buxgalteriya hisobining schotlari va xo‘jalik muomalalarini ikkiyoqlama aks ettirish

PPTX 22 sahifa 116,2 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 22
слайд 1 buxgalteriya hisobining schotlari va ularda xo'jalik muomalalarini ikkiyoqlama aks ettirish. buxgalteriya hisobi schotlarining turkumlanishi va schotlar rejasi режа: 1. бухгалтерия ҳисобининг счётлари ва унинг тузилиши. 2. иккиёқлама ёзув ва унинг асосланиши. 3. счётларнинг иқтисодий мазмуни бўйича туркумланиши. 4. счетларнинг таркиби ва тайинланиши бўйича туркумланиши. 5. бухгалтерия ҳисобининг счётлар тизими ва унинг ахамияти. 6. доимий ва вақтинчалик счётлар. 7. актив счётлар тўғрисида тушунча. 8. пассив счётлар тўғрисида тушунча. 9. тартибга солувчи счётлар. 10. балансдан ташқари счётлар. 11. жорий счётлар ва контрар-актив. 12. контрар-пассив счётлар. 13. синтетик ва аналитик счётлар тўғрисида тушунча. 14. транзит счетлари ва уларнинг аҳамияти. 15. икки ёқлама ёзув ва унинг келиб чиқиш тарихи. 16. икки ёқлама ёзув усуллари ва уларнинг қўлланилиш тартиби. 17. хўжалик жараёнларини икки ёқлама ёзув усуллари билан акс эттириш тартиби. 18. оддий бухгалтерия проводкаси. 19. мураккаб бухгалтерия проводкаси. 1. бухгалтерия ҳисобининг счётлари ва унинг тузилиши. бухгалтерия счётлари корхонанинг иқтисодий ресурслари ва уларга бўлган …
2 / 22
10 к-т д-т 5010 к-т бош қолдиқ бош қолдиқ 20 000 3. счётларнинг иқтисодий мазмуни бўйича туркумланиши. счётларнинг иқтисодий мазмунига кўра туркумланиши хўжалик маблағлари (активлар)ни ҳисобга олувчи счётлар хўжалик маблағларининг манбаларини (пассивлар) ҳисобга олувчи счётлар хўжалик жараёнларини ҳисобга олувчи счётлар асосий воси-талар-ни ҳисобга олувчи счётлар товар-моддий захира-ларни ҳисобга олувчи счётлар келгуси давр харажат-лари ва кечикти-рилган харажат-ларни ҳисобга олувчи счётлар олинади-ган счётларни (дебитор-лик қарзлар) ҳисобга олувчи счётлар пул маблағларини ҳисобга олувчи счётлар хўжалик маблағлари (активлар)ни ҳисобга олувчи счётлар 4. счетларнинг таркиби ва тайинланиши бўйича туркумланиши. счётларнинг таркиби ва тайинланишига кўра туркумлаш асосий счётлар тартибга солувчи счётлар операцион счётлар балансдан ташқари счётлар 5. бухгалтерия ҳисобининг счётлар тизими ва унинг ахамияти. счётлар режаси 6 қисм ва 9 бўлимдан иборат. счётлар режасининг қисмлари қуйидагилардир: 1-қисм. узоқ муддатли активлар. 2-қисм. жорий активлар. 3-қисм. мажбуриятлар. 4-қисм. хусусий капитал (мулк). 5-қисм. молиявий натижаларни шаклланиши ва ишлатилиши. 6-қисм. балансдан ташқари счётлар. счётлар режасидаги бўлимлар қуйидагича номланади: 1-бўлим. асосий …
3 / 22
аланиладиган, бироқ ёпилиб,ҳисобот даври охирида молиявий натижалар тўғрисидаги ҳисоботда акс эттирилади, қолдиққа эга бўлмайди. 7. актив счётлар тўғрисида тушунча. актив счётлар бу счёт активларни акс эттириш учун мўлжалланган бўлиб, унда қолдиқ ва иқтисодий ресурсларнинг кўпайиши дебет бўйича, камайиши эса кредити бўйича акс эттирилади. д-т актив к-т счётлар 8. пассив счётлар тўғрисида тушунча. пассив счётлар бу счётлар мажбурият ва капитални акс эттириш учун мўлжалланган бўлиб, унда қолдиқ, мажбурият ва капиталнинг кўпайиши кредити бўйича, камайиши эса дебети бўйича акс эттирилади. д-т пассив к-т счётлар 9. тартибга солувчи счётлар. корхона баъзи хўжалик маблағлари ҳисобини юритишда бир неча баҳодан фойдаланиш зарурияти туғилади. шундай маблағлар ва уларнинг ташкил топиш манбалари ҳисобини юритувчи счётлар тартибга солувчи счётлар деб аталади. бундай счётлар қуйидаги туркумларга ажратилади: - контрактив; - контрпассив. - тўлдирувчи счётлар. 10. балансдан ташқари счётлар. корхонада вақтинча ишлатишда ёки сақланишда бўлган маблағлар учун мўлжалланган счётлар балансдан ташқари счётлар дейилади. бухгалтерия ҳисоби миллий стандартининг 21 стандартида кетирилган …
4 / 22
ғидан чиқарилади счётларга айтилади. 13. синтетик ва аналитик счётлар тўғрисида тушунча. синтетик счётлар хўжалик маблағлари ва уларнинг манбалари ҳақида умумий ҳамда қиймат кўринишида маълумотларни олиш мақсадида ҳисоб юритишга мўлжалланган. аналитик счётлар маълу- мотлари хўжалик маблағ- лари ва уларнинг манбаларини нафақат пул (қиймат), балки натура ҳамда вақт (меҳнат) ўлчов бирликларида ҳам ҳисоб юритишга мўлжаллангандир. image2.jpeg image3.jpeg image4.jpeg /docprops/thumbnail.jpeg
5 / 22
buxgalteriya hisobining schotlari va xo‘jalik muomalalarini ikkiyoqlama aks ettirish - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 22 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"buxgalteriya hisobining schotlari va xo‘jalik muomalalarini ikkiyoqlama aks ettirish" haqida

слайд 1 buxgalteriya hisobining schotlari va ularda xo'jalik muomalalarini ikkiyoqlama aks ettirish. buxgalteriya hisobi schotlarining turkumlanishi va schotlar rejasi режа: 1. бухгалтерия ҳисобининг счётлари ва унинг тузилиши. 2. иккиёқлама ёзув ва унинг асосланиши. 3. счётларнинг иқтисодий мазмуни бўйича туркумланиши. 4. счетларнинг таркиби ва тайинланиши бўйича туркумланиши. 5. бухгалтерия ҳисобининг счётлар тизими ва унинг ахамияти. 6. доимий ва вақтинчалик счётлар. 7. актив счётлар тўғрисида тушунча. 8. пассив счётлар тўғрисида тушунча. 9. тартибга солувчи счётлар. 10. балансдан ташқари счётлар. 11. жорий счётлар ва контрар-актив. 12. контрар-пассив счётлар. 13. синтетик ва аналитик счётлар тўғрисида тушунча. 14. транзит счетлари ва уларнинг аҳамияти. 15. икки ёқлама ёзув ва унинг кел...

Bu fayl PPTX formatida 22 sahifadan iborat (116,2 KB). "buxgalteriya hisobining schotlari va xo‘jalik muomalalarini ikkiyoqlama aks ettirish"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: buxgalteriya hisobining schotla… PPTX 22 sahifa Bepul yuklash Telegram