qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’izlar turkumi

PPTX 17 sahifa 1,0 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 17
мавзу: qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’izlar turkumi. мавзу: qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’izlar turkumi. reja: qattiq qanotlilar turkumining bioekalogiyasi qarsildoq qo’ng’izlar bioekologiyasi. kolorado qo’ng’izi bioekologiyasi. қаттиқ қанотлилар ёки қўнғизлар-coleoptera. булар турлари сони жиҳатидан энг катта туркумдир. қўнғизларни 370 мингга яқин тури маълум, характерли хусусиятлари уларнинг биринчи жуфт қанотлари қаттиқ бўлиб, тинч ҳолатда орқа томонига ёпишиб туради ва уларнинг остида букланган иккинчи жуфт парда қанотлар жойлашади. айни вақтда қалқонларининг бири иккинчисига зич тақалиб, тўғри чок чизиғини ҳосил қилади. оғиз аппарати кемирувчи типда, личинкалари чувалчангсимон ёки комподесимон, ғумбаги очиқ. қўнғизларнинг уст кўриниши ва катта-кичиклиги жуда турли-туман. катталиги 0,3-1 мм дан 10-15 см гача бўлиши мумкин. уст қанотлари қоринча учига қадар етиб борди. лекин баъзи турларида (масалан, донхўрлар, кўп япроқчасимон мўйловлилар ва бошқалар) қоринча охирига етмай қолади. қаттиқ қанотлилар биологик жиҳатдан жуда хилма-хил. улар ўртасида йиртқич, ўсимликхўр, сапрофаг-некрофаг, қуруқда, тупроқда, сувда яшовчи формалари мавжуд. қўнғизлари ҳамма ерда учрайди ва табиатда модда алмашинувида катта аҳамиятга эга. …
2 / 17
турларининг олдинги елкасида жуфт ва қоринчаси пастида битта сариқ доғ кўринишда ёруғлик берувчи органи бор. кукухо тур қўнғиз чиқарган ёруғликда кечаси китоб ўқиш мумкин. олтинқўнғизлар-buprestidae. булар қирсилдоқ қўнғизлар оиласига яқин, сакраш органи,олдинги елкасининг орқа четларида ингичкалашган. личинкалари дарахтнинг ёғоч қисмларида йўл солиб яшайди. баъзилари ўрмон ва мевали дарахтларга катта шикаст етказади. колорадо қўнғизи фақат қўнғизлик даврида тупроқнинг 20-60 см гача чуқурлигида қишлаб чиқади, бу тупроқ иқлим шароитига қараб ўзгаради. эрта баҳорда қўнғизлари қишлаган жойлардан тупроқ юзасига кўтарила бошлайдилар. тупроқ-иқлим шароитига қараб қўнғизлар тупроқ ҳарорати 14-150с иссиқликка етганда, қўнғизлар тупроқ юзасига уйғониб чиқишлари мумкин. баҳорда вақтинчалик совуқлар бўлсада, қўнғизларнинг уйғониши 1-2 ҳафтага, ҳатто 3 ҳафта кечикади. асосан феврал ойининг ўрталарида қўнғизлар пайдо бўлиб, иқлим шароитига қараб май ҳатто июн ойларигача боради. қўнғизлар қишлаб қолган жойларидан тупроқ юзасига чиқишлари билан дарҳол сув излаб топиб қониқиб ичиб кейин картошка экилган майдонларга ўта бошлайдилар. агарда қўнғизлар туйиб сув ичиб чанқоғини яхши қондирса, кузда қишлашдан …
3 / 17
ни барг тагига тўп-тўп қилиб 12 тадан 80 тагача қўяди, ўртача бир урғочи қўнғиз (кузгиси) 400-700 дан айримлари эса 1800-2400 донагача тухум қуяди. тухуми 5-17 кун ривожлангандан кегин личинка чиқади ва ўсимлик билан озиқланиб 16-34 кун ичида 4 марта пўст ташлайди. личинкалари ерга тушиб 5-15 см чуқурликда ғумбакка айланади. ғумбак ривожланиши 12-24 кун давом этади.колорадо қўнғизининг совуққа чидамлилиги унча юқори эмас. тажрибаларда -9-11 с да 9 соат мобайнида 50-100% қўнғизлар қирилган. шунинг учун ҳам шимолий минтақаларда айрим йиллари қишлов пайтида 85% гача қўнғизлар қирилиб кетади. колорадо қўнғизи картошканинг энг хавфли зараркунандаси бўлиб, республикамизнинг хоразм вилояти ва қорақалпоғистон республикасидан ташқари барча вилоятларида тарқалган. бу тур зараркунанда картошка баргини кемириб зарар етказади, айрим йиллари ҳосилни 50 % гача нобуд қилиши мумкин. республикамиз шароитида колорадо қўнғизи 3-4 та авлод бериб ривожланади. картошкадан ташқари у помидор, айниқса бақлажонга жиддий зарар етказади. колорадо қўнғизи-leptinotarsa dectmliniata say агротехник кураш: алмашлаб экиш, қатор ораларига ишлов бериш, уларнинг …
4 / 17
дай хавфли зараркунандалар қаторига киради. қўнғизнинг танаси юмалоқ, тепаси қуббали, ости ясси, ярим шар шаклида бўлиб, ён томондан қаралганда олд елкаси ва қанот устлиги равон қуббали ҳолда кўзга ташланади. тухумлари сариқ рангли, бирмунча йирик, узунчоқ шаклда бўлади етти нуқтали хон қизи (кокцинеллид) қунғизи: 1-баргнинг юзасига қўйган тухумлари, 2-ғўза шираси билан озиқланаётган личинка- лари, 3-ғўза баргидаги кушанданинг етук зоти - қўнғизи. кокцинелла оиласига мансуб қўнғизлар тухумларини ширалар колониялари ёнидаги ўсимликларнинг ҳар хил қисмларига тўп-тўп қилиб қўяди. йиртқич тухумидан очиб чиққан личинкалари ширалар билан озиқланади. эндигина очиб чиққан личинкалар бирмунча вақт тухум пўстлоқларида (бир-бирига қаттиқ қисилиб) ўтиради ва ширани топиши биланоқ уни ейишга киришади. кичик ёшлардаги қуртлар у қадар ҳаракатчан бўлмайди. ёши ошган сайин жуда ҳаракатчан бўлиб, шираларнинг тўпидан тўпига ўтаверади. личинкалар тўрт ёшни ўтайди. ғумбакланиш пайти келганида личинкалар танасининг кейинги томони билан бирор нарсага илиниб олади. ғумбаклар кам ҳаракат бўлади, лекин безовталанганда танасининг олд қисмини қўққисдан кўтариб, перпендикуляр ҳолатда туриб олади. …
5 / 17
image5.jpeg image6.png image7.png image8.png /docprops/thumbnail.jpeg

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 17 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’izlar turkumi" haqida

мавзу: qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’izlar turkumi. мавзу: qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’izlar turkumi. reja: qattiq qanotlilar turkumining bioekalogiyasi qarsildoq qo’ng’izlar bioekologiyasi. kolorado qo’ng’izi bioekologiyasi. қаттиқ қанотлилар ёки қўнғизлар-coleoptera. булар турлари сони жиҳатидан энг катта туркумдир. қўнғизларни 370 мингга яқин тури маълум, характерли хусусиятлари уларнинг биринчи жуфт қанотлари қаттиқ бўлиб, тинч ҳолатда орқа томонига ёпишиб туради ва уларнинг остида букланган иккинчи жуфт парда қанотлар жойлашади. айни вақтда қалқонларининг бири иккинчисига зич тақалиб, тўғри чок чизиғини ҳосил қилади. оғиз аппарати кемирувчи типда, личинкалари чувалчангсимон ёки комподесимон, ғумбаги очиқ. қўнғизларнинг уст кўриниши ва катта-кичиклиги жуда турли-туман. катталиги 0,3-1 ...

Bu fayl PPTX formatida 17 sahifadan iborat (1,0 MB). "qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’izlar turkumi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: qattiq qanotlilar yoki qo‘ng’iz… PPTX 17 sahifa Bepul yuklash Telegram