taxeometrik s’yomka va uning mohiyati

PPT 31 стр. 11,5 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 31
презентация powerpoint o’zbekiston respublikasi qishloq xo’jaligi vazirligi andijon qishloq xo’jaligi va agrotexnologiyalar instituti agroinjeneriya va gidromeliorasiya fakulteti «gidrotexnika va meliorativ inshootlari» kafedrasi “geodeziya va yer tuzish” fanidan 11-mavzu: taxeometrik s’yomka va uning mohiyati asosiy va qo’shimcha adabiyotlar hamda axborotlar manbalari asosiy adabiyotlar engineering surveying - w.schofield 2014. – 534 pages. klyushin ye.b. injenernaya geodeziya. m., vыsshaya shkola. 2000. – 464 s. nurmatov e.x., utanov u. geodeziya. t.: «o’zbekiston», 2002. – 234 b. internet saytlar: www.ygk.uz www.geodesy.com www.trimble.com www.stonex.com www.leica.com 11-mavzu: taxeometrik s’yomka va uning mohiyati reja: taxeometrik s’yomka mohiyati. qo’llanadigan asboblar. teodolit – taxeometr orqali vertikal burchaklarni o’lchash. 3. trigonometrik nivelirlash. taxeometriya — grekcha so’z bo’lib, tez o’lchash degan ma’noni ang­la­tadi. taxeometrik s’yomka deganda gorizontal va vertikal s’yom­ka­lar­ni bir vaqtning o’zida taxeometr deb ataluvchi asbob bilan ba­ja­rish tushuniladi. taxeometr asbobi o’rnatilgan nuqtaga stantsiya deyiladi va undan har bir s’yomka qilinadigan tafsilot va relef nuqtasiga qarab bir vaqtda gorizontal burchak (biron-bir …
2 / 31
oddiy geodezik asbob — teodolit-taxeometr (doiraviy taxeometr) yordamida bajariladi. s’yomka jarayonida kerakli o’lchashlarni amalga oshirish uchun mazkur asbobning gorizontal va vertikal doiralari hamda ko’rish trubasidagi ipli dalnomer chiziqlari xizmat qiladi. hozirgi kunda ishlab chiqarishda keng qo’llanilayotgan hamda yan­gi ishlab chiqarilayotgan texnik aniqlikdagi va aniq teo­do­lit­lar­ning barchasi doiraviy taxeometrlar bo’lib xizmat qila oladi (2t30p, 3t30p, 4t30p, 4t15p, 2t5k va boshqalar). h+ l=h'+ i yoki h = h'+ i – l . xuddi o’sha shakldan h' = dtgv bo’lgani uchun nisbiy balandlik qiymati quyidagiga teng: h = dtgv+ i – l. leica ts 06 plus электрон тахеометрининг қисмлари a) асбоб ва трегер b) кабел gev189 (usb-rs232) c) доиравий адилак gli115 d) инструмент баландлигини ўлчовчи мослама ght196 e) ясси нурқайтаргич cpr105 f) инструмент баландлигини ўлчовчи мослама ghm007 g) обектив ва линза қопқоғи h) инструмент учун комуникация блоки кабели gev223 (usb-mini usb) i) кичик призма gmp111 leica ts 06+ электрон тахеометрининг тузилиши 1. j) …
3 / 31
қопқоғи o) порт rs232 p) кўтарувчи ва туширувчи винтлар q) дисплей r) клавиатура a) bluetooth антеннаси b) блок аккумлятор қопқоғи c) usb флешкани махкамловчи мослама d) usb флешка учун порт e) usb порт инструментни улаш учун a) тезкор калит тугмалари b) навигатор c) enter тугмаси d) esc тугмаси e) f1 - f4 функционал тугмалар f) алифболи ва рақамли тугмачалар белгиланган худудни топографик съёмка қилиш учун, энг аввало худудда рекогносцировка (худадни кузатиш ва/ёки разветка қилиш) ишлари олиб борилади ва худуднинг абрис(тасаввурдаги хомаки чизма)си чизилади. худуд тўлиқ ўрганиб бўлингач, база ўрнатиш учун энг мақбул жой танланди. мақбул жойдан туриб қаралганда худуднинг энг кўп қисми кўриниши лозим. база ўрнатишда махаллий (шартли) координаталар тизимидан ёки давлат координаталар тизимидан фойдаланилишига қараб съёмка турлари танланади. топографик съёмка ишларини бажариш тартиби 2. масалан: махаллий (шартли) координаталар тизимида маълум бир бурчакка нисбатан ориентирланади (ориентир по углом, 1-расм) ва горизонтал бурчаклар нол қийматига тенглаб олиниб x,y ва z қийматлари …
4 / 31
ия банди танланади ва проект қатори танланади сўнгра янги проект яратилади. хосил булган дарчадан проектга ишнинг мавзусидан келиб чиқиб ном берилади ва интер тугмачаси босилади. натижада ҳосил бўлган навбатдаги дарчага далее яъни f4 тугмачаси икки маротаба босилади ва дисплейда данный записано ва проект зарегистрировано ёзувлари номаён бўлади.(6-расм) 6-расм. бош меню 2-босқич: бош менюдан твёрдая точка бандига кирилиб ҳосил бўлган ишчи дарчага мазкур турган нуқтамизнинг маълумотлари киритилади.(7-расм) масалан: номи т1 x=1000 y=2000 h=500 ва f4 тугмачасини босиш ёрдамида кейинги т2 нуқтанинг маълумотларини киритиш сўралади. агарда шартли координаталар асосида иш олиб борилаётган бўлса т2 нуқтаси киритилмайди ва 2 маротаба esc тугмачасини босиб дарчадан чиқиб кетилади. 7-расм. ишчи дарча 3-босқич: бош менюдан программага кирилиб установка станйия қатори танланади ва f4 тугмачаси босилиб запус қилинади. хосил бўлган навбатдаги дарчадан съёмка методига кўра ориентиро по углу методи танланади(шартли координаталар тизими бўлганлиги сабабли) кейинги қатордаги станция бендидан f2 тугмачасини босиб спискадаги мавжуд яратилган т1 нуқтаси f4 …
5 / 31
оширилади.(9 ва 10 расмлар) 9-расм. прибор билан визир ёрдамида нур қайтаргични нишонга олиш 10-расм. ишчи дарчадан ориентир олинган нуқталарнинг қийматини все тугмачаси ёрдамида ҳисоблаш съёма ишларини якунлаб навбатдаги база нуқтасига кўчиш учун. esc тугмачасини босиш ёрдамида проектан чиқиб кетилади ва прибор трегери штативдан махкамлагич винти ёрдамида бўшатилади ва навбатдаги кузатув нуқтасига ўтилади. ўрнатилган базани кўчириш 5-босқич: навбатдаги кузатув нуқтасига ўтилгач, штатив ерга махкамланади ва прибор трегер ёрдамида штативга махкамланади. бош менюдан прог бандига кирилади ва установка станция қатори танланади. f4 тугмачаси ёрдамида запус берилади. методга кўра ориент по координат.(мавжуд шартли равшда аниқлаб олинган координаталар қийматига асосон амалга оширилади) қатори танланади. навбатдаги қатордан f2 тугмачаси босилиб список буйруғи бажарилади ва мазкур турилган нуқтанинг қийматлари f4 далее тугмачаси ёрдамида юклаб олинади. h инструмент баландлиги қайтадан ўлчаниб киритилади ҳамда яна бир бор f4 тугмачаси ёрдамида далее амали бажарилади. натижада введите точку ориентированич номи остида дарча хосил бўлади, унга кўра ориентир олинмоқчи булган нуқтанинг …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 31 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "taxeometrik s’yomka va uning mohiyati"

презентация powerpoint o’zbekiston respublikasi qishloq xo’jaligi vazirligi andijon qishloq xo’jaligi va agrotexnologiyalar instituti agroinjeneriya va gidromeliorasiya fakulteti «gidrotexnika va meliorativ inshootlari» kafedrasi “geodeziya va yer tuzish” fanidan 11-mavzu: taxeometrik s’yomka va uning mohiyati asosiy va qo’shimcha adabiyotlar hamda axborotlar manbalari asosiy adabiyotlar engineering surveying - w.schofield 2014. – 534 pages. klyushin ye.b. injenernaya geodeziya. m., vыsshaya shkola. 2000. – 464 s. nurmatov e.x., utanov u. geodeziya. t.: «o’zbekiston», 2002. – 234 b. internet saytlar: www.ygk.uz www.geodesy.com www.trimble.com www.stonex.com www.leica.com 11-mavzu: taxeometrik s’yomka va uning mohiyati reja: taxeometrik s’yomka mohiyati. qo’llanadigan asboblar. teodolit – t...

Этот файл содержит 31 стр. в формате PPT (11,5 МБ). Чтобы скачать "taxeometrik s’yomka va uning mohiyati", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: taxeometrik s’yomka va uning mo… PPT 31 стр. Бесплатная загрузка Telegram