаб бўлади. . пестицидлар нафас йўллари орқали организмга кирганда шиллиқ қаватлари ва ўпка тўқималарини қитиқлайди, баъзи зарарли моддалар организмга тери орқали ҳам киради. асосан липидларда эрийдиган ва маҳаллий таъсирга эга бўлган моддалар организмга тери орқали киради. терининг турли қисмлари турли ўтказувчанлик хусусиятига эгадир. пестицидлар терининг юпқa ва нозик эпидермисга эга бўлган қисмлардан — қўл ва оёқнинг букиладиган жойларидан яхши ўтади. агар тери зарарланган бўлса, у ердан ҳам пестицид осон ўтади. пестицидлар организмга кўз, оғиз бўшлиғи ва буруннинг шиллиқ қаватлари орқали ҳам яхши ўтади. инсон организмига пестицид маҳаллий ёки умумий таъсир кўрсатиши мумкин. маҳаллий таъсир заҳарли модда билан …
4 / 31
зон орқали ўтганида ҳам рўй беради, натижада заҳар организмга сўрила бошлайди, бунда у эримайдиган ҳолатдан эрийдиган ҳолатга айланади. бу жараён ўрта ичакда тугалланади, шу ерда заҳар ичак деворлари орқали гемолимфага сўрилади. бунда ичакнинг рн и катта роль ўйнайди, одатда рн заҳарнинг гидрализланишига ёрдам беради. заҳар гемолимфага ўтгач, бутун тана бўйлаб тарқалади, ҳаёт учун зарур органлар (асаб тизими ва бошқалар)га бориб етади ва ҳашарот организмини умумий заҳарланишга олиб келади. лекин гемолимфа фақат заҳарни тарқатибгина қолмай, балки уни бир қатор ўзгаришларга ҳам учратади, шу билан бирга заҳар гемолимфа ферментлари ишини бирмунча бузади. заҳар организмдан орқа ичак ва мальпигий найчалари орқали турли чиқиндилар билан ташқарига чиқарилади ёки баъзи орган ва тўқималарда тўпланади (масалан, ёғ тўқималарида). меъда-ичак орқали заҳарланилганида организмга тушган заҳарнинг барча қисми ўзлаштирилмаслиги мумкин; заҳарнинг бир қисми худди озиқ-овқат моддаси каби организмда турли хил ўзгаришларга ўчрайди, организмдан орқа ичак ва чиқарув тешиги орқали чиқарилади. заҳарнинг сўрилиши ва шунингдек, организмнинг заҳарланиши кўпроқ организмга …
5 / 31
ичида (экспозиция) сақлаб туриш зарур, бу эса ёпиқ хоналардагина фумигация қила олиш мумкинлигини тақозо этади. трахея тизими орқали заҳар гемолимфага ўтади ва бутун организмга тарқалади. хашоратлар танасига тери қатлами орқали контакт таъсир этиш ҳашаротларнинг контакт ҳолида заҳарланиши ҳам турлича йўллар билан кечади: биринчидан, контакт таъсирига эга бўлган инсектицид ҳашарот танасини ҳаво ўтказмайдиган плёнка ҳолида ўраб олади, нафас олиш органини беркитиб қўяди, шу сабабли ҳашарот ташқи муҳит билан алоқа қила олмайди, организмга кислород кириши ва ундан карбонат ангидридни ажралишига тўсқинлик қилади. натижада нафас олиш ва газ алмашиниш жараёнлари бузилади, оқибатда ҳашарот ўлади. иккинчидан, контакт таъсир этувчи пестицид ҳашаротнинг терисини емириб, организмга кириши мумкин. икки ҳолда ҳам пестицид гемолимфага ўтиши, унинг ёрдамида бутун организм бўйлаб тарқалиши мумкин. лекин ҳашаротларнинг контакт пестицидлар билан заҳарланиши кўпинча уларни теридан ўтаётганда содир бўлади. ҳашаротлар танаси, шунингдек каналар ҳам эпителий қавати (гиподерма) билан қопланган, гиподерма ташқи томондан кутикула қавати билан ўралган. ҳашаротлар кутикуласи 3 та қаватдан иборат: …

Want to read more?

Download all 31 pages for free via Telegram.

Download full file

About "pestiсidlar va ularning atrof muhitga ta'siri"

слайд 1 7-мавзу: пестицидларни атроф муҳитга таъсири мавзу режаси: пестицидларнинг биоценозга таъсири. 2. пестицидларнинг ўсимликка таъсири. 3. пестицидларнинг заҳарлилик кўрсаткичлари. 2015 yil ma'lumotlariga ko'ra, pestitsidlarning global savdosi - qishloq xo'jaligi va qishloq xo'jaligi bo'lmagan ekinlar - 60 milliard dollarni tashkil etdi.qishloq xo'jaligi katta biznesdir va pestitsidlar genetik jihatdan o'zgartirilgan organizmlar bilan birga hosilning kafolati va shuning uchun kutilmagan foyda. arktikada o'simlik moddalari hech qachon ishlatilmagan. olimlar pestitsidlar o'z tarkibida shunchalik mustahkam bo'lib, ular uzoq masofalarni bosib o'tib, yerning boshqa hududlaridan ko'chiriladi degan xulosaga kelishdi. ularning tabiatda aylanishi juda tez sodir bo'ladi. пестицидлар одамларга а...

This file contains 31 pages in PPT format (5.5 MB). To download "pestiсidlar va ularning atrof muhitga ta'siri", click the Telegram button on the left.

Tags: pestiсidlar va ularning atrof m… PPT 31 pages Free download Telegram