bolaning psixik rivojlanishi xulq-atvor qoidalarini o‘rganish muammosi sifatida: bixeviorizm

PPTX 41 sahifa 790,9 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 41
bolaning psixik rivojlanishi xulq-atvor qoidalarini 0‘rganish muammosi sifatida: bixeviorizm bolaning psixik rivojlanishi xulq-atvor qoidalarini 0‘rganish muammosi sifatida: bixeviorizm reja: 1. dj.uotsonning bixevioristik nazariyasi. 2. operant o‘rganish. 3. b.skinnerning radikal bixeviorizmi. акш психологиясида вужудга келган бихевиоризм (инглизча «behaviourism» хулк маъносини англатади) окими xix асрнинг охиридан бошлаб йуналиш сифатида хукм суриб келмокда. бихевиоризм вакиллари эмпирик психологияга ва унинг интроспектив методига (ўзини узи кузатиш) қарши курашдилар, намояндаларини субъективизмда айбладилар. бихевиористлар психология фалсафага эмас (эмпирикларга карама-карши), балки табиатшунослик фанларига таянган холда кузатиш, эксперимент утказиш, ички (субъектив) методдан воз кечиб, ташки (объектив) методга утиш гояларини илгари сурдилар. бихевиористлар инсонлар ва хайвонлар рухий дунёсини ўрганиш бевосита хиссий органлар ёрдами билан акс эттириладиган нарсалар ва ходисаларга йуналтирилиши керак, деган қарашга асосландилар. бихевиоризм окимининг асосчилари ак,шлик психологлар ж. уотсон (1878-1958) ва э. торндайкдир (1871-1949). кейинчалик булар каторига к. лешли (1890-1958), а. вейс (1874—1931) ва бошкалар келиб кушилдилар. маълум давргача мазкур оким психология оламида доминантлик (устуворлик) ролини уйнади. хозирги …
2 / 41
тлардан, турмушда орттирилганлари эса малакалардан иборатдир. бихевиоризмнинг асосчиси э. торндайк хайвон (каламуш) психикасини урганишдаги методни инсон рухий дунёсини тадкикот этишга татбик килади. унинг фикрича, инсон хулки хайвонларникига ухшаш битта реакциялар йигиндиси тарикасида эмас, балки кузгалувчиларнинг бир гурук тизими ёрдами билан ҳосил килинади. э.торндайк организмнинг жавоб реакциялари йигиндисини - хулк, кузговчиларнинг мураккаб тизимини вазиятли, ташки шароит эканлигини тушунтиради. шунинг учун инсон хулки онг билан эмас, балки вазият билан бошкарилади. натижада инсон руҳий дунёси механик равишда реакциялар йигиндиси билан тенглашиб колади. инсон хулки хамиша мухит билан катъий мувозанатда булиши тугрисидаги бихевиоризмнинг коидаси юкоридаги фикримизга далилдир. мазкур оким намояндалари инсоннинг мураккаб рухий дунёсини физиологик харакат ва узгаришларга тенглаштириб қўядилар. ж. уотсон тафаккурнинг ички нутк ва новербал (товушсиз, имо-ишора, мимика, елка кисиш, кош сузиш) коммуникациями (лотинча «communicatio» хабар йули ёки муомала акти деган маъно билдиради) бйрга кушиб кенг маънода тушунади ва уни учта шаклга ажратиб урганади. нутк шаклларидан бири - нутк малакаларини аста-секин авж …
3 / 41
оризмнинг когнитив назарияси вужудга келди. бихевиоризм формуласи бироз узгартирилиб s—>s тарзда қулланила бошланди, хулк когнитив назариясида тафаккур мохиятини очишга хизмат киладиган катор тушунчалар ишлатилди, жумладан, «билиш режаси», «билишга мойиллик», «маънога нисбатан белгининг муносабати», «ахамият», «максад», «тайёргарлик», «билиш тузилмаси», «кутиладиган натижа», «махсул» ва бошкалар. bixeviorizmning asoschisi dj.uotson (1878—1938) psixologiya fanining bosh vazifasi xulqni tadqiq etishdan iborat deb tushunadi. u psixik hodisalardan mutlaqo voz kechib, xulqni ikki shaklga, ya’ni ichki va tashqiga ajratadi, ular o‘zaro javoblar stimuli bilan uzviy bogliq ekanligini ta’kidlab oladi. bixeviorizm uchun ≪xulq≫ asosiy tushunchaga aylanib, uning psixikasi bilan aloqasi chetlab olilgandir. uotson ≪bolani psixologik tarbiyalash≫ asarida bolani ruhan va jismonan soglom qilib tarbiyalash uchun nimalarga e’tibor qaratish zarurligi haqida to‘xtalib oldi. qat’iy kun tartibiga rioya qilish, turli stimullarning ta’siridan himoya qiladigan bolaning maxsus xonasi mavjudligi, bolaga nisbatan muhabbat va g'amxollik ko’rsatishda me’yor bo’lishi zarurligini ta’kidladi. uotson insonlarni tarbiyalashda muhitning ustuvor rolini ta’kidladi. uning ta’kidlashicha, sog’lom bolalar to'plamidan muhitning …
4 / 41
sh aroi t sifatida qarald i ; vaziyat tur li s t imul l a r t o 'p l amid a n ib o rat b o l ib . ular o ‘z navbat ida q o 'zg 'a tu v ch i l a r zanj i r ig a bo'linadi. tashqi mu h i t t a ’sir lar i bola xulq-a tvor i m a zm u n i n i va u n in g rivojlanish xa r akte r ini belgi laydi . operant o’rganish edvard torndaykning psixologiya faniga qo‘shgan hissalaridan biri ≪odam shunchaki fikrlay oladigan boshqa bir jonivor≫ degan ta’kid edi. edvard torndayk o‘zining psixologiyadagi tizimini ≪maqbul bixeviorizm≫ deb atagan. uning fikricha, organism xulq-atvori ma’lum bir adaptativ maqsadga yo‘nalgan. bixeviorist bolgan tolmen kurt levin tufayli geshtalt nazariyasiga qiziqib qoladi. klerk xallning fikrlariga i.p.pavlov, ch.darvin, e.torndayk, e.tolmenlar ishlari o‘z ta’sirini kolsatgan. uning nazariyasi ushbu …
5 / 41
ъектлар бир-бирига тегишли бўлиб туюлганда, боғланиш ҳосил қилиш енгил кечади. агар ёдланган материал мазмунли бўлса, ўрганиш осонлашади. торндайк эффекти бирон бир предметни ўқитиш бошқасининг ассимиляциясига таъсир қиладими ёки йўқми? масалан, қадимги юнон классикларининг билимлари келажакдаги муҳандисларни тайёрлашда ёрдам берадими ёки йўқлигини аниқлаш учун эффектнинг тарқалишини экспериментал равишда ўрганиб чиқди. изланишларга кўра ижобий ўзлаштириш фақат билим соҳалари алоқада бўлган ҳолларда кузатилади. бир хил турдаги фаолиятни ўзлаштириш, бошқасини эгаллашига халақит бериши мумкин («проактив тормозланиш"), янги ўзлаштирилган материал баъзан аллақачон ўрганилган нарсаларни йўқ қилиши мумкин ("ретроактив тормозланиш"). ушбу иккита тормозланиш аралашувнинг хотира назариясининг мавзусидир. баъзи бир материални унутиш нафақат вақт ўтиши билан, балки бошқа ҳаракатларнинг таъсири билан ҳам боғлиқ. торндайк эффекти эффекти қонунига кўра мустаҳкамланиш s ва r ўртасида аниқ муносабат бўлганда. рағбатлантириш кутилган натижа берганла мустаҳкамланиш бўлади ва ижобий характер касб этади. оғриқ, жазолаш, омадсизлик, танқид, огоҳлантириш юз берганда салбий бўлади. инсонинг хулқ-атвори кўпинча ижобий қўллаб-қувватлашга эга бўлганда, баъзан салбий таъсирларнинг кучи …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 41 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"bolaning psixik rivojlanishi xulq-atvor qoidalarini o‘rganish muammosi sifatida: bixeviorizm" haqida

bolaning psixik rivojlanishi xulq-atvor qoidalarini 0‘rganish muammosi sifatida: bixeviorizm bolaning psixik rivojlanishi xulq-atvor qoidalarini 0‘rganish muammosi sifatida: bixeviorizm reja: 1. dj.uotsonning bixevioristik nazariyasi. 2. operant o‘rganish. 3. b.skinnerning radikal bixeviorizmi. акш психологиясида вужудга келган бихевиоризм (инглизча «behaviourism» хулк маъносини англатади) окими xix асрнинг охиридан бошлаб йуналиш сифатида хукм суриб келмокда. бихевиоризм вакиллари эмпирик психологияга ва унинг интроспектив методига (ўзини узи кузатиш) қарши курашдилар, намояндаларини субъективизмда айбладилар. бихевиористлар психология фалсафага эмас (эмпирикларга карама-карши), балки табиатшунослик фанларига таянган холда кузатиш, эксперимент утказиш, ички (субъектив) методдан воз кечиб,...

Bu fayl PPTX formatida 41 sahifadan iborat (790,9 KB). "bolaning psixik rivojlanishi xulq-atvor qoidalarini o‘rganish muammosi sifatida: bixeviorizm"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: bolaning psixik rivojlanishi xu… PPTX 41 sahifa Bepul yuklash Telegram